Da li ćemo iskoristiti IPARD?
Iz Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije nedavno je najavljeno da poljoprivrednici u Srbiji ove godine mogu da očekuju prvi poziv za korišćenje evropskih IPARD fondova za poljoprivredu vrednih 175 miliona evra do 2020. godine. Za ovu godinu na raspolaganje nam je stavljeno, oko 15 miliona evra, ali je veliko pitanje možemo li da da dođemo do tih bespovratnih para ili će nam taj „poklon” propasti jer formalno nismo u stanju da ga povučemo i potrošimo. Uprava za agrarna plaćanja još nije raspisala konkurs za prijem 103 službenika bez kojih EU neće da nam odobri novac za razvoj agrara
Ovaj novac mogli smo formalno da koristimo još od 2008. godine, ali šansa je propuštana. Naša država nije uspevala da ispuni uslove za akreditaciju, što kao problem i dalje postoji. A problem je što naša Uprava za agrarna plaćanja mora da ima dovoljan broj ljudi po merilima EU, a ne po našim standardima.
Za sve ovo Srbija ima vremena samo još nekoliko meseci, jer poseta revizora Evropske komisije očekuje se sredinom godine kada će biti doneta odluka o dodeli akreditacije.
Zapošljavanje stručnog kadra u Upravi za agrarna plaćanja bio je jedan od osnovnih zahteva za dobijanje akreditacije. Ova služba, nedavno je objavljeno, ima 66 zaposlenih, a procene su da je potrebno da ih za nekoliko godina bude od 800 do 1000, koliko broje institucije tog tipa u Evropi. Još krajem novembru prošle godine najavljeno je da je Vlada dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem 103 službenika u stalni radni odnos. Konkurs za zapošljavanje novih ljudi, međutim, još nije raspisan i prema nekim izvorima ne zna se ni kvalifikaciona struktura koja je potrebna, što svakako još više zaoštrava situaciju i stvara sumnju da će Srbija i ove godine ostati bez akreditacije. Ali, sačekajmo.
Koristeći sredstva iz ovih fondova Srbija bi mogla da poveća konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda. Dobijanjem ovih sredstava, značajno bi se smanjilo opterećenja na nacionalni budžet za subvencije koji se raspoređuje na sve više korisnika pa su realno i iznosi koje poljoprivrednici dobijaju sve skromniji.
Šta IPARD podsticaji znače za poljoprivrednike? Pre svega, da seljaci na osnovu dobijenih projekata ulažu svoj novac recimo u proizvodnji mleka, i kada u tome postignu zadati standard kvaliteta i higijene, isplaćuje im se bespovratno polovina uloženih sredstava. Cilj ovih podsticaja jeste da se omogući onima koji mogu da rastu – da zaista rastu, a oni koji ne mogu – da mogu da opstanu.
Nažalost, Srbija je od 2008. godine izgubila mnogo i vremena i novca i to ne samo zahtevima Evropske komisije. Bilo je dosta spornih poteza, koji su prošli bez ikakve odgovornosti. Nabrojmo jedan. Uprava za agrarna plaćanja je 2011. godine iz Beograda premeštena u Šabac. Prošle godine je vraćena, jer se pokazalo da je to promašen potez, uz troškove koji nepotrebno prate ovakve operacije. Zato sve ovo uliva strepnju da dobijanje akreditacije koja je vezana za novo, produktivno i stručno zapošljavanje, ali i uredbu o zapošljavanju u javnom sektoru, može biti ponovo odloženo.
U svakom poslovodstvu najveći trošak predstavljaju doprinosi i porezi na zaradu svakog zaposlenog. Zbog toga je država pokušala da olakša preduzetnicima i privrednicima i kao rezultat toga nastali su povraćaji određenog dela poreza i doprinosa.
RRA „PANONREG“ Subotica u okviru svojih standardnih aktivnosti koje se odnose na podršku razvoju preduzetništva organizuje dvodnevnu BESPLATNU obuku na temu:
U okviru projekta TAMOP-a 4.2.1.D-15/1/KONV-2015-0002 pod imenom „Utemeljivanje potreba industrije znanja visokoškolskih usluga u Vojvodini“ Univerzitet u Segedinu vrši istraživanje u krugu poslodavaca u cilju mapiranja potreba za obukama.