Sve je duži spisak preduzeće kojima sleduju stečaj i automatsko brisanje iz APR-a
Iz Registra privrednih subjekata izbrisano je u poslednja dva meseca 1.770 preduzeća, udruženja, zadruga, nevladinih organizacija… Kada se na ovo doda i lanjski zbir, ukupno je 7.754 privredna subjekta koje je Agencija za privredne registre izbrisala po osnovu sudskih rešenja o automatskom stečaju.
Slika je, nažalost, još sumornija, jer istu sudbinu očekuje još blizu 12.000 firmi, udruženja, zadruga… Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, uslove za odlazak u automatski stečaj lane je ispunilo 13.783 pravna lica, pošto su im računi bili u neprekidnoj blokadi tri godine. U prva dva meseca 2011, spisku se pridružilo još 5.619 pravnih lica koja su u blokadi dve godine, što ukupno čini 19.402 firme kojima sleduje stečaj, a najverovatnije i automatsko brisanje iz registra.
– Kako će se okončati njihova sudbina, zavisi prvenstveno od pover
ilaca u svakom pojedinačnom slučaju – kaže Gabrijela Petković-Jovanović iz Agencije za privredne registre. –
Naime, NBS ove podatke prosleđuje nadležnim trgovinskim sudovima, u zavisnosti od sedišta firme. Automatski stečaj može da se izbegne pokretanjem redovnog stečaja, što treba da učini ili sama firma ili neko od poverilaca. Agencija za privredne registre briše preduzeća samo po nalogu suda.
Kada NBS dostavi ažuriran spisak nadležnom privrednom sudu, stečajni sudija donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Potom počinje da teče rok od 60 dana, u kome je moguće da se uplati predujam, da bi se izbeglo automatsko brisanje iz Registra APR i umesto toga pokrenuo redovan stečaj. U tom slučaju, preduzeće može da nastavi da funkcioniše podnošenjem plana reorganizacije.
Oštriji uslovi
Ove godine uslov za automatski stečaj je pooštren i podrazumeva neprekidnu blokadu računa firme u trajanju od dve godine. Iduće godine, pak, ova granica se spušta na 12 meseci, što znači da sve firme koje su obustavile plaćanja u tom periodu, podležu zakonskim odredbama o automatskom stečaju.