Vlada Vojvodine danas je utvrdila predlog budžeta za 2011. godinu koji iznosi 60,7 milijardi dinara i na nivou je ovogodišnjeg pokrajinskog budžeta.

Kako se navodi u saopštenju sa sednice vlade, u strukturi rashoda pokrajinskog budžeta i dalje visoko učešće imaju transferna sredstva.

Za finansiranje zaposlenih u obrazovanju planiran je iznos od 26,25 milijardi dinara, dok je za transfere lokalnim samoupravama namenjeno 7,3 milijarde dinara.

U cilju podsticanja privrednog života u pokrajini, za investicione aktivnosti preko Fonda za kapitalna ulaganja predviđeno je 9,3 milijardi dinara, a za realizaciju mera politike zapošljavanja 400 miliona dinara, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je za kreditne i garantne linije poljoprivredi i privredi, preko Fonda za razvoj, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda, predviđeno 1,3 milijarde dinara.

Budžetom za 2011. planirana su i sredstva namenjena poboljšanju demografske slike Vojvodine, i to u iznosu od 571 miliona dinara.

Sticanje kvalifikacije za službenika za javne nabavke pomoći će da se unapredi sistem javnih nabavki u Srbiji i smanji korupcija u toj oblasti, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

– Postoji prostor da se postignu uštede u javnim nabavkama, a čemu najviše može da doprinese profesionalizacija ljudi koji rade te poslove – rekao je Ilić novinarima na Pravnom fakultetu gde je danas prvi put organizovano polaganje ispita za sertifikaciju službenika za javne nabavke.

Ilić je dodao da postoji potreba da sertifikaciju dobiju od tri do pet hiljada zaposlenih u preduzećima i ustanovama koje imaju zakonsku obavezu da sprovode postupke javnih nabavki roba i usluga.

Ispit je danas polagalo 48 zainteresovanih kandidata, a sledeće polaganje je zakazano za 25. decembar.

Ilić je istakao da su pripremljeni i poslati na prevođenje odgovori na svih 26 pitanja iz Upitniku Evropske unije koji se odnose na javne nabavke.

– Vlada ulaže napore da se sistem javnih nabavki podigne na što viši nivo i korupcija smanji na najmanju moguću meru – rekao je Ilić i dodao da je u pripremi strategija unapređenja sistema javnih nabavki, kao i izmene Zakona o javnim nabavkama.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović je istakao da su službenici za javne nabavke najvažniji deo u tom sistemu.

– Značajan broj tendera za javne nabavke poništavan je zbog formalnih nedostataka, odnosno bili su neprofesionalno sprovedeni – ukazao je Jovanović.

Dugotrajnim i nestručno sprovedenim postupcima javnih nabavki, kako je naglasio, gubi se i vreme i novac, što bi sertifikacjom službenika za javne nabavke trebalo da bude izbegnuto.

– Regulatorni okvir za javne nabavke u Srbiji je u dobrom delu usaglašen za pravilima Evropske unije, ali sprovođenje javnih nabavki još treba da se unapređuje – rekao je Jovanović.

Profesionalizaciju službenika za javne nabavke preporučila je i Evropska komisije u izveštaju o napredovanju Srbije ka članstvo u EU.

Godišnje se u Srbiji na javne nabavke troši oko 4 mlrd EUR, a procene su da bi uštede mogle biti i do 20% ako bi se efikasnije sprovodili postupci i bolje kontrolisalo planiranje i ugovoranje nabavki i sprovođenje ugovora.

Prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu u trećem kvartalu ove godine u Srbiji iznosili su 49.760 dinara, dok izdaci za ličnu potrošnju čine 42.766 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Od toga 94,6% čine prihodi u novcu, a 5,4% su prihodi u naturi.

Najveći udeo prosečno domaćinstvo u Srbiji ima iz redovnog radnog odnosa 46,6% i penzija 34,0%.

Potrošački i investicioni krediti čine 1,9% ukupnih prihoda u Srbiji. Ostala primanja, koja uključuju štednju i naknade od osiguranja, čine 3,4% ukupnih prihoda domaćinstava Srbije.

Od izdataka za ličnu potrošnju u Srbiji koji čine 42.766 dinara, najveći udeo su izdaci za hranu i bezalkoholna pića 41,1%. Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva, domaćinstvo troši 14,7% ukupnih prihoda.

Za transport članovi domaćinstva u Srbiji prosečno troše 8,6%, za komunikacije 4% a za ostala dobra i usluge 4,6% ukupnih prihoda.

„Gazpromneft“, vlasnik kompanije NIS, do kraja ovog meseca mogao bi da objavi ponudu za otkup akcija od malih akcionara po ceni od 4,8 EUR, nezvanično saznaje „Blic“.

Ova informacija toliko je odjeknula među ozbiljnim trgovcima na berzi da su dnevni promet akcijama naftne kompanije podizali i do tri puta. Deonice je najviše kupovao Miodrag Kostić čije je vlasništvo u preduzeću NIS juče vredelo oko 50 miliona dinara i koje bi mu prodajom moglo doneti zaradu od nekoliko miliona dinara.

