Preduzeća i građani će i u 2011. moći da dobijaju subvencionisane kredite, ali će za to biti izdvojeno manje novca nego ove godine, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

„Već smo smanjili stopu subvencija u novembru, sa takvom stopom nastavljamo i u narednoj godini“, rekao je on u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv(www.euractiv.rs).

Kako je naveo Dinkić, naredne godine biće subvencionisanih kredita za likvidnost, koji su najtraženiji, za investicije i potrošačkih kredite za kupovinu domaće robe.

– Ove godine je (uz subvenciju) odobreno 1,7 milijardi evra kredita za privredu, oko 600 miliona više nego prethodne godine. Sledeće godine će taj iznos verovatno biti manji u odnosu na ovu godinu jer 2010. završavamo ipak sa blagim rastom – rekao je on.

– Ako se taj rast nastavi i ubrza što očekujemo u sledećoj godini onda ćemo lagano smanjivati subvencije i u jednom trenutku kada stopa rasta pređe tri odsto godišnje ukinućemo subvencionisane kredite jer su bili antikrizna mera – dodao je Dinkić.

Kako je naveo, ove godine je povećana tražnja za kreditima za investicije, pa je odobreno 200 mil EUR, dok je prošle godine odobreno oko 10 mil EUR.

Dinkić je kazao da će u 2011. biti zamrznute investicije za sva preduzeća čiji je država vlasnik osim za „Železnice Srbije“ i „Rudnik Resavica“. Samo u tim preduzećima se subvencije koriste za plate, pa će i izdvajanja biti povećana jer se plate u javnom sektoru odrmzavaju, dodao je on.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Boris Barjaktarović, učestvovao je u radu godišnje Skupštine evroregionalne saradnje DKMT (Dunav – Kriš – Moriš – Tisa) koja je održana u Segedinu. Prema rečima Barjaktarovića, na sednici je usvojen budžet Javnog društva DKMT za 2011. godinu.

-Pored usvojenog izveštaja o projektnim aktivnostima društva, koje trenutno u programima prekogranične saradnje sprovodi više od 10 projekata, usvojena je i lista projektnih ideja koje treba razraditi u projekte kako bi se apliciralo kod aktuelnih i nastupajućih konkursa Evropske unije. Od budućih projekata istakao bih izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Mađarske na Tisi i izradu studije za industrijski park na srpsko-rumunsko-mađarskoj tromeđi, koji bi doneo razvoj i nova radna mesta za sve članice DKMT-a – rekao je nakon sednice Barjaktarović.

Barjaktarović je podsetio da Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju trenutno sprovodi dva projekta gde mu je partner DKMT. To su Common preparation for floods (DKMT floods) i Egészségedre, Živeli (Tasty DKMT) vrednosti blizu 540.000 evra, a odobreni su u okviru programa prekogranične saradnje (IPA) Mađarska-Srbija. Prvi projekat je nastavak projekta «Formiranje  akcione grupe  za prevazilaženje  izazova nastalih zbog poplava», kojeg je inače Ministarstvo finansija Republike Srbije izabralo među 10 primera dobre prakse, u okviru programa prekogranične saradnje u Srbiji. Drugi projekat Živeli, ima za cilj povećanje turističke konkurentnosti pograničnih regija i njihovo uključivanje u međunarodni turistički krvotok, a nastoji da poveže gastronomiju Evroregije DKMT, festivale i manifestacije u okviru tri teme pivo, kadarka i rakija.

Legalizacija bespravno sagrađenih objekata trebalo bi da bude omogućena po novom zakonu potpuno besplatno, potvrđeno je za B92 u Vladi Srbije.

Vlada Srbije bi trebalo da legalizuje divlju gradnju donošenjem posebnog zakona, koji priprema Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Na taj način rešiće se status više od 600.000 divljih objekata.

Vlada se na ovaj potez, kako saznaje B92, odlučila jer je procena da će od poreza na imovinu legalizovanih objekata dobiti više novca nego od same legalizacije, odnosno oko milijardu evra.

Građani koji su legalizaciju već platili, država će uplaćeni iznos odbijati kroz porez na imovinu narednih godina.

Takođe, dozvoliće se i konverzija izgrađenog zemljišta, tako da će korist za državu i za građane biti nemerljiva.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić otvorila je danas, u osnovnim školama u Kikindi i Molu u Adi, prve digitalne kabinete u okviru programa „Digitalna škola“, navedeno je u saopštenju.

Do kraja decembra biće otvoreno 17 digitalnih kabineta, a do kraja tekuće školske godine i preostali digitalni kabineti biće opremljeni najsavremenijom računarskom opremom. Ovo su prva radna mesta koja su opremljena računarima od ukupno 30.000 radnih mesta koje ćemo ovim programom obuhvatiti.

Inače, program „Digitalna škola“ obuhvata opremanje računarima 2.910 školskih objekata, što čini preko 95% od ukupnog broja osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije, od čega će 1.589 školskih objekata biti opremljeno digitalnim kabinetima, a 1.321 lap-top računarima i projektorima.

Digitalni kabinet uključuje do 30 mesta za rad učenika na savremenim računarima, prateću opremu potrebnu nastavniku, odgovarajući softver i povezanost računara u kabinetu. U programu „Digitalna škola“ učestvovale su osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Naredne godine Vojvodina će preko Fonda za razvoj investirati 4,7 milijardi dinara u izvozne i programe koji otvaraju nova radna mesta, izjavio je juče u Novom Sadu predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Pajtić je na prezentaciji poslovanja Fonda za razvoj rekao da je od posebnog značaja to što će Fond s Razvojnom bankom Vojvodine objediniti sredstva, „pa će pomenuti iznos biti dvostruko ili trostruko veći za podsticanje privrede ili poljoprivrede u Vojvodini“.

– Podatak da smo do sada 235 mil EUR uložili u preko 5.000 kredita kako bismo otvorili 20.000 radnih mesta, dovoljan je da pokaže svrsishodnost Fonda – naveo je Pajtić i dodao da je polovina sredstava od privatizacije uložena u Fond za razvoj.

Direktorka Fonda Snežana Repac rekla je da je tokom 2010. godine odobreno 4,7 milijardi dinara kredita, što je značajno više u odnosu na 2009. godinu.

Ona je rekla da je danas uplaćena i poslednja rata od dve milijarde dinara za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, čime je otvorena nova mogućnost za udruživanje sredstava i njihov plasman po najpovoljnijim kreditnim uslovima ka vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima.

Prema rečima Snežane Repac, zbog udruživanja sredstava sa Razvojnom bankom Vojvodine ove godine su korisnici kredita dobili ukupno 6 milijardi dinara.

– Ovo je prilika da pozovem strane i domaće investitore koji žele da posluju, otvaraju nova radna mesta ili šire poslovanje, da lakše, brže i ekonomičnije to urade preko nas, jer ćemo im mi u tome pomoći – kazala je Snežana Repac.