Prvog januara 2013. godine stupili su na snagu mnogobrojni zakoni za koje se niz godina zalagala Privredna komora Srbije, a koji će obezbediti efikasnije javne nabavke, plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji, uslovni otpis kamata i mirovanje poreskog duga, ukidanje dela parafiskalnih nameta privredi

Privredna komora Srbije dala je konkretne sugestije za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, radi poboljšanja i preciziranja pojedinih odredbi i usvajanja novih rešenja, radi efikasnijih nabavki. Da bi se prevazišli uočeni nedostaci i problemi u sprovodjenju Zakona u praksi, predloženo je: pojednostavljenje, ubrzanje i olakšavanje procedure za ponudjače; smanjenje troškova pribavljanja dokaza o ispunjenosti uslova za učešće u postupku dodele ugovora o javnim nabavkama; jasno definisanje podizvodjača u ugovoru; preciziranje tehničke specifikacije u ponudi; razrada merila za primenu kriterijuma „ekonomski najpovoljnije ponude“; uredjenje postupka male nabavke; jačanje kontrole i zaštite prava ponudjača. Zakon o javnim nabavkama,  usvojen 29. decembra 2012. stupio je na snagu 6. januara 2013, a primenjivaće se od 1. aprila 2013.

Prema Zakonu o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, koji su inicirali Forum malih i srednjih preduzeća i preduzetnika PKS, gradjani i privreda koji zaključno sa 31. oktobrom 2012. imaju poreska dugovanja, imaju mogućnost za otpis zateznih kamata i mirovanje glavnog duga. Uslov je da izmire poreske obaveze iz novembra, decembra 2012. i januara 2013, i to najkasnije do 31. januara 2013. Osim prava na otpis kamate, od ove godine poreski obveznici imaće pravo na zamrzavanje poreskog duga, kao i na odloženo plaćanje glavnog poreskog duga od 2014/2015. godine na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbedjenja. Svim privrednicima i gradjanima koji odmah izmire glavni poreski dug, otpisuje se kamata i dug za doprinose za zdravstveno osiguranje.

Inicijativa potekla od Foruma malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Privredne komore Srbije, koju je Vlada usvojila, jeste i izmena Zakona o PDV, kojom se predvidja plaćanje PDV-a po realizaciji poslovnih transakcija. Ovaj sistem naplate mogu da primenjuju obveznici PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih godinu dana nije veći od 50 miliona dinara i koji su u tom periodu neprekidno bili evidentirani za obavezu plaćanja PDV-a. Izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem podignut je sa 4 na 8 miliona dinara, što će brojnim malim preduzetnicima omogućiti da biraju izmedju PDV sistema i paušalnog oporezivanja. Svi koji ne žele da udju u sistem PDV-a na osnovu novog podizanja cenzusa, treba da podnesu zahtev Poreskoj upravi Srbije, kako bi bili izuzeti iz tog sistema.

Forum MSPP Privredne komore Srbije i njegovi članovi, u proteklom periodu, aktivno su lobirali u institucijama i predvodili delegaciju u razgovorima sa Ministarstvom finansija. Osim izmena Zakona o PDV-u, zatraženo je i eliminisanje nepotrebnih administrativnih procedura, smanjenje parafiskalnih troškova. Istrajavanje članova Foruma,  tokom dve godine, na ukidanju parafiskalnih nameta, urodilo je plodom, ali samo delimično, jer je pored 138 ukinutih, preostalo još toliko suvišnih dažbina. Forum je insistirao da se reši problem sive ekonomije, donošenjem adekvatnog zakona koji bi regulisao poslovanje, tražio je i demonopolizaciju tržišta i formiranju specijalizovane finansijske institucije, koja bi bila podrška malim i srednjim privrednim društvima u razvoju i izvozu.

Zahtev da se usvoji Zakon o rokovima plaćanja u Komori se ponavlja više od dve godine, a održana je i javna rasprava o tom zakonu. Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kojim se ograničavaju plaćanja države privredi na 45 dana, a izmedju firmi na 60 dana, primenjuje se od 31. marta 2013. godine.

Privredna komora Srbije predlagala je svojevremeno, 2009. godine, i izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, a polovinom januara biće održan sastanak predstavnika radio i TV stanica u Srbiji, povodom naplate dažbina po osnovu tog zakona.

Evropska banka za obnovu i razvoj opredelila je za 2013. godinu podršku kreditiranju malih i srednjih privrednih društava, u iznosu od 500 miliona evra. Evropska banka za obnovu i razvoj u partnerskom odnosu sa Privrednom komorom Srbije privrednicima će tokom februara predstaviti  mogućnosti korišćenja tih sredstava.

Link

Ortačke radnje, od ove godine, više ne mogu da se osnivaju, a postojeće moraju do marta da postanu preduzeća.

– Od 1. januara 2013. ne mogu se osnivati ortačke radnje, niti se kod postojećih mogu registrovati promene podataka, već samo mogu biti brisane iz Registra – ističu u Agenciji za privredne registre.

– Zakonom o privrednim društvima propisano je da su vlasnici postojećih ortačkih radnji dužni da svoju formu obavljanja delatnosti promene u pravnu formu privrednog društva najkasnije do 1. marta ove godine. U protivnom, to će, umesto njih, učiniti registrator APR po službenoj dužnosti.

Izvor: eKapija

Završen je postupak refundacije 13. kruga dodele bespovratnih sredstava za izvoznike u visini od 137 miliona dinara.

