Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da će subvencije za umatičena grla ove godine iznositi 25.000 dinara po kravi, što je dvostruko više nego 2010. godine.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Milan Petrović rekao je na otvaranju osmog Svetosavskog sabora mladih poljoprivrednika Srbije u Beogradu da će regres za ratarsku proizvodnju ostati 14.000 po hektaru i potvrdio da će premija za mleko biti povećana sa 1,5 na pet dinara po litru.

– Mislim da će stočari zbog povećanih davanja dobiti ohrabrenje da nastave da se bave tom proizvodnjom – kazao je on.

Petrović je naveo da će ove godine biti odobravan i povraćaj sredstava od 30 do 50 odsto za kupovinu osnovnog stada, a država će finansijski pomagati izgradnju i adaptaciju silosa i hladnjača. Istakao je da će biti nastavljena i pomoć kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, podsetivši da je to 2010. godine omogućilo plasman u agrar veći od 75 milona evra.

On je kazao i da će poljoprivreda Srbije nastaviti proces evro-integracije u kojem je jedan od najvažnijih ciljeva prilagođavanje zajedničkoj agrarnoj politice EU. „Dobijanje statusa kandidata (za Srbiju) će za poljoprivredu značiti mogućnost da iz pretpristupnih fondova (EU) godišnje dobije od 50 do 60 milona evra“, istakao je Petrović. Dodao je da je za poljoprivredu važno što je Srbija pre nekoliko dana dobila mogućnost izvoza mesa i mleka i proizvoda od mesa i mleka u carinski savez Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana.

Slobodan Aćimović, predsednik Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika „Borka Vučić“ koji je organizovao Sabor, kazao je da je taj fond danas dodelio 35 stipendija đacima srednjih poljoprivrednih škola i fakulteta, a četiri krave dao mladim poljoprivrednicima.

Aćimović je kazao da će među 30 kandidata koje su imenovale lokalne samouprave, biti odabran i dobitnik traktora, poljoprivrednik mlađi od 35 godina, koji ima najmanje troje dece, a lošeg je materijalnog stanja. On je podsetio da je Fond sa više od 3.000 članova, koji je osnovala Borka Vučić 2000. godine, do sada dodelio 200 stipendija studentima i đacima.

U okviru Sabora na kojem je u Sava centru bilo oko 4.000 učesnika, organizovani su mali sajam zdrave hrane i narodnih rukotvorina, takmičenje učenika poljoprivrednih škola u hortikulturi i tribina o unapređenju poljoprivrede u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije pozvalo je danas lokalne samouprave da se priključe programu osnivanja centara za obuku poljoprivrednika za organsku proizvodnju hrane.

Iz tih centara bi se hrana besplatno delila obdaništima, rekao je ministar poljoprivrede Saša Dragin na konferenciji za novinare.

Ministarsvo će svakoj opštini koja želi da obuči poljoprivrednike za organsku proizvodnju, ponuditi do 100 hektara državnog zemljišta za to, istakao je Dragin.

Cilj program je unapređenje organske proizvodnje i prenošenje najboljih iskustava poljoprivrednicima, kao i obezbeđivanje najkvalitetnije hrane za decu u obdaništima.

Ministarstvo poljoprivrede će odrediti pravila koja će garantovati način rada i neprofitnu proizvodnju na tim edukativnim dobrima.

Dragin je kazao da će akcenat rada Ministarstva poljoprivrede ove godine biti na organskoj poljoprivredi, navodeći da u „Srbiji postoji preko 4.500 hektara pod organskim zasadima, a preko 2.500 hektara čeka sertfikaciju“ za to.

Prema rečima ministra, „u Srbiji postoji čak 600.000 hektara koji mogu da u kratkom vremenskom roku pređu u sistem organske proizvodnje“.

Dragin je kazao da je zato Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da ove godine za subvencije za organsku proizvodnju daje po hektaru 25.000 dinara u oblasti ratarstva, odnosno do 45.000 dinara u voćarstvu.

Dragin je dodao da će za uzgoj stoke koja je u sistemu organske proizvodnje, subvencije biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine će se davati i do 400.000 dinara pomoći po pojedinačnom zahtevu za uvođenje sertifikata organske proizvodnje.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Mirijana Milošević rekla je da je „prosečna posed u Srbiji 3,7 hektara“, zbog čega je jedino profitabilno bavljenje specifičnom vrstom proizvodnje, kao što je organska koja donosi „30% više zarade od konvencionalne poljoprivredne proizvodnje“.

Milošević je kazala da se prvi „pilot inkubator“ za obuku za organsku proizvodnju već formira u Bačkom Petrovcu, na 30 hektara zemljišta.

Drirektor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Jeličić pozvao je lokalne samouprave „da kroz svoje godišnje programe za izdavanje državnog zemljišta u zakup, odrede površine do 100 hektara za organsku proizvodnju“.

