Autor: Ξ

Održan ministarski sastanak zemalja potpisnica sporazuma

Na sednici Zajedničkog komiteta CEFTA 12. novembra razmatrane su pripreme za liberalizaciju u trgovini nekim poljoprivrednim proizvodima od 2011. godine, dogovoreno je da se više pažnje posveti liberalizaciji u sektoru usluga i da se više radi na stvaranju regionalnog investicionog tržišta, izjavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Na ministarskom sastanku zemalja potpisnica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini razmenjena su iskustva u prevazilaženju efekata svetske krize, rekao je Dinkić novinarima posle sednice Komiteta CEFTA i ocenio da će stvaranje zajedničkog investicionog tržišta poboljšati imidž regiona i privući više stranih investicija.

Na sednici Komiteta CEFTA Srbija je predložila da se, kao jedan korak u tom smeru, uspostavi saradnja agencija za promociju izvoza. Prvi korak je već učinjen pre dva dana, uspostavljanjem – uz pomoć nemačke vlade – zajedničkog portala na Inernetu, na kome se mogu videti prednosti ulaganja u region, kakvi su uslovi trgovine, bescarinski režim i druge pogodnosti, rekao je Dinkić i izrazio uverenje da će strani investitori doprineti da se u regionu grade pogoni za izradu proizvoda više dodate proizvodnje.

Dinkić je rekao da je na sastanku CEFTA komiteta Srbija ostalim zemljama-članicama ponudila saradnju na projektu „Fiata“, koji će našoj zemlji obezbediti izvoz od 2,3 mlrd EUR u 2013. godini.

Za taj izvoz potrebna je neka luka, a da li će to biti luka Bar ili Rijeka i kojom će železničkom trasom ili auto putem izvoz ići, to su logistički problemi, na kojima možemo svi zajedno da radimo, objasnio je Dinkić.

Srbija izvozi 32 odsto robe upravo u zemlje CEFTA i sa tim zemljama imala je ove godine suficit u trgovinskoj razmeni od oko 1,3 mlrd EUR, podsetio je Dinkić i ocenio da Srbija, kao i ostale zemlje CEFTA sporazuma, može da ostvari mnogo veći obim trgovinske razmene.

Ono što nije dobro u sadašnjoj razmeni je što njome dominiraju poljoprivredni proizvodi, sirovine, poluproizvodi, odnosno roba niske vrednosti, ukazao je Dinkić, ocenjujući da je to generalno veliki problem zemalja CEFTA sporazuma, ne samo u okviru te asocijacije, nego i u trgovinskoj razmeni sa trećim državama.

Dugotrajno mleko „Imleka“ od 20. novembra biće skuplje za 1,8 dinara, a mlečni proizvodi za 3,2 dinara, zbog povećanja otkupne cene mleka, saopštila je ta beogradska mlekara.

„Imlek“ se u četvrtak sa svojim dobavljačima dogovorio da će otkupnu cenu najboljeg kvaliteta mleka povećati sa 28,5 dinara na 32 dinara po litru. U saopštenju se navodi da će ta kompanija nastaviti da ulaže u osavremenjivanja mlekarstva u skladu sa standardima Evropske unije.

Do sada je „Imlek“, koji je u vlasništvu investicionog fonda „Salford“, uložio 50 mil EUR u primarnu proizvodnju mleka.

Prijavljivanje polaganja ispita za dobijenje sertifikata za službenika za javne nabavke počeće 15. novembra i trajaće do kraja meseca, najavio je 12. novembra državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodana Ilić.

– Sertifikacijom službenika za javne nabavke unapređuje se sistem javnih nabavki i ispunjava deo obaveza Srbije na putu evrointegracija- rekao je Ilić na konferenciji za novinare.

On je naveo da je pripremljen priručnik za obuku za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i da je za 15. decembar predviđeno prvo polaganje ispita za sticanje sertifikata.

Posle određenog perioda, kako je objasnio Ilić, poslovima javnih nabavki moći će da se bave samo službenici koji imaju sertifikat, a procena je da će taj dokument morati da ima od tri do četiri hiljade zaposlenih u preduzećima i ustanovama koje imaju zakonsku obavezu da sprovode postupke javnih nabavki roba i usluga.

– Profesionalizacijom službenika, koji su stub modernog sistema javnih nabavki, ne samo da se ispunjava zakonska obaveza već se postižu velike uštede, smanjuje se broj poništenih postupaka javnih nabavki i doprinosi smanjenju korupcije u toj oblasti- naglasio je Ilić.

Godišnje se na javne nabavke u Srbiji troši oko 4 mlrd EUR, a procene su da bi uštede mogle biti i do 20% ako bi se efikasnije sprovodili postupci i bolje kontrolisalo planiranje i ugovaranje nabavki i sprovođenje ugovora.

Inspektori šest ministarstava Vlade Srbije obaviće do kraja godine 17.500 inspekcijskih nadzora na svim mestima na kojima je zabranjeno pušenje.

