Autor: Ξ

Inflacija u Srbiji u septembru bila je 1,3%, mereno metodologijom Evropske unije, objavio je danas Republički zavod za statistiku Srbije (RZS).

Kako je saopštio taj zavod (www.stat.gov.rs), u prvih devet meseci 2010. godine potrošačke cene su porasle za 7,3%, a godišnja inflacija u septembru bila je 7,7%.

Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.

U septebru najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića – 2%, dok je obrazovanje u proseku poskupelo za 1,8%.

Cene ugostiteljskih usluga povećane su za 1,7%, alkoholna pića i duvan su poskupeli za 1,3%, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje za 1%.

Za po 0,9% u proseku su poskupeli stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva, zdravstvo, kao i odeća i obuća.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u saopštenju RZS Srbije.

Prema standardnoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, kojom se meri kretanje cena na malo, inflacija u Srbiji u septembru bila je 1%. U prvih devet meseci 2010. iznosila je 7,7%, dok je godišnja inflacija bila 8,7%.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za Pokrajinu Kosovo i Metohija.

Poslanici Skupštine AP Vojvodine su na jučerašnjoj sednici sa 85 glasova izabrali novog pokrajinskog ombudsmana, Aniko Muškinja Hajnrih, koja je nakon izbora položila zakletvu u Skupštini.

Aniko Muškinja Hajnrih je do 1988. godine bila zaposlena u udruženom radu na opštim i pravnim poslovima, a od 1988. godine u raznim ranijim organizacionim oblicima Poreske uprave, i to kao rukovodilac organizacione jedinice RUJP u Senti, načelnik Odseka za drugostepeni postupak Republičke uprave javnih prihoda Regionalni centar Novi Sad, a potom direktor Poreske uprave Regionalni centar Novi Sad.

U periodu od 2004. do 2006. godine u Opštinskoj upravi Senta bila je rukovodilac Odeljenja za pravne poslove opštinske uprave i načelnik Opštinske uprave Senta. Pre izbora na funkciju pokrajinskog ombudsmana, Aniko Muškinja Hajnrih je obavljala dužnost državne sekretarke u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a pre toga dve godine je bila advokat u zajedničkoj advokatskoj kancelariji sa Slobodanom i Vladimirom Beljanskim u Novom Sadu.

Tokom tridesetčetvorogodišnjeg rada obavljala je veliki broj različitih poslova koji su joj omogućili da stekne raznoliko radno iskustvo, pre svega u oblasti radnih odnosa, uprave, pravosuđa i ljudskih prava.

Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su sinoć, nakon duge rasprave, rebalans pokrajinskog budžeta koji predviđa povećanje potrošnje za oko 7,5%.

Ukupan obim sredstava koji se raspoređuje za potrošnju u ovoj budžetskoj godini povećan je za 4,21 milijardu dinara, odnosno za 7,44% i utvrđen je na nivou od 60,75 milijardi dinara.

Kao razloge za predloženi rebalans Vlada Vojvodine je navela set propisa kojim Vlada Srbije podstiče građevinsku industriju i novu procena ostvarenja prihoda i primanja do kraja 2010. godine.

Rebalans budžeta uslovilo je i donošenje Odluke o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini Vojvodine i korekcija iznosa prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina po završnom računu budžeta Vojvodine za 2009. godinu. U odnosu na aktuelnu odluku o budžetu za 2010. godinu povećani su prihodi od domaćih zaduživanja u iznosu od 2,39 milijardi dinara, primanja od privatizacije u iznosu od jedne milijarde, kao i od prodaje nepokretnosti i iz drugih izvora primanja.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je juče da će se rebalansom pokrajinskog budžeta stvoriti preduslovi za realizaciju programa o podršci građevinskoj industriji.

– Šest milijardi dinara u narednim mesecima biće usmereno u različite projekte, u infrastrukturi, zdravstvu, obrazovanju – rekao je Pajtić novinarima u Skupštini Vojvodine,

Dodao je da će na teritoriji Vojvodine biti realizovano više od 100 projekata za koje će polovinu sredstava obezbediti republika a polovinu pokrajina. Naveo je da će dodatnih milijardu dinara biti usmereno u građevinsku industriju, odnosno u one kompanije koje su već izvršile određene radove.

– Na taj način obezbeđujemo im ekonomski prosperitet, a istovremeno obezbeđujemo i ekonomski prosperitet svim onim granama koje se oslanjaju na građevinsku industriju, a ima ih više od 30 – kazao je Pajtić.

On je rekao da ne očekuje probleme u odnosima sa republičkom vlasti u obezbeđivanju sredstava za te projekte.

Za najugroženije 5.000 dinara

Jednokratna pomoć od 5.000 dinara penzionerima u Srbiji koji imaju primanja do 30.000 biće isplaćena pre usvajanja rebalansa republičkog budžeta i mogla bi da počne do kraja ove nedelje, rečeno je danas „Beti“ u Ministarstvu finansija.

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koje se očekuje u narednim danima, Ministarstvo finansija će imati osnov da za 1,5% neopredeljenih budžetskih prihoda utvrdi namenu i taj novac će biti iskorišćen za isplatu penzionerskih bonusa.

Ministarstvo finansija je pri kraju izrade rebalansa ovogodišnjeg budžeta i moguće je da će on do kraja ove nedelje biti prosleđen Vladi na usvajanje.

Skupština Srbije bi, prema budžetskom kalendaru, trebalo bi da do 25. oktobra usvoji predloženi rebalans.

Za isplatu penzionerskih bonusa potrebno je 6,9 milijardi dinara, a pravo na tu pomoć ima 1,4 miliona penzionera, među kojima su i poljoprivredni penzioneri, kao i oni koji primaju penzije iz inostranstva ili meštovite penzije, koje su manje od 30.000 dinara.

Penzije u Srbiji su, kao i plate budžetskih korisnika, zbog ekonomske krize zamrznute na kraju 2008. godine. Jednokratna pomoć od 5.000 dinara budžetskim korisnicima čija su primanja do 50.000 dinara isplaćena je u julu ove godine.

Odmrzavanje penzija i plata, prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, uslediće u januaru, a u 2010. godini predviđene su još dve povišice – u aprilu i oktobru.

Subotička firma „Intercord“, poznata po organizovanom prikupljanju plastike i drugih sekundarnih sirovina, počela je 8. oktobra probnu proizvodnju kanalizacionih cevi od materijala koji se dobijaju reciklažom plastike.

Godišnje se u pogonima ove firme preradi oko 4.000 tona plastike, a granulat dobijen reciklažom se do sada prodavao firmama koje su ga prerađivale u finalne proizvode.

Nadležni u „Intercord“ kažu da je, nakon postavljanja nove opreme, počela probna proizvodnja plastičnih kanalizacionih cevi. U toku je i investiranje u opremu za proizvodnju građevinske folije od reciklažne plastike.