Prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu u trećem kvartalu ove godine u Srbiji iznosili su 49.760 dinara, dok izdaci za ličnu potrošnju čine 42.766 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Od toga 94,6% čine prihodi u novcu, a 5,4% su prihodi u naturi.

Najveći udeo prosečno domaćinstvo u Srbiji ima iz redovnog radnog odnosa 46,6% i penzija 34,0%.

Potrošački i investicioni krediti čine 1,9% ukupnih prihoda u Srbiji. Ostala primanja, koja uključuju štednju i naknade od osiguranja, čine 3,4% ukupnih prihoda domaćinstava Srbije.

Od izdataka za ličnu potrošnju u Srbiji koji čine 42.766 dinara, najveći udeo su izdaci za hranu i bezalkoholna pića 41,1%. Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva, domaćinstvo troši 14,7% ukupnih prihoda.

Za transport članovi domaćinstva u Srbiji prosečno troše 8,6%, za komunikacije 4% a za ostala dobra i usluge 4,6% ukupnih prihoda.

„Gazpromneft“, vlasnik kompanije NIS, do kraja ovog meseca mogao bi da objavi ponudu za otkup akcija od malih akcionara po ceni od 4,8 EUR, nezvanično saznaje „Blic“.

Ova informacija toliko je odjeknula među ozbiljnim trgovcima na berzi da su dnevni promet akcijama naftne kompanije podizali i do tri puta. Deonice je najviše kupovao Miodrag Kostić čije je vlasništvo u preduzeću NIS juče vredelo oko 50 miliona dinara i koje bi mu prodajom moglo doneti zaradu od nekoliko miliona dinara.

Objavom ponude naftne kompanije, vlasnici akcija bili bi više nego sigurni da će svoje deonice najdalje do februara moći da prodaju po ceni od 4,8 EUR. Juče je ova akcija vredela 484 dinara ili 4,5 EUR, pa jednostavna računica govori da bi se najdalje do kraja februara na svakoj akciji moglo zaraditi po 0,3 EUR. Ceo posao još je ozbiljniji, znajući da se akcija do skora mogla kupiti po 4,3 EUR, ali i da je otkupna vrednost deonice vezana za evro, što je oslobađa rizika od kursa dinara. I sve to u vreme kada je zbog krize na tržištu kapitala zaraditi na berzi prava umetnost.

Sudeći po podacima Centralnog registra, ovakvom matematikom najviše su se bavili ozbiljni strani i domaći ulagači. Sa više od 100.000 akcija, Kostić je juče bio deveti najveći akcionar kompanije NIS. U petak, dakle, samo jedan trgovački dan ranije, ovaj srpski biznismen je imao 76.000 akcija. Njihova vrednost bila je 38 miliona dinara. U brokerskoj kući „M&V Investments“ koja je u vlasništvu Kostića, još ranije su potvrdili za „Blic“ da akcije preduzeća NIS kupuju sa ciljem da ih prodaju i zarade. Među velikim kupcima kompanije NIS bili su i hrvatski investicioni fond „ZB invest“ čije akcije u preduzeću NIS vrede više od sto miliona dinara, ali i kompanija za osiguranje „Dunav Re“ koja u akcijama naftne kompanije ima više od 50 miliona dinara.

Najveći akcionari kompanije NIS

Gazpromneft 41,580
Srbija 24,359
SG Srbija, Kastodi 336,1
Unicredit banka, Kastodi 110
ZB Invest 100,9

Vlasništvo u kompaniji NIS (u milionima RSD)

SG Srbija, Kastodi 95,1
Dunav Re 51,7
Citadel Investment Services 51,6
M&V Investment 50,8
Raiffeisen banka, Hrvatska 39,5

Izvor: CR, 13. 12. 2010.

Osim činjenice da se „DinaCard“ odskora mogu koristiti u 185 zemalja sveta bez provizije na kupovinu, pogodnosti da se SMS porukom bez provizije može dopuniti prepaid račun na telefonu ili platiti račun za fiksni telefon čine ovu karticu jednom od najatraktivnijih na tržištu. Postoje debitne i kreditne kartice iz sistema „DinaCard“, na koje se kamate kreću od 1,8 do 2%.

– „DinaCard“ je uspešan nacionalni kartični sistem sa više od 30 miliona uspešnih plaćanja i podizanja gotovine godišnje i više od 100 milijardi dinara. Kompanija „Discover Financial Services“, jedna od najvećih izdavalaca kreditnih kartica u SAD i četvrti po veličini globalni kartični sistem, koja je od 2008. godine vlasnik „Diners Club Internationala“, tražila je partnera u Evropi i prepoznala da je „DinaCard“ kao inovativan i uspešan sistem potencijalno dobar partner za budućnost – objašnjavaju za „Blic“ u Nacionalnom centru za platne kartice NBS kako je došlo do toga da jedina domaća kartica bude prihvaćena u 185 svetskih zemalja.

