VLADA SRBIJE
Prva tranša iz IPA-e
Novčana pomoć EU od 165 mil EUR biće raspoređena na 36 projekata – u Beogradu potpisan finansijski sporazum
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras potpisali su u petak (4. april 2008. godine) finansijski sporazum, kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoć od 165 mil EUR.
Potpisivanju sporazuma u „Palati Srbije“ prisustvovao je i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel.
Đelić je nakon potpisivanja sporazuma istakao da se radi o prvoj tranši iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske unije Srbiji u iznosu od milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.
Pomoć od 165 mil EUR za 2007. godinu biće raspoređena na 36 projekata koji će direktno pomoći boljem životu građana Srbije, naglasio je on.
– Oko 40 mil EUR biće iskorišćeno za ravnomeran lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove Srbije, a za podršku izbeglicama i interno raseljenim licima 10 mil EUR – rekao je Đelić.
Prema njegovim rečima, za reformu hitne medicinske službe biće izdvojeno 10 mil EUR, za informacioni sistem na Dunavu 11 mil EUR, a za smanjenje emisije štetnih gasova iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ 12 mil EUR.
Određena sredstva biće iskorišćena i za jačanje kapaciteta državne administracije, poboljšanje uslova za izdržavanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, poboljšanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.
Đelić je ukazao da se očekuje da će prva sredstva stići tokom leta i u septembru, kao i da se već radi na pripremi IPA sporazuma za 2008. godinu, koji će biti potpisan u narednim mesecima, a do kraja godine trebalo bi da budu završene i pripreme za IPA za 2009. godinu.
On je napomenuo i da je Evropska komisija u svom izveštaju dala ohrabrujuće ocene o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, što će imati veliki značaj u ukidanju viza za građane naše zemlje, a prvi korak ka tome, prema Đelićevim rečima, trebalo bi da bude da vize za zemlje EU budu besplatne.
Mirel je istakao da se ne radi o zajmu već o bespovratnoj pomoći, koja treba da pomogne zemljama da se reformišu, transformišu i spreme za članstvo u EU.
Ljoveras je podsetio da je od 2000. godine EU obezbedila više od 2 milijarde EUR pomoći za Srbiju, što ne uključuje bilateralnu pomoć zemalja članica, pomoć za Kosovo od 1,4 milijarde EUR, kredite Evropske investicione banke od 1,3 milijarde EUR, ni pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj.
On je ukazao da je Srbija u vrhu po visini pomoći iz EU po glavi stanovnika, što dokazuje da je posvećenost Unije Srbiji „dugoročna i čvrsta“.