EMAS III – Sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji se visoko vrednuje – nova šansa za srpska preduzeća

EMAS (Eco Management and Audit Scheme) predstavlja dobrovoljni program za upravljanje zaštitom životne sredine, koji omogućava organizacijama da verifikuju svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa odgovarajućom Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta. Kroz EMAS III koji se primenjuje od januara 2010. godine, omogućeno je uključivanje u zvanični EMAS registar i organizacijama van EU. EMAS sadrži u sebi sve zahteve ISO 14001:2004 standarda, kao i dodatne zahteve.

EMAS je kod nas u zakonskoj regulativi delimično definisan Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl.Gl.RS 135/04, 36/09).
Planovi u okviru EU su da se EMAS promoviše kao jedan od kriterijuma koji je preporučljivo uzimati u razmatranje prilikom javnih nabavki, sto će imati uticaja i na konkurentnost preduzeća za izvoz na tržiste EU.
Slično tome, kroz odgovarajuću nacionalnu zakonsku regulativu u Srbiji, počelo je uključivanje kriterijuma EMAS. Primer: Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima, (Sl.Gl.RS, br. 86/2010) gde se u okviru člana 13 definiše da se Pri prenošenju obaveze tretmana na lice koje vrši tretman istrošenih baterija i akumulatora prednost daje postrojenju koje je uključeno u sertifikovani sistem zaštite životne sredine (EMAS).

Cilj obuke:
Osnovni cilj ove obuke je da menadžere i zaposlene u preduzećima upozna sa osnovnim zahtevima i koristima od EMAS sistema, razlikama i sličnostima sa ISO 14001, mogućnostima za EMAS registraciju. Jedan od ciljeva obuke je i da se ukaže na one elemente EMAS sistema koji se mogu iskoristiti za unapređenje praćenja i izveštavanja o uticajima na životnu sredinu u okviru preduzeća.

Na kraju obuke, svi polaznici koji su prisustvovali obuci, dobiće uverenja o odslušanoj obuci.

Predavači: Dragana Petrović, Magistar poslovnog upravljanja i diplomirani inženjer tehnologije. Konsultant za ISO 9001, ISO 14001, BS OHSAS 18001 i član više komisija za standarde u okviru  Instituta za standardizaciju Srbije. U periodu 2006-2008 angažovana kao nacionalni EMAS ekspert za Srbiju (učešće na izradi Nacionalnog programa i Akcionog plana za EMAS, rad na stručnom prevodu EU propisa iz oblasti EMAS). UNIDO nacionalni ekspert za čistiju proizvodnju i Vojislavka Šatrić, Diplomirani inženjer tehnologije, dugogodišnje iskustvo rada u hemijskoj industriji. Konsultant za ISO 9001, ISO 14001, BS OHSAS 18001 i član komisije za standarde upravljanja zaštitom životne sredine Instituta za standardizaciju Srbije. UNIDO nacionalni ekspert za čistiju proizvodnju. Nacionalni koordinator za Hemijski lizing.

Cena kotizacije za članove Unije poslodavaca Srbije je 7 000,00 dinara, a za privredne subjekte koji nisu učlanjeni 10 000,00 dinara. Broj učesnika je ograničen. Prijave vršiti na tel. 011/3160-248, ili putem mejla info@poslodavci.org.rs, kontakt osoba je Marijana Knežević.

Link

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je u petak, 21. janura u Berlinu da su preduzeća iz Austrije, Mađarske i Slovenije veoma zainteresovana za preuzimanje poljoprivrednih preduzeća u Srbiji koja traže strateškog partnera.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Vojvodine, Pajtić je u Berlinu nakon posete poljoprivrednom sajmu „Međunarodna zelena nedelja 2011“ rekao da je sa resornim ministrima Austrije, Mađarske i Slovenije dogovoren zajednički nastup prema potencijalnim investitorima iz ovih zemalja.

On je dodao da će ministarstva tri zemlje nastupati pred investitorima koji su zainteresovani za preduzeća u agrarnom sektoru koja u ovom trenutku traže strateške partnere ili su u procesu privatizacije.

– Slovenački, mađarski i austrijski investitori već su masovno prisutni na našem području, a današnji dogovori i zajednički napor, da se prisustvio tih investitora poveća u narednim mesecima i godinama doneće više radnih mesta i više preduzeća u Vojvodini – rekao je Pajtić.

Kako se navodi u saopštenju, tokom susreta sa delegacijom Mađarske, Slovenije i Austrije je dogovoreno da Austrija 2012. godine bude država partner Novosadskog poljoprivrednog sajma.

