GRAD SUBOTICA

Zeleno svetlo za investitore – Subotica dobila NALED sertifikat

Iako Subotičani smatraju da je njihov grad proteklih godina zaostajao u razvoju i da ga investitori obilaze, Vladimir Čupić, predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) obavestio je građane da je upravo Subotica jedna od tri opštine kojima je dodeljen sertifikat ove institucije, a koji znači da su ispunjeni svi uslovi za investiciona ulaganja.

– To znači da je poslovno okruženje u Subotici prilagođeno potrebama investitora, i privrede uopšte, i da su time stvorene i povoljne okolnosti za znatno brži ekonomski razvoj – rekao je Čupić.

Vest bi mogla biti jedna od najvažnijih za proteklih nekoliko godina, jer je subotička privreda poprilično posustala, a standard građana odavno pao ispod republičkog proseka.

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

Republički geodetski zavod će do kraja 2010. godine napraviti jedinstven digitalni katastar nepokretnosti u Srbiji, izjavio je danas (22. februar 2010. godine) direktor tog zavoda Nenad Tesla.

On je na regionalnoj konferenciji o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u zemljišnoj administraciji kazao da su svi podaci katastra nepokretnost dostupni na lokalnom nivou, a cilj je da se svima obezbedi dostupnost centralnom digitalnom registru.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej (Simon Gray) kazao je da modernizacija informaciono komunikacionih sistema predstavlja pitanje od ključnoj značaja za pružanje usluga i da će omogućiti transprarentnost, efikasnosti i dostupnost podataka o zemljištu.

On je kazao da dobar informacioni sistem omogućava pružanje sigurnih vlasničniki prava, masovnu procenu nepokretnosti i koordinaciju državnih institucija.

– Za efikasno tržište nepokrestni potreban je sređen katastar, koji podrazumeva sigurno vlasništvo nad nepokretnostima, a to je uslov razvojne ekonomije – ocenio je Grej.

Republički geodetski zavod od 2004. godine realizuje projektat unapređenja katastra nepokretnosti i upisa prava u Srbiji, koji se delom finasira iz kredita Svetske banke.

– Rezultati u poboljšanju sređivanja katastra koje je Srbija postigla do sada su impresivni – ocenio je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej.

Vrlo je verovatno da je opština Kanjiža zajedno sa ICR-om bila jedna od najaktivnijih, ako ne i najaktivnija opština na polju potsticanja međunarodne saradnje u vidu kreiranja međunarodnih projekata. Sledi skraćeni pregled po pozivima.

IPA CBC Romania-Serbia, rok konkursa 29.jul 2009.

Dugo najavljivan i očekivan poziv za IPA prekograničnu saradnju između Srbije i Rumunije došao je početkom godine. ICR je napisao, pomogao u pisanju ili koordinisao pisanje 4 projekta.

1. Poboljšanje kapaciteta za upravljanje projektima Banata (570.195 SOK: 401.495)

2. Povećanje turističkih kapacitetau u Banatskom regionu (314.108, SOK: 49.514)

3. Promocija razvoja malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija (737.573, SOK: 70.4110, MZ TS: 25.000, MZ Ho: 70.000)

4. Rekonfiguracija i metode promocije ruralnog turizma u Banatu (314.108, SOK: 49.514)

Ova 4 projekta prošli su prvobitno administrativnu proveru.

Osim toga predat je i jedan projekt vezan za vatrogasce, na žalost taj projekat nije prošao administrativnu proveru.

Kao što se vidi, akcenat je bio na turizmu, jačanju projekt medažerskih kapaciteta za upravljanje projektima, i MSP. Ukupan iznos projekata je1.821.401 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 646.790 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 97.025,75 EUR. Naša je procena da nam je potrebno 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno a to je oko 256.000 EUR.

