Radovi na izgradnji autoputa od Novog Sada do Horgoša ne kasne i nema probijanja rokova, kaže direktor građevinskog preduzeća „Planum“ Ratomir Todorović.

Todorović je potvrdio da će radovi biti završeni do 20. jula i odbacio teze da radovi kasne, iako je prema najavama ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića trebalo da budu završeni do 1. februara.

Prema ranijim najavama Mrkonjića, auto put kroz Vojvodinu do mađarske granice je trebalo da bude završen do 1. maja 2011. godine.

– Ne kasnimo sa rokovima, jer je u ugovoru jasno navedeno za koliko radnih d

ana radovi moraju biti završeni. U tom smislu treba imati u vidu loše vremenske uslove i objektivne probleme, radove na terenu – rekao je on i dodao da ih svaki dan odugovlačenja radova dodatno košta.

Todorović je kazao i da će do kraja godine biti završen „ipsilon krak“, odnosno deo od Subotice do Kelebije. On je kazao da na tom delu postoje imovinsko pravni problemi i oko dalekovoda, ali da očekuje da će radovi biti završeni na vreme.

Todorović je kazao i da su „manji“ problemi koje su imali sa obezbeđenjem sredstava prevaziđeni i podvukao da i pored toga što novac nabavljaju pod skupim uslovima od banaka, imaju zaokruženu finansijsku konstrukciju.

„Planum“ je deo konzorcijuma domaćih firmi koje rade na izgradnji autoputa.

Sve je duži spisak preduzeće kojima sleduju stečaj i automatsko brisanje iz APR-a

Iz Registra privrednih subjekata izbrisano je u poslednja dva meseca 1.770 preduzeća, udruženja, zadruga, nevladinih organizacija… Kada se na ovo doda i lanjski zbir, ukupno je 7.754 privredna subjekta koje je Agencija za privredne registre izbrisala po osnovu sudskih rešenja o automatskom stečaju.

Slika je, nažalost, još sumornija, jer istu sudbinu očekuje još blizu 12.000 firmi, udruženja, zadruga… Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, uslove za odlazak u automatski stečaj lane je ispunilo 13.783 pravna lica, pošto su im računi bili u neprekidnoj blokadi tri godine. U prva dva meseca 2011, spisku se pridružilo još 5.619 pravnih lica koja su u blokadi dve godine, što ukupno čini 19.402 firme kojima sleduje stečaj, a najverovatnije i automatsko brisanje iz registra.

– Kako će se okončati njihova sudbina, zavisi prvenstveno od pover

ilaca u svakom pojedinačnom slučaju – kaže Gabrijela Petković-Jovanović iz Agencije za privredne registre. –

Naime, NBS ove podatke prosleđuje nadležnim trgovinskim sudovima, u zavisnosti od sedišta firme. Automatski stečaj može da se izbegne pokretanjem redovnog stečaja, što treba da učini ili sama firma ili neko od poverilaca. Agencija za privredne registre briše preduzeća samo po nalogu suda.

Kada NBS dostavi ažuriran spisak nadležnom privrednom sudu, stečajni sudija donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Potom počinje da teče rok od 60 dana, u kome je moguće da se uplati predujam, da bi se izbeglo automatsko brisanje iz Registra APR i umesto toga pokrenuo redovan stečaj. U tom slučaju, preduzeće može da nastavi da funkcioniše podnošenjem plana reorganizacije.

Oštriji uslovi

Ove godine uslov za automatski stečaj je pooštren i podrazumeva neprekidnu blokadu računa firme u trajanju od dve godine. Iduće godine, pak, ova granica se spušta na 12 meseci, što znači da sve firme koje su obustavile plaćanja u tom periodu, podležu zakonskim odredbama o automatskom stečaju.

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković-Palma ponudio je preduzetnicima iz Italije na poklon četiri hektara zemljišta.

Zemljište se nalazi u industrijskoj zoni koja se na površini od 150 hektara, nalazi kraj međunarodnog autoputa i železničke stanice.

Marković je rekao da je uslov da preduzetnici iz italijanskog grada Peskara dobiju potpuno infrastrukturno opremljena četiri hektra u industrijskoj zoni, zapošljavanje radnike iz Jagodine. On je ponud

io i stipendije i plaćene sve troškove boravka u Jagodini trojici studenata iz Peskare koji bi studirali na nekom od fakulteta u Jagodini.

– S obzirom na to da ste vi bogati, tražim da i tri studenta iz Jagodine, po istim uslovima studiraju na Univerzitetu „Gabrijel Danuncio“ u Peskari – rekao je Marković.

Zamenik gradonačelnika Peskare Luciano Vigino Palusci je istakao da je delegacija Peskare pripremila plan saradnje privrede dva grada, koga će prestaviti na sastanku sa rukovodstvom Jagodine, uz mogućnost realizacija za 150 dana.

On je izrazio očekivanja da će privrednici Peskara i Jagdine „ostvariti dobru saradenju na evropskom nivou“.

S namerom da motiviše preduzetnike u osnivanju novih preduzeća, Skupština opštin

e Novi Bečej je donela odluku da se sva preduzeća koja se osnuju u toku 2011. godine oslobode plaćanja firmarine.

Bbez obzira na delatnost, sva preduzeća biće oslobođena dela komunalne takse koji se odnosi na isticanje firmi, popularno nazvane firmarina.

Kroz Program vanredne pomoći građevinskoj industriji odobrena je realizacija 241 projekta za koje će biti izdvojeno 18 milijardi dinara. Odobren je 121 projekat iz centralne Srbije, 110 iz Vojvodine i deset iz Beograda, a do sada je potpisano 190 ugovora o njihovoj realizaciji.

Ministar Oliver Dulić navodi da se država nevoljno pojavljuje u ulozi investitora, ali da bi bez te intervencije „90% građevinskih firmi otišlo u stečaj“.

– Plan vlade je da kroz ove projekte pomogne građevinskoj operativi pogođenoj ekonomskom krizom. Tu mislim na projekate pomoći građevini, izgradnji naselja Stepa Stepanović, kao i socijalnih stanova čija će izgradnja početi ove godine. Sve firme koje budu učestvovale u izgradnji biće na vreme plaćene, a time i radnici koji rade za državu – kaže ministar.

Nemanja

Komazec, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, na kritike u javnosti da posao države nije da investira već da stvori odgovarajuće uslove kako bi došlo do privatnih investicija, odgovara da ovo nisu objekti komercijalnog tipa.

– Ovde država ne gradi poslovne centre i magacine, već domove kulture, sportske objekte, škole, bolnice… Dakle, radi se o građevinskim objektima od javnog značaja, koji su pod ingerencijom države. Ovim projektom država nije zašla u sferu interesa privatnih investitora – kaže državni sekretar.

On navodi da bi radovi trebalo da budu okončani najkasnije do kraja sledeće godine. Inače, jedan od uslova za odobravanje projekata bio je i da se pri njihovoj realizaciji koriste domaći građevinski materijali u procentu od najmanje 70%.

Goran Dugandžija, predsednika Grupacije za visokogradnju Privredne komore Srbije, kaže da ukoliko se realiziju svi projekti obećanja o upošljavanju gotovo celokupne građevinske operative nisu nerealna.