Vesti – Strana 125

Potpisani ugovori sa bankama o kratkoročnim kreditima

Objavljeno 26. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Potpisani ugovori sa bankama o kratkoročnim kreditima

Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je sa 19 banaka ugovore o subvencionisanju kamata za kratkoročno kreditiranje poljoprivredno-prehrambene proizvodnje u ovoj godini.

Radi se o novom načinu kreditiranja agrara čija je suština subvencionisanje kamata na kratkoročne pozajmice koje će poslovne banke odobravati poljoprivrednicima, rekao je prilikom potpisivanja ministar poljoprivrede dr Slobodan Milosavljević i dodao da će jednogodišnji krediti već od sutra biti dostupni poljoprivrednicima.

Efektivna kamatna stopa za poljoprivrednike neće prelaziti pet odsto na godišnjem nivou, a maksimalni iznos sredstava po korisniku biće 500.000 dinara, dvostruko više nego lane, rekao je on.

Kako je objasnio Milosavljević, Ministarstvo poljoprivrede će poslovnim bankama plaćati kamatu za korisnike kratkoročnih kredita u iznosu od 10 odsto na godišnjem nivou, dok su banke obavezne da farmerima ponude kamatnu stopu ne veću od 15 odsto.

Za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite, koji će biti dostupni bez devizne klauzule, država je izdvojila 1,8 milijardi dinara, naveo je Milosavljević, ali je dodao da se ta suma ukoliko se ukaže potreba može i uvećati.

Novim načinom kreditiranja potencijal kratkoročnih kredita iznosi oko 18 milijardi dinara i dva i po puta je veći nego 2007. godine, dodao je on. Milosavljević je pozvao i druge banke da se uključe u kreditiranje agrara, jer je, kako je istakao, poljoprivreda najperspektivnija grana srpske privrede koja je prošle godine ostvarila rekordan izvoz od 1,7 milijardi dolara i suficit od preko 700 miliona dolara, što je bilo dvostruko više nego 2006. godine.

On očekuje da u Srbiji ove godine ukupno bude registrovano oko 400.000 gazdinstava što će značiti dodatno smanjenje sive ekonomije i povećanje kontrole kvaliteta proizvoda. Potpisivanje ugovora za subvencionisanje kamatnih stopa za dugoročne kredite poljoprivrednicima, u ukupnom iznosu od oko 15 milijardi dinara, sa maksimalnom kamatnom stopom do 2,5 odsto, očekuje se za dve do tri nedelje, rekao je ministar poljoprivrede.

Ugovore o kratkoročnom kreditiranju poljoprivrednika potpisale su Agrobanka, Hipo-Alpe-Adrija banka, AIK banka, NLB Kontinental banka, Univerzal banka, Kredi banka, Metals banka, Erste banka, Banka Inteza, Čačanska banka.

Ugovore su potpisale i Rajfajzen banka, Eurobank EFG, Komercijalna banka, Privredna banka, OTP banka Srbija, Sosijete ženeral banka, Meridijan banka, Prokredit banka i Kosovsko-Metohijska banka iz Zvečana.

Uskoro veštačka kiša nad Kikindom?

Objavljeno 25. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

SEVERNOBANATSKI OKRUG
Uskoro veštačka kiša nad Kikindom?

Kako je na radnom sastanku na temu o osnovama stimulacije padavina na području Severnobanatskog regiona najavio Dragoljub Stanković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, projekat stimulacije kišnih padavina obuhvatio bi svih šest opština Okruga.

Prema planu koji bi trebalo da bude usvojen, izazivanje padavina bi umnogome doprinelo obezbeđivanju dovoljne količine vlage za rast i razvoj biljaka u ratarskoj i biljnoj proizvodnji, kao i stabilnijim prinosima. Ideja o projektu je prisutna već dve godine, a organizator celog posla je Republički HMZ.

Ljubomir Miloradović, predsednik Udruženja poljoprivrede RPK, naglasio je da ovakav način obezbeđivanja vlage ima značajne prednosti u odnosu na klasično navodnjavanje, jer se izbegava tzv. temperaturni šok, koji predstavlja rizik kod navodnjavanja ili drugih vidova obezbeđivanja vlage.

Nika Adamov iz Aero kluba „Kikinda“ je podsetio da počeci angažovanja avijacije za ovu svrhu, potiču još iz osamdesetih godina prošlog veka. U tome su svojevremeno prednjačili Slovenci, dok je Klub spreman da pruži, pored iskustva, i neophodnu tehničku podršku.

U ovom trenutku neophodna bi bila nabavka još jednog aviona za ovu svrhu i reagenasa za izazivanje padavina. Ove dve stavke predstavljaju i najveća izdvajanja u celom projektu, a cena bi bila nešto više od 4,5 miliona dinara za prvu godinu realizacije.

