Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević pozvao je danas mađarske firme da investiraju u Srbiju i da iskoriste sporazume o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima u cilju zajedničkog plasmana robe na treća tržišta.

Milosavljević je na Poslovnom forumu privrednika Mađarske i Srbije, koji je organizovan u okviru zvanične posete predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana našoj zemlji, istakao da je cilj privredne saradnje dveju zemalja dostizanje robne razmene od dve milijarde dolara.

On je naveo da je do sada osnovano 500 mešovitih preduzeća i da mađarske investicije u Srbiju iznose 400 mil EUR i ukazao na to da su srpskoj privredi potrebni finansijski i tehnološki partneri, pre svega u drvno-prerađivačkoj i mašinskoj industriji, kao i u sektorima energetike i saobraćaja.

Ministar ekonomije Mađarske Đerđ Matolči izrazio je očekivanje da će Vlada Mađarske preko Razvojne banke pokrenuti kredite u vrednosti od 100 mili EUR za zajedničke projekte sa Srbijom.

Prema njegovim rečima, ti krediti bi se koristili u oblastima poljoprivrede i saobraćaja, a pre svega za železničku prugu Istanbul–Beograd–Beč–Budimpešta, kojom bi vozovi trebalo da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas.

Sredstva Evropske unije već su dostupna za programe prekogranične saradnje u oblasti ekologije i gazdovanja vodama, rekao je Matolči i naglasio da je cilj da dve zemlje zajednički učestvuju u evropskim investicionim projektima.

On je izrazio spremnost Mađarske da sa Srbijom podeli iskustva u procesu evropskih integracija i ukazao na to da, međutim, ne treba insistirati na brzom priključivanju evrozoni, koja je sada najviše pogođena finansijskom krizom.

Prema njegovoj oceni, kriza u EU će trajati još 10 do 15 godina, pre svega u „starim“ članicama, što je prilika da do izražaja dođu ekonomije centralne i jugoistočne Evrope.

Vojvođanski sekretarijat za poljoprivredu uručio je u petak (26. novembar 2010. godine) predstavnicima 25 ribnjaka, ugovore ukupne vrednosti 128 miliona dinara, namenjenih za rekonstrukciju i izgradnju ribnjaka u Vojvodini.

Kako je saopšteno, ovo je druga godina da se raspisuje konkurs u ovoj privrednoj grani, a tokom prošle godine izdvojeno je 106,6 miliona dinara za 22 projekta, koji su doprineli zaustavljanju pada proizvodnje na ribnjacima.

Resorni skretar Daniel Petrović rekao je da najveći uspeh beleži Ribnjak „Ečka“ koji je dobio dozvolu za izvoz ribe na tržište Evropske unije.

– Ribarstvo u Srbiji je nedovoljno razvijena i do sada, u velikoj meri zapostavljena poljoprivredna delatnost uprkos činjenici da se radi o veoma profitabilnoj proizvodnji za koju u Vojvodini postoje izuzetni prirodni uslovi – rekao je Petrović.

On je naveo da se nakon drastičnog smanjenja proizvodnje u ribarskoj delatnoti beleži blagi porast, koji još uvek nije na nivou kao od pre 10 godina.

Na teritoriji Vojvodine nalazi se oko 13.500 hektara ribnjaka, od čega je oko 12.500 hektara u funkciji, a ukupna godišnja proizvodnja ribe u njima iznosi oko 11.000 tona.

EFSE i ProCredit banka zaključili novi ugovor vredan 15 mil EUR

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) obezbedio je ProCredit banci još jedan kredit u vrednosti od 15 mil EUR, tako da će ProCredit banka dodatno unaprediti svoje aktivnosti u oblasti kreditiranja malih i srednjih preduzeća (MSP).

Do danas, EFSE je obezbedio 50 mil EUR za ProCredit banku u Srbiji. Novi kreditni aranžman će ojačati postojeći odnos između EFSE i ProCredit banke.

ProCredit je banka srednje veličine u Srbiji koja je stekla jaku ekspertizu u kreditiranju malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednog sektora. Banka je investirala više od 2,4 mlrd EUR u srpsku privredu od početka svog poslovanja u 2001. i jedna je od vodećih banka u pružanju finansijskih usluga za mala i srednja preduzeća i preduzetnike.