– To je izuzetno važno, jer austrijski investitori spadaju među najbrojnije ulagače u privredu Vojvodine – kazao je Pajtić.

Ada i Tisasiget zajednički konkurišu za IPA fondove
Opštine Ada i Tisasiget u Mađarskoj predložiće zajednički projekat iz oblasti zaštite životne sredine, koji bi sa 880.000 EUR trebalo da bude finansiran iz IPA fondova. Očekivani početak projekta je septembar 2011. godine, a planirano trajanje implementacije 12 meseci.

Projekat opština Tisasiget i Ada je kontrola morfologije korita i očuvanje kvaliteta vode, a najviše aktivnosti je predviđeno na teritoriji srpske opštine.

„U slučaju odobravanja sredstava, u Adi će se rešiti problem ispuštanja prečišćene otpadne vode u Tisu. Osim toga, poboljšalo bi se kontrolisanje kvaliteta vode u Tisi radi signalizacije eventualnih zagađenja. U naselju Tisasiget, obavila bi se nabavka jednog mobilnog uređaja za merenje i analizu rečnog korita i kvaliteta vode“, navedeno je na zvaničnom sajtu opštine Ada.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dejan Jovanović najavio je danas da ta služba ove godine kroz sedam programa za koje je izdvojeno 5,55 milijardi dinara planira da zaposli 60.000 ljudi u Srbiji.

Jovanović je na konferenciji za novinare precizirao da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja mere zapošljavanja finansirati sa 3,9 milijardi dinara, dok će udeo NSZ-a iznositi 1,65 milijardi dinara.

Ove godine je, kako je podsetio, uveden novi program „Stručna praksa 2011“ za 5.000 mladih do 30 godina, u koji će se pored privatnih firmi uključiti i državne institucije.

Za taj program je izdvojeno 500 miliona dinara, naveo je Jovanović i saopštio da će u okviru tog programa moći da konkurišu nezaposleni koji imaju najmanje srednju stručnu spremu.

Prema njegovim rečima, za mere aktivnog traženja posla biće izdvojeno 10 miliona dinara za zapošljavanje 80.000 nezaposlenih preko sajmova zapošljavanja, obuka aktivnog traženja posla i klubova za traženje posla.

Za program „Prva šansa 2011“, kako je naveo, izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za stručno osposobljavanje 15.000 mladih do 30 godina bez radnog iskustva u struci.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje ukazao je na to da će u okviru „Prve šanse“ biti omogućena tromesečna stručna praksa u okviru koje će novčana pomoć iznositi 10.000 dinara, uz obavezu poslodavca da zadrži osobu u radnom odnosu još najmanje 12 meseci.

Jovanović je napomenuo da će milijardu dinara biti izdvojeno za subvencije za otvaranje 4.300 novih radnih mesta u nerazvijenim područjima, čime će biti podstaknut ravnomeran regionalni razvoj.

– Planirano je i da se izdvoji 300 miliona dinara za subvencije 2.000 preduzetničkih radnji, gde će jednokratna pomoć za pokretanje posla iznositi 160.000 dinara – rekao je on.

Program javnih radova uposliće 5.000 građana starijih od 45 godina koji nisu stekli dovoljan nivo obrazovanja i za njegovu realizaciju biće izdvojeno 700 miliona dinara, istakao je Jovanović.

On je objasnio da će javni radovi biti realizovani u socijalnim, humanitarnim i kulturnim delatnostima, kao i na održavanju javne infrastrukture i zaštiti životne sredine.

Za sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod poslodavaca u trajanju od šest meseci biće izdvojeno 280 miliona dinara za potrebe 2.300 osoba, naveo je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Javni pozivi za subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za programe „Prva šansa 2011“ i „Stručna praksa 2011“, kao i pozivi za sprovođenje javnih radova i obuke za potrebe poslodavaca, objavljeni su u dnevnim listovima.

Fond za zaštitu životne sredine finansira izgradnju sakupljačkih centara širom Srbije

Izgradnjom 30 sakupljačkih centara za komunalni i drugi otpad u Srbiji recikleri bi rešili problem nedovoljno sirovina, bilo bi angažovano nekoliko hiljada radnika, smanjile bi se količine otpada za deponovanje, a životna sredina bi bila manje zagađena.

To su samo neki od efekata izgradnje stanica za sakupljanje otapada koje je pokrenuo Fond za zaštitu životne sredine Srbije. Novi Sad je prvi grad u kom će biti izgrađen centar za sakupljanje i postrojenje za upravljanje komunalnim i drugim otpadom, a odobrenje su dobili i Beograd, Niš i Kragujevac. Osim komunalnih preduzeća, centri su namenjeni i građanima koji bi ovde donosili stare akumulatore, frižidere, gume i drugi otpad.