Kao primer isplativosti programa naveo je da bi 100 hektara organske proizvodnje paradajza bilo dovoljno za podmirenje godišnjig potreba svih vrtića u Sremu.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ukazao je juče na značaj malih i srednjih preduzeća i najavio veću podršku tom sektoru, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Cvetković je juče razgovarao sa predstavnicima Foruma malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji pri Privrednoj komori Srbije o unapređenju poslovnog ambijenta za ovaj sektor privrede.

Na sastanku je ukazano na probleme sa kojima se ovaj sektor suočava, među kojima su najznačajniji nelikvidnost, administrativne prepreke, siva ekonomija, kao i nepostojanje razvojne banke koja bi omogućila većem broju subjekata pristup sredstvima po povoljnijim uslovima.

Zajednički je izražena spremnost za kontinuirani dijalog Vlade sa predstavnicima Foruma, koji treba da se odvija na svim nivoima kako bi problemi sa kojima se suočavaju bili na najbolji način rešavani, navodi se u saopštenju.

Od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu

Poslodavci u Srbiji će u 2011. godini od Nacionalne službe za zapošljavanje dobijati veće
subvencije za zapošljavanje radnika, u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu, izjavio je danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

– Glavni kriterijum za raspodelu subvencija za novozaposlenog je razvijenost opštine – rekao je Dinkić u razgovoru sa novinarima.

U nova radna mesta u prvoj i drugoj grupi, gde su razvijenije opštine, subvencije su 100.000 dinara, a u trećoj grupi 200.000 dinara.

Za svakog novozaposlenog u četvroj grupi naslabije razvijenih opština podsticaji su 300.000 dinara za kompaniju koja zapošlja do 10 radnika, a 400.000 dinara za više od 11 radnika.

Govoreći o podeli subvencija Ministarstva ekonomije investitorima koji zapošljavaju nove radnike, Dinkić je naveo da je od 2006. godine na taj način, raspisivanjem 12 javnih poziva, podsticajima u ukupnoj vrednosti 84,9 mil EUR finansiran 151 projekat vrednosti 691,5 mil EUR.

– Zahvaljujući tim subvencijama zaposleno je 22.719 radnika, a prosečna vrednost podsticaja po radnom mestu je 3.413 EUR – rekao je Dinkić.

On je naglasio da je na svaki evro subvencija državi kroz poreze i dipenose na plate vraćeno 9 EUR.

Prema podacima Ministarstva ekonomije najveći broj subvencionisanih prijekata je iz Srbije 96, zatim iz Nemačke 13, Italije 11, Slovenije 9, Austrije, Francuske i Švajcarske po 3, Južne Koreje i Velike Britanije po 2.

– Investitori ne dobiju subvencije na osnovu obećanja da će zaposliti radnike već moraju da polože bankarske garancije koje im se uz kamatu naplaćuju ako ne ispune ugovorene obaveze – rekao je Dinkić.

Odluka Vlade da subvencijama privlači investitore je, prema oceni Dinkića, doprinela rastu izvoza koji je u 2010. godini bio veći za 24% nego u 2009. godini, dok će rast bruto domaćeg proizvoda iznositi između 1,8 i 2%.

Dinkić je naglasio da velike šanse za oporavak i strateško partnerstvo sa stranim investitorima imaju i tekstilne kompanije „Prvi maj“ iz Pirota i „Yumco“ iz Vranja, po modelu slično onom koji je primenjen za niški „Niteks“ u čijim pogonima bi uskoro trebalo da počne proizvodnju italijanski „Benetton“.

Banka Intesa u Srbiji počela je juče da prima zahteve za subvencionisane kredite namenjene privredi, u okviru ovogodišnjeg programa mera Vlade Srbije za ublažavanje posledica ekonomske krize.

Kako se navodi u saopštenju, novim programom maksimalni iznosi kredita za likvidnost i trajna obrtna sredstava povećani su za preduzetnike na tri miliona dinara, a za mala preduzeća na 10 miliona dinara.

Srednja preduzeća moći će da dobiju kredite do 80 miliona dinara, odnosno 200 miliona dinara za izvozne poslove ili kredite sa valutnom klauzulom, dok velika preduzeća mogu da dobiju pozajmice do 300 milona dinara, odnosno 800 miliona dinara za izvozne poslove ili pozajmice sa valutnom klauzulom.

Krediti će se kao i do sada odobravati na rok do 12 meseci, po kamatnoj stopi u visini repo stope, odnosno 4,4% na godišnjem nivou za kredite za izvozne poslove sa valutnom klauzulom.

Kako se dodaje, u okviru programa privredi se odobravaju se subvencionisani kredtiti za održanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove, investicije i namensku industriju.