– Naša saradnja sa EFSE do sada je imala značajan uticaj na razvoj naših klijenata, malih i srednjih preduzeća. Novi kreditni aranžman će svakako dodatno povećati naše kapacitete za podršku sektoru malih i srednjih preduzeća, ali je takođe još jedna međunarodna potvrda naše razvojne orijentacije i ekspertize u podršci malim i srednjim preduzećima i unapređenju njihove stabilnosti – rekao je Borislav Kostadinov, predsednik Upravnog odbora ProCredit banke u Srbiji.

Klaus Glaubitt, predsednik Upravnog odbora EFSE, kazao je da Ugovor o kreditiranju pojačava dugoročni odnos između ProCredit banke i EFSE.

– Štaviše, to potvrđuje posvećenost EFSE u pružanju podrške maloj privredi, koja predstavlja jedan od najvažnijih delova privrede u Srbiji. Ovo je od posebnog značaja za podsticanje rasta domaće privrede, koja se oporavlja od posledica svetske krize.

EFSE je postao jedan od najvećih kreditora mikro i malih preduzeća u Srbiji. Od osnivanja u decembru 2005. ukupno je ponudio 162 mil EUR sredstava lokalnim finansijskim institucijama. Ove pozajmice partnerske institucije, obuhvataju više od 34.000 poslovnih kredita za lokalna mikro i mala preduzeća i stambenih kredita za domaćinstva. Podrška EFSE srpskom finansijskom sektoru ne obuhvata samo finansijska ulaganja, već i tehničku pomoć, konsalting i obuku kadrova partnerskih institucija.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru bila je 47.822 dinara i manja je nominalno za 0,4%, a realno za 1,6% od prosečne zarade isplaćene u septembru, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u oktobru 2010. godine bila je 34.422 dinara, a to je u odnosu na septembar nominalno manje za 0,4%, a realno je manje za 1,6%.

Prosečna zarada u Srbiji u oktobru 2010. godine nominalno je bila veća za 8,3%, a realno je bila manja za 0,3%, nego zarada u oktobru 2009. godine, dodaje se.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, isplaćena u oktobru 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa u istom mesecu 2009. godine, nominalno je veća za 8,5%, a realno je manja za 0,1%.

Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u istom periodu 2009. godine, nominalno bila veća za 7,3%, a realno veća za 2,1%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar – oktobar 2010. godine, u odnosu na periodu januar – oktobar prošle godine, nominalno je veća za 7,4%, a realno je veća za 2,2%, dodaje se u saopštenju.

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković potpisali su juče u prestonici Slovenije sporazum o bratimljenju dva glavna grada. Istorija bratskih odnosa Beograda sa drugim gradovima datira još od 1957. godine, kada su Beograd i britanski Koventri postali gradovi blizanci, a pozorište u tom gradu još nosi ime naše prestonice.

Za protekle 53 godine Beograd se pobratimio sa samo šest gradova, ali je sa mnogima potpisao sporazume o prijateljstvu, koji predstavljaju svojevrsno predvorje bratimljenju, što se pokazalo u slučaju Ljubljane, grada koji je juče postao novi, sedmi pobratim Beograda.

Koventri je bio jedini pobratim Beogradu sve do 1990, kada se Beograd pobratimio sa Tel Avivom. U međuvremenu je potpisano nekoliko sporazuma o prijateljstvu (Atina, Rim, Berlin, Peking), ali bratimljenja nije bilo. U poslednjih deset godina usledio je pravi bum bratimljenja. Beograd se 2003. godine pobratimio sa Bečom, 2005. sa Čikagom, 2007. sa Lahorom u Pakistanu, a početkom ove godine i sa Krfom. Sa nekim gradovima veze su simbolične, najčešće zbog udaljenosti, a sa drugima su najsnažnije u kulturi.

Beograd u Ljubljani

U organizaciji Doma omladine Beograda, u partnerskom gradu Ljubljani predstaviće se neki od umetnika iz multimedijalne umetničke grupe „Škart“, kao i Ana Pejović, Lidija Kusovac i Vladimir Arsenijević, predstavnici Udruženja „Krokodil“. U Muzeju grada Ljubljane susrešće se pet ljubljanskih i pet beogradskih mladih producenata, a nastupiće i mladi bendovi „Zemlja gruva“, „Sevdah Bejbi“ i „Svi na pod“, sa kojima će kao specijalni gost nastupiti Vlada Divljan.