Svi pojedinačni privredni subjekti i poslovna udruženja kojima su odobrena sredstva u 13. krugu Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede, bili su u obavezi da do 15. decembra dostave Agenciji zahtev za refundaciju sredstava, uz finansijski identifikacioni list, originalne fakture i izvode iz poslovne banke.

Više informacija o samom Programu naći ćete na našoj stranici namenjenoj finansijskoj podršci za izvozna preduzeća.

Izvor

Iako je država u veoma teškoj situaciji i mora da štedi na svakom koraku, mi ne ne želimo i nećemo da štedimo na znanju i mladima i zato smo odlučili da povećamo budžet za mlade talente i povećamo stipendije za osnovne studije koje će sledeće godine iznositi 30 hiljada dinara na mesečnom nivou , izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić na dodeli plaketa dobitnicima stipendije „Dositeja“ za nastavak studija u inostranstvu u školskoj 2012/2013. godini.

Dinkić je rekao da je bitno da mladi znaju da država misli i računa na njih.

– Naš cilj je da u međuvremenu, dok vi studirate, poboljšamo ambijent u Srbiji, da imate gde da se vratite i da možete da radite za dobru platu – kazao je ministar Dinkić i dodao da bez mladih i njihovog znanja i rada Srbija ne može da bude jaka država.

Dinkić je izjavio da će Ministartsvo finansija u januaru sledeće godine raspisati konkurs za prijem 50 pripravnika i dodao da je to šansa za one koji nemaju posao, da rade u najodgovornijem ministarstvu u Vladi Srbije. On je poručio studentima da ne treba da ih plaše prepreke, već da budu ambiciozni i pokušaju da ostvare sve ono što zamisle.

Fond za mlade talente, osnovan je 2005. godine, na inicijativu Mlađana Dinkića koji je tada takođe bio na čelu Ministarstva finansija. Tada je prvi put, posle 65 godina, u srpskom budžetu ostvaren suficit, što je ministar Dinkić iskoristio i odvojio 5 mil EUR za ovaj Fond i stipendiranje najtalentovanijih studenata.

Tokom školske 2012/2013 godine Fond će stipendirati 427 kandidata, koji nastavljaju studije u inostranstvu, u pojedinačnom iznosu od 795.000 dinara. Dobitnici stipendije nastaviće da studiraju na najboljim univerzitetima zemalja članica Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), kao i na drugim vodećim svetskim univerzitetima.

Kroz Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata i saradnju sa najznačajnijim poslovnim kompanijama u Srbiji, Fond nastoji da mladima pruži informacije o postojećim mogućnostima za sticanje radnog iskustva i profesionalni razvoj, ali i konkretnu pomoć kroz programe stručne prakse.

Izvor: eKapija

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova obezbedio je 13 miliona dinara bespovratnih sredstava za razvoj banjskog turizma u vojvođanskim opštinama. Tim povodom su u hotelu „Premier Aqua“ u Vrdniku, u prisustvu resornog pokrajinskog sekretara Miroslava Vasina potpisani ugovori sa gradom Zrenjaninom i opštinama Kanjiža, Inđija, Irig i Apatin, u kojima je razvijen banjski turizam.

– Namera nam je da unapredimo konkurentnost vojvođanske turističke ponude na domaćem i inostranom tržištu, jačanjem kapaciteta banjskog turizma, koji ima veliki potencijal – rekao je Vasin i dodao da 13 miliona dinara svakako nije dovoljno, ali da je to samo početak ulaganja u ravoj tog vida turizma.

– Akcenat smo, ovoga puta, stavili na Banju Vrdnik, zbog toga što je ovde pre nekoliko meseci otvoren hotel A kategorije, „Premier Aqua“, čime su mesto Vrdnik, Srem i Vojvodina dobili šansu za razvoj visokog turizma – rekao je Vasin.

On je dodao da će 6 miliona dinara, koliko je Banja Vrdnik dobila, biti usmereno na uvođenje dodatnih sadržaja, u cilju razvoja zdravstvenog turizma, po kojem je Vrdnik prepoznatljiv. Tako će biti izgrađen fitnes centar na otvorenom, potom osvetljene turističke staze i podignuta trim staza.

Banje u Apatinu, Kanjiži i Slankamenu dobile su po 1,8 miliona dinara za renoviranje, odnosno za kupovinu novog nameštaja, čime će smeštajni kapacitetei biti podignuti na daleko viši nivo od trenutnog. Banja Rusanda u Melencima dobila je 1,5 miliona dinara za postavljanje solarnih kolektora na krov zgrade, čime će se poboljšati energetska situacija i obezbediti grejanje vode.

Vasin je istakao da će sa aktivnostima na podizanju konkurentske sposobnosti banja, u cilju razvoja turizma u pokrajini, nastaviti i naredne godine.

– Pored toga, u 2013, revidiraćemo strategiju turizma Vojvodine kako bismo podstakli oblasti u kojima zaista imamo razvojnu šansu. Vojvodina je, što se tiče prirodnih lepota prilično ograničena, pa je njena glavna vrednost ono što su ljudi sagradili – manastiri, tvrđave, spomenici i što proizvedu – rekao je Vasin i dodao da će akcenat biti na razvoju vinskog turizma, kroz formiranje evropskih vinskih puteva koji će prolaziti kroz Vojvodinu, potom verski turizam, salašarski i gastronomski turizam

– Turističku ponudu u Vojvodini, u narednoj godini, posebno ćemo usmeriti u pravcu banjskog turizma, jer nam je priroda dala geotermalne izvore energije, blago koje do sada nismo dovoljno iskoristili, a koje je jedna od naših najvećih razvojnih šansi – rekao je Vasin.

Izvor: eKapija