Fond za razvoj Vojvodine odobrio četiri milijarde dinara za podršku vojvođanskoj privredi

Fond za razvoj Vojvodine je danas objavio da je u prvoj polovini ove godine odobrio 214 kredita ukupne vrednosti 1,8 milijardi dinara.

Kako se navodi, novac je dodeljen na konkursima za dugoročno kreditiranje privrede i poljoprivrede i kratkoročno kreditiranje izvoza, a u partnerstvu sa Razvojnom bankom Vojvodine za likvidnost preduzeća dodatno je plasirano dve milijarde dinara.

Najviše sredstava plasirano je za poljoprivrednu proizvodnju, transport, proizvodnju i preradu, kao i za građevinarstvo i usluge.

U oblasti kreditiranja poljoprivrede najviše je dato za stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo, a na konkursu za kratkoročno finansiranje izvoza doniminiraju delatnosti obrade metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda i ratarstvo.

Od ukupnog broja korisnika kredita, 111 su registrovana poljoprivredna gazdinstva, a 103 korisnika su firme i preduzetnici.

Kako je najavljeno, svi konkursi biće otvoreni do plasiranja planiranih sredstava, a krajem septembra biće raspisan i konkurs za dugoročno kreditiranje izgradnje, adaptacije i opremanja skladišnih kapaciteta.

Fond za razvoj Vojvodine osnovala je Skupština Vojvodne pre osam godina i do sada je putem kreditnih linija plasirao oko 4.500 kredita.

e-Kapija, 14.09.2010.

Na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća (FMMSP) u Beogradu u toku je upis desete generacije studenata osnovnih akademskih studija, po novom akreditovanom studijskom programu. FMMSP je dobio akreditaciju za tri polja naučno-istraživačkog delovanja: osnovne akademske studije, diplomske akademske studije-master i doktorske studije, akreditaciju Instituta za naučno-istraživački rad i sertifikat za kvalitet nastavnog procesa prema međunarodnom standardu.

Studenti za tri godine osnovnih studija stiču visok stepen i kvalitet znanja iz naučnih metoda menadžmenta i menadžerskih veština koje im omogućavaju konkurentnost na tržištu rada i poslovni uspeh u svim privrednim i poslovnim sistemima. Nakon završetka osnovnih studija (studije prvog stepena) studenti stiču diplomu akademskog obrazovanja i stručni naziv menadžer (180 ESPB-Evropski sistem prenosa bodova).

Posle junsko-julskog upisnog roka na fakultetu je preostao ograničen broj slobodnih mesta: – na osnovnim studijama 30, na diplomskim akademskim studijama (master- akademske studije) 10, na doktorskim studijama 5 mesta. Studenti koji završe prvu godinu diplomskih akademskih studija (master studije) imaju mogućnost dobijanja zvanja „diplomirani menadžer“, a završetkom druge godine ovih studija stiču naziv „master-diplomirani menadžer“.

Uprava fakulteta podseća potencijalne kandidate da studije prvog stepena traju 3 godine, studije drugog stepena dve godine, a studije trećeg stepena traju 3 godine.

Na studijski program osnovnih akademskih studija može se upisati lice koje je završilo srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Studenti srodnih fakulteta mogu upisati II ili III godinu, a lica sa završenom višom školom i završenim visokim strukovnim studijama, mogu upisati III godinu.

„Jedna od naših prednosti je i organizovana popodnevna nastava za studente koji su u radnom odnosu“, dodaje se u saopštenju Fakulteta.

Prijava kandidata vrši se i putem e-maila: office@fmmsp.edu.rs. Šire informacije možete pronaći i na sajtu www.fmmsp.edu.rs

e-kapija, 13.09.2010.

Kompanija MFC, u saradnji sa Euro IT Forumom i Udruženjem e-Razvoj, a pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, organizovaće od 13. do 15. oktobra prvu konferenciju o elektronskom poslovanju u Srbiji sa aspekta zakona i prakse.

Konferencija „eTalk“ biće održana u Subotici, u hotelu „Patria“, a kako su naveli organizatori njena misija je da edukuje opštu javnost po pitanju značaja digitalne ekonomije, da poveže zakonsku regulativu u oblasti ICT-a sa praktičnim stranama njene primene i predstavi inovacije i mogućnosti pristupa fondovima EU, kao i izvoznim potencijalima srpske IT industrije. Konferenciju će otvoriti državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društo, Miloš Stevanović, a zatvoriće ministarka Jasna Matić.

Svoj doprinos podsticaju razvoja i unapređenja oblasti ICT-a u Srbiji, kroz učešće na „eTalk“ konferenciji, daće i predstavnici organa javne uprave i lokalne samouprave, IT profesionalci zaposleni u javnom sektoru, IT stručnjaci iz renomiranih domaćih i stranih IT kompanija koje se bave razvojem i implementacijom e-Governance rešenja.

e-kapija, 13.09.2010.

Saradnja sa Evropskom preduzetničkom mrežom

Preko Evropske preduzetničke mreže i Konzorcijuma u Srbiji čiji član Privredna komora Srbije postaje od iduće godine, preduzetnici će mnogo lakše dolaziti do poslovnih partnera, ali i do fondova za finansiranje projekata, navedeno je na sajtu PKS.

Ana Žegarac iz Agencije za razvoj preduzetništva u Srbiji, koja je ostvarila blisku saradnju sa Evropskom preduzetničkom mrežom, objasnila je na sednici PKS, kako mreža treba da pomogne našim preduzetnicima da brže stižu do novca iz evropskih fondova za projekte koje nude, zatim da imaju sve informacije koje se tiču njihovog poslovanja i unapređenja rada, ali i da znatno brže dolaze do poslovnih partnera u EU.

Od iduće godine Privredna komora Srbije postaje punopravni član Konzorcijuma EPM. Kristina Đurić, sekretar Biroa za saradnju sa EU u PKS, objasnila je da će PKS imati sve informacije neophodne za preduzetnike za njihov izlazak i poslovanje na tržištu EU, a sve usluge biće besplatne.

e-kapija, 13.09.2010.

Prihodi od igara na sreću od januara do kraja avgusta ove godine su rekordni i iznose 3,3 milijarde dinara, što je za 5,8% više nego u istom periodu 2009. godine, saopštila je Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija Srbije.

Od ukupnih prihoda od igara na sreću 60% su prihodi budžeta Srbije, a 40% se koristi za finansiranje Crvenog krsta Srbije i drugih socijalno-humanitarnih organizacija i ustanova.

Novi Zakon o igrama na sreću je u primeni od 2005. godine i od tada do kraja prošle godine Uprava za igre na sreću je, od ukupnih naknada koje se naplaćuju organizatorima igara na sreću u iznosu od 21,6 milijardi dinara, imala prihode od 11,4 milijarde, a Državna lutrija Srbije od 10,2 milijarde dinara.

Pre primene novog zakona, od januara 2001. do kraja 2004. godine, prihodi su bili višestruko manji i iznosili su dve milijarde dinara.

e-kapija, 10.09.2010.