Vlada Srbije sutra će doneti odluku o slobodnom formiranju cene naftnih derivata na srpskom tržištu, najavio je ministar energetike Srbije Petar Škundrić.

On je agenciji Beta kazao da to znači da će od 1. janura 2011. godine biti slobodan uvoz nafte i naftnih derivata i slobodno formiranje cena naftnih derivata na tržištu Srbije.

Škundrić je kazao da očekuje da će nakon liberalizacije tržišta cene naftnih derivata u Srbiji biti ispod proseka u regionu.

Omogućavanje slobodnog uvoza i formiranja cena nafte i naftnih derivata uvešće konkurenciju jakih kompanija na srpskom tržištu, i dati mogućnost da se u slobodnoj utakmici testira snaga „Naftne industrije Srbije“ (NIS).

– Uslovi za uvoznike nafte ostaće nepromenjeni. Svima koji su imali licencu za uvoz, važiće i dalje, a kompanije koje žele da dobiju licencu moraće da je dobiju po novim propisima- kazao je on.

Škundrić je naveo da je za one koji imaju licence predviđen period usaglašavanja sa tehničkim uslovima u trajanju od šest meseci do godinu dana.

– Novi tehnički uslovi podrazuvmevaju da kompaije koja će uvoziti benzin i evrodizel imaju skladišta od dva puta po 500 kubnih metara zapremihne, a za tečni naftni gas potrebno je skladište od 1.000 kubnih metara – kazao je on.

Škundrić je naveo da oni koji se bave trgovinom derivatima moraju da imaju skladišta kapaciteta od 5.000 kubnih metara za benzine i evordizel, a 3.000 kubnih metara za tečni naftnih gas i dodao da je predviđeno vreme za koje kompanije mogu da završe gradnju
skladišta, udruže kapacitete ili iznajme skladišta.

– Svi pravilnici su doneti i kompletna reglativa (za liberalizaciju trzišta) je utvrđena. Poslednje što bi trebalo da se uradi je donošenje odluke o slobodnom formiranju cena na sutrašnjoj sednici Vlade – kazao je Škundrić.

Prema procenama stručnjaka, već je izvezeno više od 400 hiljada tona pšenice, od pola miliona tona koliko je iznosio srpski tržišni višak nakon žetve.

Zbog potencijalno ugroženog domaćeg bilansa Ministarstvo trgovine će verovatno uvesti taksu na izvoz pšenice, saznaje „Press“.

– Jedino Mađarska i Srbija u regionu imaju viškove pšenice, a sve ostale zemlje su u bilansnom deficitu. Ovakva mera bi zaštitila domaće tržište da ne bismo došli u situaciju da budemo uvozni zavisnik. Ovo je zakasnela i iznuđena mera, pošto država nema rezerve, budući da nije na vreme otkupila pšenicu po ceni prihvatljivoj za seljaka – kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Cena otkupa pšenice najpre je bila 9-10 dinara po kilogramu, zbog čega su poljoprivrednici letos nekoliko puta blokirali puteve, a „veliki igrači“ su iskoristili priliku i najveći deo ovogodišnjeg roda otkupili po ceni od 13 do 15 dinara. Čak 80% viška je izvezen, a sadašnja cena pšenice je, zahvaljujući visokim taksama za uvoz, 25,5 dinara.

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da planira prijem pripravnika.

U narednom periodu, kako je najavila centralna banka, biće objavljen oglas za prijem pripravnika.

Svi zainteresovani za sticanje pripravničkog staža u NBS pozvani su da prate veb sajt www.nbs.rs, rubriku „Zaposlite se u Narodnoj banci Srbije“.

Broj zaposlenih u NBS u prethodnih šest godina smanjen je sa više od 5.000 na oko 2.200.

Cene novih registracionih tablica, vozačkih i saobraćajnih dozvola čije izdavanje počinje od Nove godine biće poznate ove nedelje. U MUP Republike Srbije su najavili da će biti neznatnog poskupljenja, a ako se uzme u obzir da se očekuje usvajanje pravilnika o auto-školama i tehničkim pregledima koje će takođe podići cenu obuke i registracije, obavezan novi komplet prve pomoći i druge dodatne opreme, jasno je da je novi sistem u saobraćaju, ozbiljan udarac po džepu građana.

Činjenica je da će zbog brojnih poskupljenja, uz cenu goriva i servisiranja automobila mnogi poželeti da se reše svojih metalnih ljubimaca.

Poseban teret za građane biće pravilnici o novom načinu obuke budućih vozača i polaganja vozačkih ispita. Podsetimo, uz dodatnih 40 časova vožnje, polaznici će morati da odslušaju i 40 časova teorijske nastave, kao i da polažu test iz prve pomoći.

Zakonom o bezbednosti u saobraćaju propisan je visok nivo kvaliteta u pogledu vozila, kadrova i odgovarajuće tehničke opreme.

Milenko Jezdimirović, predsednik Udruženja auto-škola Beograda, objašnjava za „Blic“ da se zbog strožih uslova za poslovanje škola, cena obuke mora povećati.

– Sadašnja cena obuke za B kategoriju iznosi od 20.000 do 35.000 dinara, što je nerealno. Policija je poslala predlog Vladi Srbije da cena jednog časa vožnje bude 1.000 dinara sa PDVom, dok bi cena teorijskog časa iznosila 250 dinara. To znači da bi kompletna obuka koštala najmanje 50.000 dinara – objašnjava Jezdimirović.

Nove registarske tablice važiće 7 godina i urađene su po evropskim standardima. Dimenzija su 51 x 11 centimetara, a po specijalnom zahtevu vozači će moći da imaju i manje oznake, ali samo ako ne mogu da postave regularne veličine. Nezvanično se pominje da će cena novih tablica sa dosadašnjih 1.200 dinara porasti na 2.000, a na to treba dodati i republičku administrativnu taksu.

Vozači će tablice menjati po isteku registracije, a novinu predstavlja i uvođenje vinjeta koju će vozači lepiti na prednje vetrobransko staklo. Nalepnice će biti dokaz da je vozilo registrovano i da je automobil prošao tehnički pregled, ali i da ima obavezno osiguranje.

Srbija je od Evropske unije dobila drugu tranšu direktne bespovratne pomoći za budžet od 50 mil EUR, saopštila je u petak, 24. decembra Delegacija EU u Srbiji.

Sredstva su odobrena nakon što je Međunarodni monetarni fond (MMF) pozitivno ocenio sprovođenje „stend-baj“ aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom.

U julu prošle godine EU je odlučila da Srbiji da ukupno 100 mil EUR za podršku budžetu kako bi pomogla stabilizaciju zemlje i ublažila ekonomske i socijalne efekte krize.

U saopštenju se navodi da je, kako bi se usporio osetan rast budžetskog deficita Srbije prouzrokovan globalnom krizom, uspostavljen program makroekonomske stabilnosti uz podršku MMF i Svetske banke.

Tu inicijativu upotpunila je podrška srpskom budžetu Evropske komisije a kako bi se pomoglo Srbiji da sprovodi reforme važne za približavanje EU koje bi, u vreme krize, morale da budu odložene.

Najvažniji ciljevi evropske podrške srpskom budžetu su pomoć ekonomskom oporavku Srbije i ublažavanje posledica po građane.

Puno poštovanje porgrama MMF bio je važan uslov za dodelu pomoći, navodi se u saopštenju i dodaje da je u saradnji sa srpskom vladom Komisija utvrdila da je ispunjen i niz specifičnih uslova.

Ti uslovi se odnose na reformu upravljanja javnim finansijama i integraciju sa EU.