– Nadzor nad zabranom pušenja sprovode Ministarstvo zdravlja, prosvete, rada i socijalne politike, ekonomije i regionalnog razvoja, trgovine i usluga i Ministarstvo unutrašnjih poslova- rekao je načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete Velimir Tmušić, i dodao da će se zajedničko telo svih ministarstava sastajati na tri meseca.

Prema njegovim rečima, cilj inspekcije je stvarna kontrola, a ne samo zastrašivanje.

– Ukoliko neka firma ili institucija učini prekršaj onda ćemo mi kontrolisati tu instituciju češće- rekao je Tmušić.

On je naveo da su pravilnikom zajedničkog tela definisani znak zabrane pušenja, obrazac izveštaja o povredi zakona, vrste potrebnih dokaza o pušenju i obrazac za naplatu kazne na licu mesta.

Tmušić nije moglo da potvrdi da li je do sada izrečena ijedna kazna na teritoriji Srbije.

Šef odseka za sanitarni nadzor grada Beograda Radosav Mitrović rekao je agenciji Beta da sanitarni inspektori Ministarstva zdravlja obavljaju nadzor na svim mestima na kojima je pušenje zabranjeno i da oni juče u Ministarstvu zdravlja nisu izrekli nijednu kaznu.

– Pregledali smo sve, od kabineta ministra do poslednje kancelarije i niko nije kažnjen- rekao je Mitrović i dodao da će sanitarna inspekcija nastaviti nadzor u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

– Idemo po prioritetima. Nakon ministarstava, nadziraćemo sve objekte koji se nalaze u našoj nadležnosti a to su svi objekti u kojima je zabranjeno pušenje- rekao je Mitrović.

On je naveo da su u Beogradu 42 sanitarna inspektora zadužena za nadzor primene zakona.

U Srbiji je od juče zabranjeno pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima i na radnom mestu, a za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kazne su 5.000 za pojedince i od 500.000 do milion dinara za pravna lica.

Zakon predviđa mogućnost da u određenim firmama može postojati prostorija namenjena isključivo za pušenje.

Ta prostorija mora da ispunjava određene uslove koji se odnose na ventilacioni sistem, odgovarajuća vrata koja neće propuštati duvanski dim u druge prostorije i koja mora biti vidljivo obeležana sa naznakom koliko osoba može u njoj da boravi.

Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju raspisuju konkurs za sufinansiranje učešća vojvođanskih opština u projektima prekogranične saradnje, koje finansira Evropska unija.

Tim povodom konferenciju za medije održali su potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović i pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Tomislav Stantić, koji su iskazali uverenje da će u narednoj godini Vlada Vojvodine u skladu sa mogućnostima još više novčano pomoći lokalne samouprave u IPA projektima.
-Vrednost konkursa je 20 miliona dinara, a lokalne samouprave mogu da podnesu pojedinačne projekte u iznosu do milion dinara. Mnoge opštine u Vojvodini imaju uspeha na EU konkursima prekogranične saradnje, ali zbog smanjenih republičkih transfera i ekonomske krize, imaju problema sa obaveznim sufinansiranjem projekata od minimum 15 odsto vrednosti budžeta. Jasno je da ova suma nije dovoljna da potpomogne više od 30 opštinskih projekata, ali  značaj konkursa je u tome što Vlada AP Vojvodine prvi  put uspostavlja ovakav mehanizam podrške lokalnim samoupravama, koji će u okviru budžeta za 2011. godinu dobiti značajniju finansijsku alokaciju – rekao je Barjaktarović.

Stantić je najavio da će u narednoj godini njegov sekretarijat mnogo više raditi na međuopštinskoj saradnji s ciljem podizanja razvojnih kapaciteta opština. Kako je Stantić objasnio, upravo ovaj konkurs će doprineti unapređenju administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava.

-Istovremeno lokalna samouprava treba da uspostavi aktivnu ulogu nosioca i koordinatora lokalnog razvoja. Inače, Vlada AP Vojvodine je početkom godine usvojila informaciju o merama i aktivnostima na unapređenju rada lokalnih uprava, koju je predložio i pripremio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju – zaključio je Stantić.
Pravo učešća na konkursu kao nosioci predloga projekta imaju jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, koje imaju usvojene strateške planove razvoja i koje su neposredno odgovorne za pripremu i sprovođenje aktivnosti sa svojim partnerima. Podnosilac predloga projekta ne može podneti više od jednog projekta, ali podnosilac može da bude partner još na jednom predlogu projekta.

Konkurs, smernice za izradu projekta i ostali prijavni konkursni obrazci mogu da se preuzmu sa sajtova sekretarijata www.samouprava.vojvodina.gov.rs i www.region.vojvodina.gov.rs. Konkurs će, takođe, biti objavljen 12. novembra, u listu Dnevnik. Rok za predaju predloga projekata je 25. novembar, u 14h.