Fond za zaštitu životne sredine pozvao je sve lokalne samouprave da predlože adekvatne lokacije za izgradnju sakupljačkih stanica.

– Do 31. januara aktivan je javni poziv koji je Fond uputio svim gradovima i opštinama u našoj zemlji. Oni bi trebalo da dostave informacije o lokacijama koje su pokrivene planskom dokumentacijom na kome bi se uskoro mogli podići sakupljački centri. Bićemo tolerantni prema lokalnim samoupravama koje kasne sa donošenjem planske dokumentacije, ali svaki grad i opština moraju naći lokaciju – kaže u razgovoru za „eKapiju“ Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Srbije.

Kako bi se izgradnja brže realizovala, Fond je preuzeo vođenje javnih nabavki i finansiraće izgradnju sakupljačkih stanica. Kako kažu u Fondu, tačan iznos finansija biće poznat krajem februara.

– Mi ćemo angažovati ljude sa strane koji su eksperti za obimnije javne nabavke kako bi sve bilo brzo i precizno. Očekujemo participaciju lokalnih samouprava kada je u pitanju dobro infrastrukturno opremljena lokacija kao i da budu maksimalno operativni u izdavanju svih dozvola – objašnjava Jurakić.

Za tipsko idejno-tehničko rešenje centara za sakupljanje i postrojenja za upravljanje komunalnim i drugim otpadom angažovan je „Envi Tech“. Dragan Dilparić, zamenik direktora ove beogradske kompanije, govori za „eKapiju“ o prednostima tih stanica.

– Sakupljačka mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena pa recikleri nemaju dovoljno materijala za reciklažu. Ovim centrima bi se postiglo stalno snabdevanje reciklera. Javna komunalna preduzeća nemaju infrastrukturu za sakupljanje i separaciju otpada koji ima upotrebnu vrednost. U centru postoje linije za separaciju gde će se neselektovani otpad dovoziti, jedan deo materijala bi se izdvajao za reciklažu a ostatak deponovao. Time bi se postiglo smanjenje otpada za deponovanje – objašnjava Dilparić.

On navodi da u izgradnji sakupljačkog centra moglo da učestvuje 36 domaćih preduzeća koji zapošljavaju oko 500 radnika. Dilparić kaže i da bi svaka stanica zapošljavala 7-10 radnika.

– Domaće firme mogu kompletno da opreme sakupljačke centre po svim standardima. Osim radnika u samom centru, biće angažovani i ljudi i u transportu, kao i oni koi rade završni tretman otpada. Po našem proračunu, kad bi bilo izgrađeno 30 sakupljačkih centara, bilo bi upošljeno nekoliko hiljada radnika – napominje Dilparić.

Kompanija „Brzan plast“ iz Batočine, vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, i proizvođač građevinske folije, plastičnih džakova, džakova za smeće, presa za baliranje plastičnog otpada, u oktobru prošle godine izgradila je pokazni sakupljački centar koji bi mogao da bude model i za opštinske stanice.

– Centar je prezentovan ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću kao i Stalnoj konferenciji gradova i oppština, a podršku ovom modelu za sakupljanje otpada su dale i „Umka“, SET (S.E. Trade), „034 Group“, „Eco recycling“ i druge firme koje se bave reciklažom jer su to videle kao jedan od načina za sigurno snabdevanje sirovinama i upošljavanje svojih kapaciteta.

On kaže da cena centra postrojenja zavisi od broja stanovnika u određenom području, kao i proceni količine otpada koja bi bila dopremana.

– Za veće gradove bolje je imati više sakupljačkih centara da građani ne bi nosili sa jednog dela grada na drugi – ističe Dragan Dilparić.

„Envi Tech“ je uradio glavni projekat za sakupljački centar „Brzan plasta“ a za mesec dana bi trebalo da bude gotov projekat i za stanicu u Novom Sadu. Beogradska kompanija radi i projekat sakupljačkog centra za Vlasotince.

– Za sada je predviđen jedan sakupljačkih centar u Novom Sadu koji će biti izgrađen na deponiji. U Vlasotincu su krenuli sa projektom transfer stanice jer su u regionalnom sistemu deponije Leskovac pa su odlučili da pokrenu projekat sakupljačkog centra sa kojim će da konkurišu za finansije kod Fonda – kaže Dilparić.

Kao jedna od mogućnosti za finasniranje sakupljačkih stanica je i javno-privatno partnertvo. Kako kaže direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, za unapređenje upravljanja otpadom potrebno je učešće privatnog kapitala, pa se to može realizovati i u ovom projektu izgradnje sakupljačkih centara.