„Dina“ kartice su slične ostaloj „plastici“ jer omogućuju plaćanje na pos terminalima, u kupovini preko interneta ili se njima može podići novac s bankomata.

– Ono što „DinaCard“ čini posebnom jeste mogućnost da putem SMS dopunite račun za prepaid telefon ili mogućnost da SMS porukom platite račun za fiksni telefon bez ikakve naknade – kažu u Nacionalnom centru.

Zasad oko 2,5 miliona građana Srbije ima „DinaCard“, koje, bar prema rečima ljudi iz centra u NBS, imaju ubedljivo najveću prihvatnu mrežu u Srbiji. Da bi korisnici „Dina“ kartica mogli da ih koriste u inostranstvu, potrebno je da postojeću karticu zamene novom koju mogu koristiti u inostranstvu i u zemlji. „DinaCard“ koje se prihvataju u inostranstvu moraju na poleđini da imaju logotipe privatnih mreža Discover Card, Diners Club Internationala i Pulse.

Za plaćanje „Dina“ karticom u inostranstvu ne plaća se provizija, dok podizanje novca sa bankomata zavisi od poslovne politike banke, a kamata je između 0,8 i 1%.

Kamate na kreditne DinaCard

Banka Kamata Članarina

Erste 1,79 % 1.200 dinara
Alpha 1,85 % 850 dinara
Marfin 1,95 % 0 dinara
Komercijalna 1,9 % 600 dinara
Credit Agricole 1,99 % 3.000 dinara
UniCredit 1,98 % 0 dinara

ProCredit banka unapredila je svoje poslovanje uvođenjem WEB SME usluge, koja je namenjena malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

– Usluga je nastala u saradnji sa kompanijom „Halcom“ i namenjena je pravnim licima koja obavljaju dinarski platni promet i za razliku od postojećih rešenja za elektronsko bankarstvo, koja podrazumevaju postojanje kartice i čitača, jedinstvena je po tome što se koristi uz pomoć sertifikata koji se nalazi na USB memoriji – saopšteno je iz ProCredit banke.

Takođe, korisnicima pruža značajno veću fleksibilnost i olakšava pristup računima i vršenje transakcija nezavisno od lokacije i računara koji koriste jer za korišćenje WEB SME nije potrebna instalacija posebne aplikacije na računar. Jedini uslov je postojanje internet veze i instalacija sigurnosne komponente koja se može pronaći na veb sajtovima preduzeća „Halcom“ i ProCredit banke.

– U promotivnom periodu, u sklopu specijalne ponude ProCredit banke koja važi do kraja februara 2011. godine, klijenti koji se odluče za WEB SME aplikaciju za pravna lica biće oslobođeni plaćanja mesečne naknade za internet bankarstvo u prvih 6 meseci korišćenja. Provizije za naloge koji se realizuju kroz aplikacije za internet bankarstvo su 30% niže u odnosu na provizije za naloge koji se donesu u ekspozituru – navodi se u saopštenju ProCredit banke.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da će od 1. januara sledeće godine najniže penzije biti uvećane za 1%, dok će penzije poljoprivrednika porasti za 8%, saopšteno je na sajtu Vlade.

Krkobabić je istakao da je to povećanje predviđeno osim tri redovna usklađivanja koja sve penzionere u Srbiji očekuju tokom 2011. godine – u januru, aprilu i oktobru.

Usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija izvršiće se u istom iznosu, a koliko će to procenata biti znaće se do kraja godine, rekao je on i ukazao na to da je potrebno usvojiti izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju što će, kako je naveo, biti učinjeno pre zasedanja Borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 22. decembra.

Potpredsednik Vlade je najavio da će kretanja plata i penzija naredne godine zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, rasta privrede i bruto nacionalnog proizvoda.

On je podsetio i na to da dogovor sa MMF-om podrazumeva da najmanje penzije ne budu niže od 27% prosečne plate, kao i da je postignut dogovor da povećanje potrebnih godina staža za odlazak žena u penziju bude odloženo do 2013. godine.

Prema njegovim rečima, reforme penzijskog sistema sprovode se svuda u Evropi, a stručnjaci ocenjuju da je reforma koja se sprovodi u Srbiji među najblažim i najmanje restriktivnim.