Autor: Ξ

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

Prosečna zarada u Srbiji, isplaćena u julu, iznosila je 34.591 dinar, i nominalno je veća za 1,3%, a realno za 1,5%, nego u junu, saopštio je danas (25. avgust 2010. godine) Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada u julu 2010. godine nominalno je veća za 6,3%, a realno za 1,8%, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu 2009. godine.

Prosečna zarada, isplaćena u periodu januar – jul 2010. godine, u odnosu na zaradu u istom periodu prošle godine, nominalno je veća za 6,7, a realno za 2,5%.

Prosečna bruto zarada u Srbiji u julu iznosila je 48.394 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu, nominalno je veća za 1,9, a realno za 2,1%.

Posmatrano u odnosu na jul prošle godine, prosečna bruto zarada u julu 2010. godine, nominalno je veća za 6,8 , realno za 2,3%.

Prosečna zarada sa porezima i doprinosima, isplaćena u periodu januar – jul 2010. godine, u odnosu na takvu zaradu u istom periodu prošle godine, nominalno je veća za 6,6%, a realno za 2,4%.

Potpredsednik vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je 24. avgustA 2010. godine da je odmrzavanje plata i penzija moguće tek u januaru 2011. godine.

– Svi želimo da izađeno iz režima zamrznutih plata i penzija, pitanje je samo kada će se za to stvoriti uslovi. Trenutni dogovor sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda je da to bude u januaru sledeće godine- rekao je Đelić za RTS.

On je najavio da će se u toku sledeće nedelje raspravljati „na bazi činjenica i cifri“ da li je odmrzavanje plata i penzija moguće i ranije, odnosno pre januara 2011. godine.

Misija MMF, trenutno boravi u Srbiji povodom pete revizije kreditnog stend-baj aranžmana, a pred dolazak predstavnika MMF-a ministri finansija i ekonomije Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić izneli su različita mišljenja o tome da li bi vlada trebalo da odmrzne plate u javnom sektoru i penzije pre isteka aranžmana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godinu.

Prema Dinkićevim tvrdnjama, u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF, i taj novac bi, prema njegovom mišljenju, pre svega trebalo izdvojiti za dodatne podsticaje privrede i građanima, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.

Nasuprot njemu, ministarka Dragutinović zalaže se da se „višak“ novca u budžetu, ukoliko ga bude, iskoristi za smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na 4,5% bruto domaćeg proizvoda.

Dragutinovićeva je istakla da će poštovati postignuti dogovor s MMF-om, prema kojem će plate i penzije u Srbiji biti odmrznute tek u 2011. godini, ali i nagovestila mogućnost da se ukupna suma jednokratne pomoći za penzionere poveća sa dve, na oko 3,5 milijardi dinara.

Ministarka finansija je ocenila da neće biti ništa neobično što će Dinkić, za razliku od nje, izaći pred MMF sa sopstvenim predlogom za odmrzavanje plata i penzija i naglasila da će na kraju razgovora s predstavnicima Fonda biti postignut dogovor iza kojeg će stati cela Vlada Srbije, koja će po tom pitanju biti jedinstvena.

POŠTANSKA ŠTEDIONICA

Sve pripreme u „Poštama Srbije“ su završene pred očekivano prvo trgovanje akcijama NIS-a, zakazano za 30. avgust, izjavila je danas (25. avgust 2010. godine) direktorka Sektora banke Poštanska štedionica za upravljanje sredstvima i likvidnošću Zvezdana Jakšić.

Ona je na konferenciji za novinare Vladi rekla da prvih dana očekuju veliki broj klijenata, ali da je 3.000 zaposlenih, koji će ih dočekati na šalterima, obučeno te da će imati i pomoć brokera ako je neophodno.

Na šalterima „Pošte“ građani će moći da izdaju naloge za prodaju akcija, dok će za kupovinu morati da angažuju neku od registrovanih brokerskih kuća i da za to plate. – Na šalterima pošta se ne mogu ispostaviti nalozi za kupovinu, već samo za prodaju- istakla je ona.

Ona je dodala da je procedura jednostavna, pa će biti potrebno da se građani na šalterima izjasne koji broj akcija i po kojoj minimalnoj ceni žele da prodaju, posle čega će biti provereno da li je njihov račun u banci aktivan, na osnovu čega će biti sastavljen ugovor. Nalozi će trajati 90 dana, posle čega će, ako se ne realizuju, građani morati da izdaju nove.

Direktorka PTT „Srbija“ za novčane usluge Svetlana Lešević dodala je da će pošte biti logistička podrška za izabranog brokera zbog velike mreže ispostava koje ima u celoj Srbiji. – Gde god ima mogućnosti biće odvojeni i posebni šalteri samo za ispostavljanje naloga za prodaju- objasnila je ona.

