Banka Intesa u Srbiji počela je juče da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi, u okviru ovogodišnjeg programa mera Vlade Srbije za ublažavanje posledica ekonomske krize.

Kako se navodi u saopštenju, novim programom maksimalni iznosi kredita za likvidnost i trajna obrtna sredstava povećani su za preduzetnike na tri miliona dinara, a za mala preduzeća na 10 miliona dinara.

Srednja preduzeća moći će da dobiju kredite do 80 miliona dinara, odnosno 200 miliona dinara za izvozne poslove ili kredite sa valutnom klauzulom, dok velika preduzeća mogu da dobiju pozajmice do 300 milona dinara, odnosno 800 miliona dinara za izvozne poslove ili pozajmice sa valutnom klauzulom.

Krediti će se kao i do sada odobravati na rok do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini repo stope, odnosno 4,4% na godišnjem nivou za kredite za izvozne poslove sa valutnom klauzulom.

Kako se dodaje, u okviru programa privredi se odobravaju se subvencionisani kredtiti za održanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove, investicije i namensku industriju.

Nova obaveza za poslodavce od 1. februara

Svi poslodavci koji imaju više 50 zaposlenih u stalnom radnom odnosu 1. februara 2011. godine imaju novu godišnju obavezu. U skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu dostavljanja plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i godišnjeg izveštaja o njegovom sprovođenju, poslodavci sa više od 50 zaposlenih su obavezni da zaključno sa 31. januarom 2011. godine Ministarstvu rada i socijalne politike dostave sačinjen Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova, podseća Unija poslodavaca Srbije.

Na osnovu plana bi trebalo da se vidi kako će u svom privrednom društvu da smanje ili ublaže diskriminaciju manje zastupljenog pola i kako će da ponude jednake uslove usavršavanja i napretka muškarcima i ženama u okviru svog poslovnog sistema.

Unija poslodavaca 1. februara 2011. i tokom ovog meseca organizuje edukaciju za službe ljudskih resursa i pravne službe kompanija koje imaju ovu zakonsku obaveze i na kojima će svoje članove i druge zainteresovane bliže upoznati sa novom zakonskom obavezom.

U svetlu aktivnosti za pristup Srbije Evropskoj uniji, a kao deo praktičnih programa za unapređenje rodne ravnopravnosti i onemogućavanje različitih oblika diskriminacije potrebno je da preduzeća u Republici Srbiji ozbiljno shvate ovu zakonsku obavezu, jer će time izbeći zakonske sankcije i eventualne primedbe i kazne inspekcijskih organa.

Osnovica za doprinos penijskog osiguranja koje građani sami uplaćuju u februaru, martu i aprilu biće veća za 4,9% zbog usklađivanja sa kretanjem zarada, saopštio je danas Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da najniža osnovica iznosi 35% prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 17.571 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 251.020 dinara.

Doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje je 22%, što znači da će se mesečni izdatak za te namene kretati od 3.865 do 55.224 dinara.

Predstavnici Udruženja kombi prevoznika su se dogovorili s nadležnima o „novom načinu tumačenja zakona“ po kojem vozila od tačno 3,5 tona neće biti oporezovana.

Blokada svih većih gradova u Srbiji koja je najavljena za danas biće odložena do daljeg, a o ostalim zahtevima prevoznika tek će se razgovarati.

Naš najveći uspeh je ustupak Ministarstva finansija, a to je da kombi ukupne mase tačno 3.500 kilograma nije oporeziv na luksuz, objasnio je Igor Ljubinković, predsednik Udruženja.

– To konkretno znači da se ne tretiramo kao luksuzno već kao teretno vozilo, što i jesmo. Ostalo je da se dogovorimo o svim ostalim zahtevima, a konačnu odluku znaćemo za nekih dvadesetak dana. Dalji potezi Udruženja biće određeni na sastancima koji će se organizovati u svim većim gradovima Srbije – kaže on.

Cena registrovanja vozila sa ukupnom masom 3,5 tona ostala je na nivou kao i pre donošenja zakona. Takođe, doneta je odluka da svi koji su već platili dodatne poreze mogu da traže povraćaj novca.

– Na sastanku su prevoznici izneli svoje predloge, mi smo to sve prikupili i prosleđeno je na analizu nadležnom sektoru. Posle analize, dokumentacija biće predata ministarki i posle toga svi će dobiti zvanično saopštenje – rekli su u Ministarstvu finansija.

Podsetimo, registracija teretnih vozila do 3,5 tona poskupela je ove godine oko dva i po puta jer je država od 1. januara uvela porez na luksuz za sve kombije i male kamione. Udruženje kombi prevoznika od sredine januara organizuje proteste u Beogradu.

Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije će uskoro početi da proveravaju rezultate ulaganja u biznis inkubatore u Srbiji.

Ministarka za NIP Verica Kalanović kaže da „biznis inkubatori u ovom trenutku moraju da pretrpe ozbiljnu proveru efekata ulaganja“.

– To je sigurno posao koji će u narednom periodu raditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo za NIP – izjavila je ministarka Kalanović.

Ona je istakla da, „ako se u jedan projekat uloži 50 miliona dinara, moraju da se vide efekti u zapošljavanju i udeo u podizanju ukupnog bruto domaćeg proizvoda“.

Ministarka je navela da biznis inkubatore treba da vode ljudi koji su za to zainteresovani, dovoljno stručni i koji imaju partnerske odnose sa lokalnom vlašću.

– Lokalna vlast treba da bude svesna da biznis inkubator nije „političko stanište“ već mesto odakle u budućem periodu treba da izađu preduzetnici koji će podići standard u tim opštinama – naglasila je Kalanovićeva.

Ona kazala da je došlo vreme da se napravi presek i analiziraju prepreke u podršci malim preduzećima i zapošljavanju stanivništva.

NIP obezbeđuje u biznis inkubatorima svu potrebnu infrastukturu i u njih se smeštaju mladi preduzetnici i firme, koji u biznis inkubatorima borave pod povoljnijim uslovima ili besplatno.

Ministarstvo za NIP je u biznis inkubatore u 2006. i 2007. godini uložilo 210,2 miliona dinara, u 2010. je odobreno 45,3 miliona od čega je utrošeno 12,4 miliona i od NIP – a se traži 25,5 miliona dinara za ulaganja u biznis inkubatore u 2011.