IPA CBC Hrvatska-Srbija, rok za predaju 16.10.2009

Sticajem okolniosti, po okrućnoj podeli, opština Kanjiža ne spada u opštine koje mogu da konkurišu na poziv IPA prekogranične saradnje izmešu Srbije i Hrvatske. Ipak, ICR je našao načina da konkuriše i na ovom pozivu, zastupajući tako opštinu i na ovom pozivu. Naime, uz dogovoru sa opštinom Bečej, potpisnicom Potiskog ugovora, iskoristili smo lične veze i uspostavili saradnju sa Valpovo. Rezultat saradnje je projekt:

1. Razvoj međunarodne saradnja putem razvoja MSP, potsticanjem prekogranične privredne saradnje (130.817 EUR, SO Bečej 71.511)

Osim toga, po pozivu iz Subotice, autori smo i projekta:

2. Razvoj međunarodne saradnja putem kreiranja alternativnih kurseva tj. specijalizacija  za mlade učitelje putem novih pravaca za Master studije

IPA CBC Mađarska-Srbija, rok za predaju 31.12.2009.

Konkursi prokogranične saradnje između Mađarske i Srbije oduvek su bili u glavnom fokusu pažnje iz nacionalnih kao i praktičnih razloga za ICR i Kanjižu. I ovaj put, na poziv IPA HU-SRB najviše se radilo. Sledi niz porjekata na kojima učestvuju ili Opština Kanjiža, pojedine mesne zajednice, CNESA ili ICR.

1. Niz kutlurnih manifestacija na obe strane granice (103.585, SOK: 26.279)

2. Održivi turistički razvoj mrtvaja reke Tisa (96.170, SOK:44.617)

3. Obnavljanje strategija razvoja opština i definisanje zajedničkog sektorskog prekograničnog razvoja i operativnih programa(111.000, SOK: 46.900)

4. Razvoj sadržaja i usluga MSP i osnivanje i funkcionisanje Zajedničke razvojne mreže biznisa (110.620, SOK: 46.460)

5. Standardizovan prekograničn mikroregionalni on-line informacioni sistem i sistem za planiranje ruta. (260.000, SOK: 100.000)

6.  Ekološki program zaštite izvora pijacće vode na pograničnom predelu HU-SRB (648.987, SOK: 239.085)

7. Stvaranje sistema za zaštitu od poplava i podzemnih voda uz reku Tisa na pograničnom području Mađarske i Srbije (977.368, SOK 319.284)

8. Potpomaganje EU integracionih procesa na Srspkoj i Mađarskoj strani granice (81.792, ICR: 47.967)

9. Rukovanje – razvoj srpskih i mađarskih sistema edukacije kroz treninge (400.000, CNESA: 84.810)

10. Centri protiv nasilja i za odvraćanja od kriminala za prekogranične ruralne sredine (115.370, Trešnjevac: 38.840,00)

Skoro sve teme i oblasti su pokrivene. Sa deset projekata opština Kanjiža je verovatno najaktivnija u regiona, možda i u celoj Vojvodini. Ukupan iznos projekata je 2.904.892 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 994.242 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 140.913 EUR. Procena od 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno stoji i za ovaj poziv, a iznosi 397.696 EUR.

South East Europe (SEE) poziv

Osim ovih Opština Kanjiža i ICR učestvuju sa po jednim projektom u SEE pozivu.

1. I oN TISA – Međunarodna mreža za zaštitu Tise (1.070.600, ICR: 87.600)

2. KTTIC – Transfer znanja i tehnologije kroz institucionalnu saradnju lokalnih administracija u regionu Južne i Istočne Evrope(800.000, SOK: 100.000)

Zaključak:

Verujem da su Opština Kanjiža i ICR zadržali svoju vrlo dobru poziciju na evrospkim projektima i zadržali epitet jedne od projektno najaktivnijih opština u regionu. IPA se pokazala kao vrlo izazovan sistem konkurisanja, sa novim pravilima i različitim aplikacionim formularima, kao i potpuno različitom logikom za svaki poziv. Za IPA HU-SRB i ROM-SRB uveden je sistem delimičnog predfinansiranja i kvartalnog izveštavanja i post-finansiranja, što je upravo razlog da smatramo da je za projekt potrebno da imamo 40% ukupnog iznosa. Ovo nije slučaj sa IPA CRO-SRB, pošto je ovo prvi poziv prekogranične saradnje ove dve države, i uslovi su povoljniji sa 80% predfinansranja od strane EU (kao nekada Susedski programi i Exchange 1).

Da rezimiramo:
IPA ROM-SRB: 4 projekta,
IPA HU-SRB: 10 projekata,
IPA CRO-SRB: 2 projekta,
SEE: 2 projekta