Direktorka Beogradske berze za marketing Svetlana Cerović objasnila je da će svi nalozi ispostavljeni do 9.30 biti vidljivi na brokerskim tablama istog dana, dok će oni kasnije izdati biti u opticaju sutradan.

Ona je podsetila da će trgovanje akcijama NIS-a početi po ceni od 505 dinara te da će ona prvog dana moći da varira od -20 do +300%. – Cena na zatvaranju prvog dana biće cena na otvaranju drugog, a nadalje moguće fluktuacije su od +10 do -8%- objasnila je ona.

Ona je istakla da je NIS prva kompanija na berzi direktno, bez prethodnog trgovanja, listirana na najelitnijem prajme-marketu, odnosno A listingu.

Sve informacije o statusu naloga za prodaju akcija NIS-a pomoću jedinstvenog broja naloga građana moći će da se dobiju na web sajtu Pošta Srbije, putem SMS-a ili besplatnim pozivom na telefon 0800 100 300.

Prvo trgovanje akcijama NIS počinje u ponedeljak, 30. avgusta. Početna cena akcija iznosi 505 dinara, a po pet deonica, što je ukupna vrednost 2.010 dinara, dobilo je besplatno 4,8 miliona građana

Tokom prvog dana cena jedne akcije će moći da ide od minus dvadeset odsto (400 dinara), do najviše 300 odsto, odnosno 2.020 dinara. Ipak, građane najviše zanima da li da odmah prodaju svoje deonice ili da sačekaju.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza invest“ kaže da to da li će građani odmah prodati svoj udeo zavisi od ličnih preferencija.

„Veliki broj građana je siromašan i ne želi da razmišlja o tome da li će akcije vredeti više ili manje. Ipak, ostaje i veliki broj onih koji bi u budućem periodu mogli da učestvuju na berzanskom tržištu. Ali najpre treba da se edukuju koja su prava akcionara i zatim odluče da li da prodaju svoje deonice“, navodi Gujaničić.

On dodaje da niko ne treba da očekuje da će se obogatiti od dobijenih pet akcija.

„Vrednost će, naravno, zavisiti od poslovanja same kompanije, ali i od spremnosti te kompanije da dobre rezultate podeli sa malim akcionarima, odnosno kada kompanija postane profitabilna, da i mali akcionari dobiju dividendu“, objašnjava Gujaničić.

Ne treba zaboraviti da je NIS i u 2009. i u 2008. godini zabeležio veliki gubitak, ali i da je za kraj ove godine najavio pozitivan bilans, što brokeri smatraju dobrim signalom.

„U svakom slučaju, bolje je da se najavljuje dobitak, nego da je bilo obrnuto i da je kompanija prethodne dve godine odlično poslovala, a da sada beleži minus. Jer na berzi se trguje očekivanjima. Evidentno je da će te gubitke koje je NIS zabeležio neko morati da nadoknadi. Da li će to biti kroz smanjenje kapitala, videćemo, to svakako predstavlja teret“, kaže Gujaničić.

I Branislav Jorgić, iz brokerske kuće „Jorgić broker“, očekuje da će se berzanska cena do kraja godine kretati oko početne cifre od 505 dinara po komadu.

„Dosta toga će zavisiti i od spremnosti akcionara da prodaju akcije, dakle od obima ponude. U kraćem vremenskom periodu, međutim, ne treba očekivati čuda, a u srednjoročnom sve zavisi od daljeg razvoja same kompanije i od ulaganja vlasnika – objašnjava Jorgić.

On takođe dodaje da se ne treba plašiti velikog pada cena akcija na početku trgovanja.

„Gasprom“ je obavezan da do februara uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu i to je zaštićena cena akcija. Akcionari u najgorem slučaju sve do kraja februara mogu da čekaju i prodaju svoj udeo po ovoj ceni“, navodi Jorgić i dodaje da će cena biti izvesnija na početku naredne godine, kada će kompanija objaviti finansijske rezultate za 2010.

„A kako najavljuju iz NIS-a, moguće je da će poslovati pozitivno, pa i to može pozitivno da utiče na vrednost akcija„, objašnjava Jorgić.

Do kraja investicionog programa moglo bi da dođe do rasta vrednosti akcija od 20 do 30 odsto.

„Akcije bi tada vredele oko sedam evra, a ako budu eventualno vredele 10 evra po komadu, mislim da bi to bilo sasvim pristojno“, smatra Jorgić.

(B92, 25.08.2010.)