Objavom ponude naftne kompanije, vlasnici akcija bili bi više nego sigurni da će svoje deonice najdalje do februara moći da prodaju po ceni od 4,8 EUR. Juče je ova akcija vredela 484 dinara ili 4,5 EUR, pa jednostavna računica govori da bi se najdalje do kraja februara na svakoj akciji moglo zaraditi po 0,3 EUR. Ceo posao još je ozbiljniji, znajući da se akcija do skora mogla kupiti po 4,3 EUR, ali i da je otkupna vrednost deonice vezana za evro, što je oslobađa rizika od kursa dinara. I sve to u vreme kada je zbog krize na tržištu kapitala zaraditi na berzi prava umetnost.

Sudeći po podacima Centralnog registra, ovakvom matematikom najviše su se bavili ozbiljni strani i domaći ulagači. Sa više od 100.000 akcija, Kostić je juče bio deveti najveći akcionar kompanije NIS. U petak, dakle, samo jedan trgovački dan ranije, ovaj srpski biznismen je imao 76.000 akcija. Njihova vrednost bila je 38 miliona dinara. U brokerskoj kući „M&V Investments“ koja je u vlasništvu Kostića, još ranije su potvrdili za „Blic“ da akcije preduzeća NIS kupuju sa ciljem da ih prodaju i zarade. Među velikim kupcima kompanije NIS bili su i hrvatski investicioni fond „ZB invest“ čije akcije u preduzeću NIS vrede više od sto miliona dinara, ali i kompanija za osiguranje „Dunav Re“ koja u akcijama naftne kompanije ima više od 50 miliona dinara.

Najveći akcionari kompanije NIS

Gazpromneft 41,580
Srbija 24,359
SG Srbija, Kastodi 336,1
Unicredit banka, Kastodi 110
ZB Invest 100,9

Vlasništvo u kompaniji NIS (u milionima RSD)

SG Srbija, Kastodi 95,1
Dunav Re 51,7
Citadel Investment Services 51,6
M&V Investment 50,8
Raiffeisen banka, Hrvatska 39,5

Izvor: CR, 13. 12. 2010.

Osim činjenice da se „DinaCard“ odskora mogu koristiti u 185 zemalja sveta bez provizije na kupovinu, pogodnosti da se SMS porukom bez provizije može dopuniti prepaid račun na telefonu ili platiti račun za fiksni telefon čine ovu karticu jednom od najatraktivnijih na tržištu. Postoje debitne i kreditne kartice iz sistema „DinaCard“, na koje se kamate kreću od 1,8 do 2%.

– „DinaCard“ je uspešan nacionalni kartični sistem sa više od 30 miliona uspešnih plaćanja i podizanja gotovine godišnje i više od 100 milijardi dinara. Kompanija „Discover Financial Services“, jedna od najvećih izdavalaca kreditnih kartica u SAD i četvrti po veličini globalni kartični sistem, koja je od 2008. godine vlasnik „Diners Club Internationala“, tražila je partnera u Evropi i prepoznala da je „DinaCard“ kao inovativan i uspešan sistem potencijalno dobar partner za budućnost – objašnjavaju za „Blic“ u Nacionalnom centru za platne kartice NBS kako je došlo do toga da jedina domaća kartica bude prihvaćena u 185 svetskih zemalja.

„Dina“ kartice su slične ostaloj „plastici“ jer omogućuju plaćanje na pos terminalima, u kupovini preko interneta ili se njima može podići novac s bankomata.

– Ono što „DinaCard“ čini posebnom jeste mogućnost da putem SMS dopunite račun za prepaid telefon ili mogućnost da SMS porukom platite račun za fiksni telefon bez ikakve naknade – kažu u Nacionalnom centru.

Zasad oko 2,5 miliona građana Srbije ima „DinaCard“, koje, bar prema rečima ljudi iz centra u NBS, imaju ubedljivo najveću prihvatnu mrežu u Srbiji. Da bi korisnici „Dina“ kartica mogli da ih koriste u inostranstvu, potrebno je da postojeću karticu zamene novom koju mogu koristiti u inostranstvu i u zemlji. „DinaCard“ koje se prihvataju u inostranstvu moraju na poleđini da imaju logotipe privatnih mreža Discover Card, Diners Club Internationala i Pulse.

Za plaćanje „Dina“ karticom u inostranstvu ne plaća se provizija, dok podizanje novca sa bankomata zavisi od poslovne politike banke, a kamata je između 0,8 i 1%.

Kamate na kreditne DinaCard

Banka Kamata Članarina

Erste 1,79 % 1.200 dinara
Alpha 1,85 % 850 dinara
Marfin 1,95 % 0 dinara
Komercijalna 1,9 % 600 dinara
Credit Agricole 1,99 % 3.000 dinara
UniCredit 1,98 % 0 dinara