Ponovo plovi istraživački brod „Argus“

Čuveni brod laboratorija, nakon što je tokom pola decenije bio zaboravljen, ponovo će zaploviti. Posle višemesečnog remonta, istraživački brod laboratorija „Argus“, koji je od prošle godine u nadležnosti Centra za promociju nauke (CPN), konačno je osposobljen kako za naučne ekspedicije tako i za naučnopopularne aktivnosti. Centar na brodu organizuje prve interaktivne radionice za školarce 21. februara, a potom nastavlja sa raznovrsnim aktivnostima na ovoj plovećoj naučnoj laboratoriji, saopštio je CPN.

U vreme kada je sagrađen, 1972. godine, „Argus“ je bio najopremljenija ploveća laboratorija koju su koristili nemački istraživači kako bi ispitivali kvalitet vode, stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci Rajni. Kad su obezbedile novi brod, „Argus 2“, vlasti u pokrajini Hesen su ponudile „Argus“ na poklon nekom ko će zaista imati veliku korist od broda. Nakon teških pregovora među podunavskim državama, kod Nemaca je lično intervenisao tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, zamolivši da se brod dodeli Srbiji.

CPN prve radionice za đake organizuje na desetogodišnjicu dolaska broda u Srbiju, 21. februara. Sve radionice vode obučeni naučni demonstratori i volonteri, a učesnici radionica moći će na zanimljiv način da steknu korisna znanja iz brojnih naučnih oblasti kao što su biologija, mikrobiologija, ekologija i hidrobiologija. Nakon prvih radionica, u martu 2013. CPN na brodu „Argus“ organizuje seriju događaja otvorenih za građane, posvećenih obeležavanju Godine vode (istražite više na godinavode.cpn.rs).

U međuvremenu, tokom proleća 2013. CPN organizuje i druge projekte kojima popularizuje nauku među školskom decom, poput novog mobilnog planetarijuma –sfernog bioskopa koji projektuje slike zvezdanog neba i brojnih spektakularnih objekata iz dubokog svemira. Planetarijum se premijerno predstavlja u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“, u Zemunu, od 18. do 22. februara. Nakon Zemuna, Planetarijum se 27. februara seli u Pančevo, a zatim, 29. februara, u Smederevsku Palanku. Škole i institucije koje žele da planetarijum gostuje i kod njih mogu svoje prijave da popune na portalu planetarijum.cpn.rs.

Izvor: eKapija

Radionica o saradnji klastera

26. februar 2013. godine – 10,00 – 14,00 časova

Trgovinsko-industrijska komora Županije Čongrad i Regionalna privredna komora Subotica zajednički implementiraju projekat pod nazivom INTERNACIONALIZACIJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U PREKOGRANIČNOJ REGIJI broj HUSRB/1002/211/094, sa skraćenim nazivom SMEINT, u okviru Programa preko-granične saradnje IPA Mađarska-Srbija.

Opšti cilj ovog projekta je razvoj srpskih i mađarskih preduzeća uključenih u projekat putem prenosa znanja i povećanja broja poslovnih kontakata. Projekat takođe ima za cilj prenošenje dobrih praksi (iskustava) i razvoj menadžerskih veština srpskih i mađarskih malih i srednjih preduzeća.  Naglašavamo da je ovo četvrti, u seriji od šest događaja, u okviru ovog projekta, i drugi od tri koja će se dešavati u Subotici.

Cluster Cooperation Workshop – Radionica o saradnji klastera će biti organizovana u Subotici, 26. februara 2013. godine sa početkom u 10,00 časova i trajanjem do 14,00 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Subotica, Senćanski put 15, 24000 Subotica.

AGENDA

09,30 – 10,00 – Registracija učesnika

10,00 – 11,30 – dr Lukovics Miklós i dr Imre Szabolcs, Mađarska
–          Opšti uvod u temu klastera
–          Mogućnosti formiranja klastera i mogućnosti prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije u prehrambenoj industriji i sektoru obnovljivih izvora energije
–          Uvod u iskustva mađarskih klastera

11,30 – 11,45 – Diskusija

11,45 – 12,00 – Pauza za kafu

12,00 – 13,30 – dr Slobodan Morača; Jasmina Stantić, Srbija
–          Uvod u iskustva srpskih klastera
–          Teme menadžmenta klastera
–          Diskusija o mogućnosti saradnje klastera u prekograničnom regionu

13,30 – 13,45 – Diskusija

13,45 –               Ručak za učesnike radionice

Molim Vas da registracioni list dostavite na e-mail nebojsa.sevo@komora.net ili faks 024/553-357 najkasnije do 25. februara 2013. godine.

Link

Obaveštavaju se poslodavci da je puštena u rad nova veb prezentacija Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pored novog dizajna, sajt posetiocima omogućava efikasniju pretragu oglasa o slobodnim radnim mestima. Takođe, poslodavcima koji traže nove radnike je obezbeđena kvalitetnija pretraga baze nezaposlenih.

Sajt nudi bitne informacije o uslugama, merama i podršci koju Nacionalna služba pruža svojim korisnicima, aktuelnim projektima, kao i najnovije vesti.

Poštovani sardnici, pomoću internet posredovanja u zapošljavanju NSZ vam pruža pomoć i podršku da brzo i lako dođete do kvalitetnog stručnog kadra i unapredite svoje poslovanje.

Registrujući se kao poslodavac imate mogućnost da na jednostavan način postavite svoj oglas i pristupite bazi u kojoj se nalazi nekoliko desetina hiljada CV, kao i da na osnovu uslova navedenih u oglasu dobijete biografije najboljih kandidata.

Unapredimo saradnju.

Pozivam vas da se registrujete sajtu www.nsz.gov.rs

Novi zahtevi za kredite, koje će odobravati Fond za razvoj u toku 2013. godine, primaće se od 1. marta 2013. godine.

Link

Vlada Srbije će na narednoj sednici, kako „Blic“ saznaje, usvojiti uredbu o subvencionisanim kreditima za likvidnost namenjenim preduzećima. Ovogodišnja kvota namenjena privredi odnosiće se isključivo na mala i srednja preduzeća.

Očekuje se da će u narednih desetak dana Ministarstvo finansija i privrede potpisati ugovore sa svim bankama u Srbiji koje su zainteresovane za odobravanje ove vrste kredita. Tako će već od 1. februara zainteresovana preduzeća moći da konkurišu za ovu vrstu zajmova.

Likvidnost je generalno i najveći problem srpske privrede, pa će milijarda evra, koliko će država izdvojiti za pokriće dela kamata navedenih pozajmica, značajno doprineti da se ovaj problem bar ublaži.

Praksa iz prethodne godine pokazala je da za ovom vrstom pozajmica vlada veliko interesovanje, ali i da preduzeća koriste isključivo za refinansiranje starih obaveza. Stoga i otvorena bojazan velikih kompanija koje su prethodnih godina koristile subvencionisane kredite za likvidnost da će morati da nađu druge izvore finansiranja.

Prošle godine u leto dodatno je određena suma za subvencionisanje privrede od 300 mil EUR. Zahvaljujući tome banke su morale da prodaju devize i plasiraju dinare firmama, a to je uticalo na i stabilizaciju kursa. To je bio prvi deo antikriznih mera za pomoć privredi.

Ove kredite banke su odobravale uz poček od pet meseci i 13 meseci otplate, a firme su mogle da ih koriste za likvidnost ili refinansiranje zajmova. Iznos kredita zavisio je od veličine firme. Kamatne stope su bile najpovoljnije na tržištu.

Izvor: eKapija