Program podrške razvoju MSPP

Objavljeno 23. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

AGENCIJA ZA RAZVOJ MSPP
Program podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetnika

Republička agencija za razvoj MSPP uskoro će raspisati konkurs za program podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Ovaj program ima za cilj da omogući pružanje podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetništva putem finansijske pomoći koja će se koristiti za dobijanje konsultantskih usluga u sledećim aktivnostima:

– priprema biznis plana

– istraživanje tržišta

– podrška pri uvođenju novih sistema kvaliteta

– sertifikacija i standardizacija

– unapređenje procesa proizvodnje

– poboljšanje organizacione strukture i strukture menadžmenta

– razvoj i usavršavanje menadzment informacionog sistema

– razvoj i poboljšanje finansijskog i knjigovodstvenog sistema

– poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda i usluga

– pronalaženje poslovnih partnera i investitora.

Odabrana preduzeća i radnje će na osnovu Ugovora sklopljenog sa pružaocem usluga (konsultantom) uz jasno definisani opis posla izvršiti isplatu ukupne vrednosti ugovora, a Republička agencija za razvoj MSPP će na osnovu ugovora sa preduzećem ili radnjom refundirati maksimum 50% od ukupnog iznosa projekta bez PDV a.

Minimalna suma dostupna preduzećima i radnjama je 100.000,00 din, a maksimalna 600.000,00 dinara. Sredstva će biti refundirana preduzeću i radnji nakon završetka projekta i dostavljanja dokaza o završenim aktivnostima.

Hypo banka ponudila auto kredite i za polovna vozila

Objavljeno 23. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

HYPO BANKA
Hypo banka ponudila auto kredite i za polovna vozila

Hypo Alpe Adria banka Beograd od 25. marta 2008. godine počinje da odobrava auto kredite po izmenjenim, znatno povoljnijim uslovima. Građani kredite mogu uzeti za kupovinu novih motornih vozila, vrednosti do 50.000 EUR, kao i polovnih automobila čija vrednost nije veća od 25.000 EUR, bez obzira na starost vozila, navedeno je u saopštenju banke.

Kredite čiji je iznos do 10.000 EUR, odnosno 16.000 švajcarskih franaka, banka odobrava bez žiranata, zaloge na vozilo i obaveznog Kasko osiguranja, nevedeno je u saopštenju.

Nominalna kamatna stopa za ovu vrstu pozajmica je 8,50% godišnje (EKS od 10,94%) ako su indeksirane u švajcarskim francima, a 9,50% godišnje (EKS od 12,26%) ukoliko imaju valutnu klauzulu u evrima, za klijente sa tekućim računom u Hypo banci. Rok otplate kredita je do sedam godina.

Hypo auto krediti omogućavaju kupovinu putničkih motornih vozila od pravnih lica, na osnovu profakture ovlašćenog prodavca automobila, a isto tako i od fizičkih lica na osnovu ugovora o kupoprodaji automobila između fizičkih lica.

Potrebno povećati prihod od turizma

Objavljeno 20. mart 2008.. Objavljeno u Vesti.

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Petković: Potrebno povećati prihod od turizma u Srbiji
Državni sekretar za turizam Goran Petković izjavio je 12. marta da se prihod od turizma U Srbiji može povećati proširenjem smeštajnih kapaciteta i većim cenama turističkih usluga.

Devizni priliv od turizma prošle godine iznosio je 531,2 miliona dolara, naveo je Petković, dodajući da je turizam jedna najznačajnijih privrednih grana u Srbiji, a mogao bi da bude jedna od dve grane koje imaju pozitivan spoljnotrgovinski bilans.

Prema njegovim rečima, negativno je to što je devizni odliv rastao brže nego priliv, tako da je suficit prepolovljen, sa 88 miliona dolara u 2006. godini, na 44 miliona dolara u 2007. godini.

Petković je podsteio da je broj turista prošle godine iznosio 2,3 miliona, od čega su 70 odsto domaći turisti.

„Važan je taj porast domaćih turista od devet odsto, posebno zbog problema sa padom životnog standarda u Srbiji“, rekao je Petković.

Kako je rekao, najviše stranih turista je iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ali je bitno i to što raste broj turista iz zapadno evropskih zemalja i Rusije.

„Nedostatak je što su turističke agencije više zaintesovane da turiste vode u inostranstvo, nego da imaju i programe koji strane turiste dovode u Srbiju“, kazao je Petković.

„Važno je i unaprediti kongresni turizam, jer su takvi gosti visoke platežne sposobnosti i dosta troše“, rekao je Petković.