Prodaja subotičkog preduzeća za proizvodnju svežeg mesa i delikatesa „29 novembar“ iz Subotice, u stečaju, proglašena je neuspelom jer se niko od kupaca nije prijavio, objavila je Agencija za privatizaciju na svom sajtu.

„Kako se niko od eventualnih kupaca nije otkupio prodajnu dokumentaciju, niti uplatio depozit, odnosno položio prvoklasnu bankarsku garanciju, zaključno sa 8. martom ove godine, za učešće na javnom prikupljanju pismenih ponuda za kupovinu stečajnog dužnika kao pravnog lica, Komisija za sprovođenje prodaje proglasila je prodaju neuspelom“, navela je Agencija.

Agencija za privatizaciju oglasila je po drugi put prodaju Industrije mesa „29. novembar“ u stečaju javnim nadmetanjem 14. februara, a procenjena vrednost preduzeća je bila 1,16 milijardi dinara.

Međutim, po četvrti put niko od potencijalnih kupaca nije izašao sa ponudom.

Agencija za privatizaciju je do sada objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim.

Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine.

Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je zbog stanja u kojem se nalazi otišlo u stečaj.

Prva prodaja iz stečaja oglašena je u novembru prošle godine, ali je i ta prodaja, kao i ova poslednja bila neuspešna.

„Srpske kablovske mreže“, u saradnji sa Registrom nacionalnog Internet domena Srbije(RNIDS), za 1.001 srpsku kompaniju koja nema svoju web prezentaciju omogućava njenu izradu i postavljanje, registraciju .co.rs domena bez naknade, kao i hostovanje prezentacije na SBB hostingu.

U ponudi je 5 različitih dizajn rešenja za sajt preduzetnika. Svako rešenje je jedinstveno po dizajnu i organizaciji, dok sva obuhvataju isti broj stranica i obim sadržaja. Sami sadržaji (tekstovi i fotografije) za sajtove pripremaju preduzetnik ili preduzeće u predefinisanom formatu, tj. u skladu sa uputstvima.

Ukoliko ste preduzetnik ili malo preduzeće, a nemate svoju web prezentaciju, možete se prijaviti ostavljajući svoje podatke. Nakon toga, tim SBB-a će vas kontaktirati, izabraćete jedan od pet ponuđenih modela prezentacije, dostaviti svoje tekstove i fotografije i, najzad, izaći na globalnu svetsku mrežu i predstaviti svoje poslovanje.

Osim nove prezentacije, svaki 1001 web sajt će dobiti svoje mesto i štand na Virtuelnom sajmu gde može da prezentuje svoje poslovanje prikazivanjem fotografija proizvoda, dokumenata ili video materijala. Uz 1001 web sajt preduzetnici i mala preduzeća dobijaju i Virtuelni štand sa 101 MB besplatnog uploada.

„Imajući u vidu da u Srbiji ima oko 300.000 registrovanih firmi, a samo oko 55.000 sajtova na .rs domenu, od čega su jedna četvrtina lični blogovi, potreba za ovom vrstom komunikacije je više nego očigledna“, navedeno je u saopštenju SBB-a.

Za sve one koji žele da samostalno implementiraju HACCP sistem u svoj objekat za proizvodnju/distribuciju hrane, tim stručnjaka Instituta IIPP je izradio dvodnevni program obuke koja predstavlja kombinaciju nastavnog i grupnog rada uz aktivno vežbanje na konkretnim primerima iz prakse.

U junu 2009. godine stupio je na snagu Zakon o bezbednosti hrane prema kome su svi subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

Osim toga, svaki subjekt u poslovanju hranom dužan je da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice odgovarajuće stručne spreme za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP principa.

Srbija će najverovatnije za desetak godina morati da uvozi radnu snagu, iako trenutno ima oko milion nezaposlenih, jer nam nedostaju stručnjaci, a stanpovništvo je sve starije, ocenio je predstavnik Instituta za društvene nauke Vladimir Nikitović.

– Tačno je da imamo oko milion nezaposlenih, ali njihova obrazovna struktura je loša, tako da se uprkos višku radne snage već danas oseća nedostatak kadrova u određenim profesijama. Višak radnika potiče mahom iz mašinske i metalske industrije, a manjak se oseća u nekim novim granama, kao što su IT i ekologija – rekao je on za novi broj časopisa „Biznis i finansije“.

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem u Srbiji nije kompatibilan sa potrebama savremenog razvoja i težnjom zemlje da uđe u Evropsku uniju i bude konkurentna na tom tržištu.

– Još već problem su demografski trendovi. Svaka sledeća generacija je sve malobrojnija, što uslovljava sve veću disproporciju između radno sposobnog i penzionisanog stanovništva, a što će naročito biti izraženo za desetak g

odina- rekao je on.

Nikitović je istakao da Srbija „sada ima 28 starih na 100 radno sposobnih, za desetak godina ćemo, uz solidan priliv radne snage iz „uvoza“ (oko 30.000 godišnje) imati 48 starih na sto mladih. A bez priliva iz inostranstva imali bismo odnos 60 prema 100″.

Većina zemalja zapadne Evrope već decenijama uvozi radnu snagu i time, iako to nije bila osnovna namera, podiže fertilitet, naveo je on i dodao da su na takve poteze odnedavno prinuđene i zemlje južne Evrope, pa je tako Italija, od tradicionalno emigrantske, postala imigrantska zemlja.

Nikitović smatra da je teško recći koje će profesije bii deficitarne u Srbiji, jer će to zavisiti od državne politike.

– Ako se okrenemo Evropi, što je očigledna tendencija, moraćemo ići ka uslugama, ili ka nekim komplementarnim granama, ka onome što nedostaje EU. Nama je u svakom slučaju najisplativije da „uvezena“ radna snaga bude što obrazovanija i što upotrebljivija. Mislim da ćemo biti neka vrsta polupropusne membrane za EU, kao što su sada Poljska i Mađarska- kazao je on.

Nikitović je za časopis „Biznis i finansije“ kazao da će „naš ulazak u EU morati da otvori vrata, hteli mi to ili ne, za priliv radne snage sa strane“.

Skupština Srbije izabrala je sinoć članove nove Vlade Srbije, koja ima 17 ministarstava i 21 člana.

Od ukupno 148 prisutnih poslanika, njih 129 je podržalo rekonstrukciju Vlade Srbije.

Na kraju sednice,

posle izbora, ministri su položili zakletvu koja glasi: Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković poručio je, predstavljajući parlamentu program rekonstruisane Vlade, da će prioriteti izvršne vlasti ostati nepromenjeni.