Autor: Ξ

Stvaranje mikropreduzeća, investicije u „zelene“ tehnologije i ubrzan tempo promena u svim segmentima tržišta predstavljaju glavne svetske poslovne trendove za 2011. godinu, prezentovano je na jučerašnjoj 5. sednici Skupštine Privredne komore Beograda.

U izjavi za „eKapiju“ Nebojša Carić, izvršni direktor „Adizes Business Consuting“, je konstatovao da je samozapošljavanje veliki trend u visoko razvijenim zemljama poput Rusije, Kine i zemalja EU.

– Mikropreduzetnici stvaraju strateške alijanse, kako na regionalnom, tako i na međunarodnom nivou i na taj način pokušavaju da obezbede investicije za svoje projekte – izjavio je Carić.

Carić je naglasio da su investicije u „zelenu“ ekonomiju i eko ekonomiju trend koji će se nastaviti u i budućnosti, zahvaljujući finansijskoj podršci svetskih ekonomskih institucija.

– Neinformisanost o svetskim tokovima je veliki problem za Srbiju kao i nedostatak kvalitetnih projekta – rekao je za „eKapiju“ Nebojša Carić, izvršni direktor „Adizes Business Consuting“ i dodao da je „naša zemlja propustila da aplicira za investicije u vrednosti između 400 i 500 mil EUR“.

Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, je u izjavi za „eKapiju“ rekao da će mali i srednji preduzetnici u Srbiji u 2011. godini najviše investirati u proizvodnju i u obnovu zastarelih mašina za rad.

– Mala i mikro preduzeća, koja imaju samo jednog zaposlenog, čine 17% preduzeća u Srbiji. Njih bi trebalo da podrže i banke i fondovi i lokalna samouprava – rekao je Janković i naglasio da razvoj jedne države počiva na razvoju lokalne samouprave.

Novi Sad – Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju mr sci. dr Tomislav Stantić otvoriće u četvrtak, 09. decembra 2010. godine, sa početkom u 11.00 sati, Regionalnu Konferenciju o unapređenju kapaciteta lokalnih samouprava za reagovanje u vanrednim situacijama, u Velikoj sali Skupštine grada Novog Sada (Žarka Zrenjanina 2).

Učesnicima iz 45 vojvođanskih opština  će se obratiti i predstavnik MUPa i Sektora za vanredne situacije Dragan Savković, ispred USAID Programa PPES Olivera Kostić, kao i pomoćnik predsednika opštine Kanjiža Laslo Čikoš.

Na Konferenciji će se predstavnici 45 vojvođanskih opština upoznati sa novim odgovornostima i ulogom lokalnih samouprava u sistemu reagovanja u vanrednim situacijama koje proiѕilaze iz odredaba novog Zakona o vanrednim situacijama.

Otvorena obilaznica na autoputu Beograd-Horgoš

Temerinska petlja, deo obilaznice oko Novog Sada, na autoputu E-75, čija je izgradnja koštala 40 mil EUR, otvorena je danas za saobraćaj.

Saobraćajnicu su otvorili ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Dužina deonice autoputa E-75 koja je danas puštena u saobraćaj iznosi 8,5 kilometara, a dužina servisnih saobraćajnica 15 kilometara.

Na toj deonici autoputa izgrađeno je pet mostova i šest propusta, a rekonstruisani su i postojeći mostovi i propusti.

Kako su saopštili predstavnici kompanija „Energoprojekt niskogradnja“ i „Interkop“, kompletna obilaznica oko Novog Sada, koja obuhvata i izgradnju petlje Sever i rekonstrukciju Zrenjaninske petlje, trebao bi da bude završen do maja 2011. godine.

Izvođači radova su rekli da je Zrenjaninska petlja pod punim saobraćajem i radovi na njoj su zato otežani, a u toku su i radovi na izmeštanju kolovoza ispod Zrenjaninskog mosta, što dodatno usporava dinamiku radova.

Ditrektor preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak rekao je da je preostalo da se uradi i još dva kilometra na Temerinskoj petlji, jer se javio problem sa postojećim naftovodom i gasovodom, za čije izmeštanje je potrebno dodatnih 15 mil EUR.

– Gledaćemo da se gasovod i naftovod izmeste sa trase i da napravimo neku privremu zaštitu da bismo na proleće uradili i preostala dva kilometra. Da bismo ceo ovaj posao završili potrebno nam je još oko 10 mil EUR – rekao je Drobnjak.

Ministar Mrkonjić rekao je da će izgradnja autoputa E-75 biti završena u planiranim rokovima i pohvalio sve građevinske firme koje učestvuju u njegovoj izgradnji i rade punim kapacitetom.

Uprava carina Francuske pomoćiće unapređenje carinske kontrole u Srbiji za šta je Evropska unija izdvojila 1,4 mil EUR, saopštila je danas Uprava carina Srbije.

Projekat će trajati 18 meseci, a deo je programa pretpristupne pomoći (IPA) Evropske unije Upravi carina Srbije, vrednosti 8,9 mil EUR.

Namera je, kako se navodi u saopštenju, da Uprava carina Francuske prenese iskustva i pomogne Upravi carina Srbije u osposobljavanju i usklađivanju sa standardima EU, pre svega u analizi rizika i kontroli da bi se sprečila zloupotreba na granici i povećali prihodi od carine.

Carina država EU godišnje proveri 20% svetskog uvoza, odnosno više od dve milijarde tona robe.

Obeležavanju početka primene projekta unapređenja carinske kontrole danas su Upravi carina prisustvovali ambasador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije Denio, državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins, zamenik generalnog direktora Uprave carina Francuske Francis Bonet i pomoćnik direktora Uprave carina Srbije Slobodan Nikolić.

Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama EFTA trebalo bi da počne iduće, 2011. godine, pošto ga ratifikuju parlamenti Norveške i Islanda, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Sporazum su za sada ratifikovali Švajcarska i Lihtenštajn.

Pomoćnik ministra ekonomije Srbije Bojana Todorović kazala je da bi sporazum zemljama EFTA trebalo da dovede do povećanja robne razmene i stranih ulaganja iz Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna u Srbiju, ali i da stvori mogućnost da se zajedno ulaže na treća tržišta.

Na početku seminara o mogućnostima izvoza u EFTA, ona je kazala da sporazum, potpisan u decembru 2009. godine, podrazumeva liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodaima, bavi se zaštitom intelektualne svojine, ulaganjima i javnim nabavkama, ali ne ne obuhvata trgovinu uslugama.

Od početka primene sporazuma industrijska roba iz Srbije će se izvoziti u EFTA bez carina, dok će se carina za uvoz industrijske robe iz tih zemlja u Srbiju ukidati postepeno do 2014. godine.

Prema njenim rečima, od 2005. do sada zemlje EFTA su u Srbiju uložila 2 mlrd EUR, a najveća su bila norveškog „Telenora“, islandski „Sktavis“ i švajcarski „Holcim“.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da će se zbog komplementarnosti, privreda Srbije brže razvijati, otvoriće se nova radna mesta i novi poslovi.

EFTA je 10. najveći trgovac na svetu po robnoj razmeni, a u sektoru usluga na petom mestu.

Prema podacima PKS, za devet meseci ove godine ukupna robna razmena zemalja EFTA sa Srbijom bila je 215,6 mil USD, dok je u isto vreme lane iznosila 271,8 mil USD.