Više posla za reciklere

Fond za zaštitu životne sredine finansira izgradnju sakupljačkih centara širom Srbije

Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.

To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo Fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Fond za zaštitu životne sredine pozvao je sve lokalne samouprave da predlože adekvatne lokacije za izgradnju sakupljačkih stanica.

– Do 31. januara aktivan je javni poziv koji je Fond uputio svim gradovima i opštinama u našoj zemlji. Oni bi trebalo da dostave informacije o lokacijama koje su pokrivene planskom dokumentacijom na kome bi se uskoro mogli podići sakupljački centri. Bićemo tolerantni prema lokalnim samoupravama koje kasne sa donošenjem planske dokumentacije, ali svaki grad i opština moraju naći lokaciju – kaže u razgovoru za “eKapiju” Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije.

Kako bi se izgradnja brže realizovala, Fond je preuzeo vođenje javnih nabavki i finansiraće izgradnju sakupljačkih stanica. Kako kažu u Fondu, tačan iznos finansija biće poznat krajem februara.

– Mi ćemo angažovati ljude sa strane koji su eksperti za obimnije javne nabavke kako bi sve bilo brzo i precizno. Očekujemo participaciju lokalnih samouprava kada je u pitanju dobro infrastrukturno opremljena lokacija kao i da budu maksimalno operativni u izdavanju svih dozvola – objašnjava Jurakić.

Za tipsko idejno-tehničko rešenje centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom angažovan je “Envi Tech”. Dragan Dilparić, zamenik direktora ove beogradske kompanije, govori za “eKapiju” o prednostima tih stanica.

– Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje – objašnjava Dilparić.

On navodi da u izgradnji sakupljačkog centra moglo da učestvuje 36 domaćih preduzeća koji zapošljavaju oko 500 radnika. Dilparić kaže i da bi svaka stanica zapošljavala 7-10 radnika.

– Domaće firme mogu kompletno da opreme sakupljačke centre po svim standardima. Osim radnika u samom centru, biće angažovani i ljudi i u transportu, kao i oni koi rade završni tretman otpada. Po našem proračunu, kad bi bilo izgrađeno 30 sakupljačkih centara, bilo bi upošljeno nekoliko hiljada radnika – napominje Dilparić.

Kompanija “Brzan plast” iz Batočine, vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, i proizvođač građevinske folije, plastičnih džakova, džakova za smeće, presa za baliranje plastičnog otpada, u oktobru prošle godine izgradila je pokazni sakupljački centar koji bi mogao da bude model i za opštinske stanice.

– Centar je prezentovan ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću kao i Stalnoj konferenciji gradova i oppština, a podršku ovom modelu za sakupljanje otpada su dale i “Umka”, SET (S.E. Trade), “034 Group”, “Eco recycling” i druge firme koje se bave reciklažom jer su to videle kao jedan od načina za sigurno snabdevanje sirovinama i upošljavanje svojih kapaciteta.

On kaže da cena centra postrojenja zavisi od broja stanovnika u određenom području, kao i proceni količine otpada koja bi bila dopremana.

– Za veće gradove bolje je imati više sakupljačkih centara da građani ne bi nosili sa jednog dela grada na drugi – ističe Dragan Dilparić.

“Envi Tech” je uradio glavni projekat za sakupljački centar “Brzan plasta” a za mesec dana bi trebalo da bude gotov projekat i za stanicu u Novom Sadu. Beogradska kompanija radi i projekat sakupljačkog centra za Vlasotince.

– Za sada je predviđen jedan sakupljačkih centar u Novom Sadu koji će biti izgrađen na deponiji. U Vlasotincu su krenuli sa projektom transfer stanice jer su u regionalnom sistemu deponije Leskovac pa su odlučili da pokrenu projekat sakupljačkog centra sa kojim će da konkurišu za finansije kod Fonda – kaže Dilparić.

Kao jedna od mogućnosti za finasniranje sakupljačkih stanica je i javno-privatno partnertvo. Kako kaže direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, za unapređenje upravljanja otpadom potrebno je učešće privatnog kapitala, pa se to može realizovati i u ovom projektu izgradnje sakupljačkih centara.