Obaveštavaju se poslodavci da je puštena u rad nova veb prezentacija Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pored novog dizajna, sajt posetiocima omogućava efikasniju pretragu oglasa o slobodnim radnim mestima. Takođe, poslodavcima koji traže nove radnike je obezbeđena kvalitetnija pretraga baze nezaposlenih.

Sajt nudi bitne informacije o uslugama, merama i podršci koju Nacionalna služba pruža svojim korisnicima, aktuelnim projektima, kao i najnovije vesti.

Poštovani sardnici, pomoću internet posredovanja u zapošljavanju NSZ vam pruža pomoć i podršku da brzo i lako dođete do kvalitetnog stručnog kadra i unapredite svoje poslovanje.

Registrujući se kao poslodavac imate mogućnost da na jednostavan način postavite svoj oglas i pristupite bazi u kojoj se nalazi nekoliko desetina hiljada CV, kao i da na osnovu uslova navedenih u oglasu dobijete biografije najboljih kandidata.

Unapredimo saradnju.

Pozivam vas da se registrujete sajtu www.nsz.gov.rs

Novi zahtevi za kredite, koje će odobravati Fond za razvoj u toku 2013. godine, primaće se od 1. marta 2013. godine.

Link

Vlada Srbije će na narednoj sednici, kako „Blic“ saznaje, usvojiti uredbu o subvencionisanim kreditima za likvidnost namenjenim preduzećima. Ovogodišnja kvota namenjena privredi odnosiće se isključivo na mala i srednja preduzeća.

Očekuje se da će u narednih desetak dana Ministarstvo finansija i privrede potpisati ugovore sa svim bankama u Srbiji koje su zainteresovane za odobravanje ove vrste kredita. Tako će već od 1. februara zainteresovana preduzeća moći da konkurišu za ovu vrstu zajmova.

Likvidnost je generalno i najveći problem srpske privrede, pa će milijarda evra, koliko će država izdvojiti za pokriće dela kamata navedenih pozajmica, značajno doprineti da se ovaj problem bar ublaži.

Praksa iz prethodne godine pokazala je da za ovom vrstom pozajmica vlada veliko interesovanje, ali i da preduzeća koriste isključivo za refinansiranje starih obaveza. Stoga i otvorena bojazan velikih kompanija koje su prethodnih godina koristile subvencionisane kredite za likvidnost da će morati da nađu druge izvore finansiranja.

Prošle godine u leto dodatno je određena suma za subvencionisanje privrede od 300 mil EUR. Zahvaljujući tome banke su morale da prodaju devize i plasiraju dinare firmama, a to je uticalo na i stabilizaciju kursa. To je bio prvi deo antikriznih mera za pomoć privredi.

Ove kredite banke su odobravale uz poček od pet meseci i 13 meseci otplate, a firme su mogle da ih koriste za likvidnost ili refinansiranje zajmova. Iznos kredita zavisio je od veličine firme. Kamatne stope su bile najpovoljnije na tržištu.

Izvor: eKapija

Obveznici PDV, koji su u 2012.godini ostvarili ukupan promet u iznosu manjem  od 2.000.000 dinara, nisu u obavezi da podnose nadležnom poreskom organu zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV, anadležni poreski organ  neće izvršiti njihovo  brisanje  iz evidencije za PDV po službenoj dužnosti. Znači, oni i dalje mogu ostati PDV obveznici, o tome samostalno odlučuju.

Obveznici PDV, koji su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet u iznosu manjem  od 8.000.000,00 dinara, mogu  da posnesu Zahtev za brisanje iz  evidencije obveznika PDV u toku godine u bilo koje vreme.

Obveznik PDV, koji je  u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet u iznosu manjem  od 8.000.000 dinara, a želi  da se briše  iz evidencije obveznika PDV od 01. januara 2013.godine, podnosi Zahtev  za brisanje iz evidencije obveznika PDV na obrascu ЗБПДВ najkasnije do 31. januara 2013.godine (shodno članu 38a stav 1. Zakona o PDV), s tim da na ovom zahtevu treba da kao datum prestanka PDV aktivnosti navede: 01. januar 2013.godine. Na osnovu ovog  zahteva obveznika, nadležni poreski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije obveznika  PDV od dana 01. januara 2013.godine.  Ovi obveznici od 01. januara 2013.godine  prestaju da obračunavaju i plaćaju PDV, a u ispostavljenim računima, odnosno fiskalnim isečcima ne iskazuju PDV. Ovim obveznicima skrećemo pažnju da imaju obavezu popisa dobara i podnjošenja popisne liste uz zahtev za brisanje iz evidencije PDV, kao i obavezu sastavljanja  i podnošenja poreske prijave uz zahtev za brisanje iz evidnecije PDV i iskazivanje PDV obaveze u iznosu prethodnog poreza sadržanog u popisanim dobrima, o čemu smo detaljno pisali u   Preduzetničkom informatoru oktobar/1-2012.

Link

Pojedini srpski privrednici poslednjih meseci ozbiljno razmišljaju o formiranju privredno-kreditne zadruge, koja bi pod povoljnim uslovima odobravala zajmove svojim članovima. U potrazi za načinom da do pozajmica dođu i uspešne firme bez imovine privrednici pregovaraju sa bankama i osiguravajućim društvima o formiranju posebnog fonda.

Privredno-kreditna zadruga bi se formirala po uzoru na slične institucije koje odavno postoje u Italiji i Austriji. Primala bi samo preduzeća koja poslednjih pet godina nisu prezadužena. Članarinu bi plaćala srazmerno svojoj veličini, a sredstva od kamata bi delom išla preduzećima, a delom u kapital zadruge.

– O tome razmišlja petnaestak velikih kompanija, desetak srednjih i nekoliko malih preduzeća – objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

– Zašto bi štedeli u bankama koje im daju kamatu od četiri odsto, a zajmove naplaćuju i po 11%. Novac zadruge bi se koristio za razvojne kredite, ali i privrednu solidarnost, u slučaju da se neko od tih predzueća nađe u teškoj situaciji. Njihov motiv je da se pokrene zdrav deo privrede.

Kapital

U Uniji poslodavaca objašnjavaju da takva zadruga u Italiji postoji od 1907. godine. Pokrenula su je 42 preduzeća. Danas broji 26.500 članova. Raspolaže sa čak 140 milijardi evra sredstava. Naša ne bi mogla da počne da radi bez milion evra kapitala..

Izvor: eKapija