Autor: Ξ

Srbi u Mađarskoj, kao i predstavnici ostalih 13 nacionalnih manjina u toj zemlji, posle izbora 2014. godine, prvi put će imati svog predstavnika u mađarskom parlamentu, rekao je u petak u Novom Sadu mađarski predsednik Pal Šmit, tokom drugog dana zvanične posete Srbiji.

Pošto je ponovio obećanje dato dan ranije predsedniku Borisu Tadiću da će se Mađarska založiti za Srbiju i proces evrointegracija, Šmit je predsednike Vlade i Skupštine Vojvodine Bojana Pajtića i Šandora Egerešija obavestio da će svi projekti koje Mađarska bude pokrenula tokom predsedavanja EU, biti implementirani i na teritoriji Vojvodine.

– Za Vojvodinu je izuzetno važna podrška Mađarske u evropskim integracijama Srbije, jer oko 70 odsto Vojvođana želi da vidi Srbiju u EU – rekao je Pajtić.

On je dodao da je za Vojvodinu, pored saradnje sa Mađarskom u projektima koji će proisteći iz Dunavske strategije, izuzetno važno da u Srbiji bude usvojena i primenjena i Romska strategija, jer je to pitanje jedno od najvažnijih za obe zemlje.

Pajtić je posebno istakao da oko 300.000 pripadnika mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini značajno učestvuje u političkom, ekonomskom i kulturnom životu.

Pirotska kompanija „Tigar“ raspisala je konkurs za mlade arhitekte „Ekologičan dizajn“ za izradu idejnog arhitektonskog rešenja sa elementima proizvoda od reciklirane gume ove kompanije.

Ideja konkursa je da se mladi dizajneri i arhitekte podstaknu na praktično ekološko razmišljanje prilikom osmišljavanja životnog prostora, bez obzira da li je u pitanju stambena, poslovna, javna ili zelena površina. Uslovi konkursa „Ekologičan dizajn“, koji kompanija „Tigar“ sprovodi u saradnji sa magazinom „Kuća stil“, su da kandidati u originalnim i primenljivim rešenjima ne odstupaju od okoline i ne narušavaju postojeći izgled destinacije.

Idejna rešenja se dostavljaju u formatu 50×70 cm, isključivo putem E-mail adrese redakcija@kucastil.co.rs, sa naznakom za „Ekologičan dizajn“. Rok za dostavu radova je 30. jun 2011. godine.

Kompanija „Tigar“, koja u gumarskoj industriji ima tradiciju dužu više od sedam decenija, poslednjih godina posvećena je i izradi proizvoda od reciklirane gume, koji se ubrajaju u proizvode budućnosti, a imaju široku primenu u građevinarstvu, industriji i saobraćaju.

Podloge od reciklirane gume sprečavaju povrede prilikom pada i pružaju visok stepen bezbednosti i zaštite. Prednost ovih proizvoda je u reciklibilnosti – ne samo da dotrajaloj gumi daju novu upotrebnu vrednost, već se i sami mogu dalje reciklirati.

Građani Srbije će u maju početi da dobijaju rešenja za porez na imovinu po novom zakonu, a većina opština neće primenjivati maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto.

Predsednik Stalne konferencije gradova Saša Paunović rekao je agenciji Beta da su preporučili opštinama i gradovima da razmotre mogućnost smanjenja maksimalne stope na porez na imovinu, ali da će svaka opština sama odlučiti koliku će stopu prepisati.

U Beogradu će se, prema najavama, primenjivati poreska stopa od 0,4 odsto. Većina vlasnika tako će platiti manje od 5.000 dinara godišnje. Svaki treći će izdvojiti od 5.000 do 10.000 dinara, dok će oko 13 odsto, prema procenama, platiti više od 10.000 dinara.

Novi Sad neće povećavati iznos poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu, rekao je Beti član Gradskog veća za finansije Živko Makarić, koji nije precizirao po kojoj će stopi imovina biti oporezovana.

Ni građani Kragujevca neće, prema najavi gradonačelnika tog grada Veroljuba Stevanovića, plaćati veći porez na imovinu. Prema informacijama iz kragujevačkog poreskog odeljenja, moguće je da stopa bude smanjena na 0,2, a o tome bi odluka trebalo da bude doneta do kraja maja.

Grad Niš će primenjivati stopu poreza na imovinu od 0,3 odsto, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović. U Sremskoj Mitrovici će se primenjivati, prema najavama iz lokalne samouprave, stopa poreza od najverovatnije 0,2 odsto. U Smederevu i Kraljevu će se primenjivati maksimalna stopa od 0,4 odsto, a mnogi gradovi još nisu odlučivali po kojoj će stopi oporezovati imovinu građana.

Naftna industrija Srbije (NIS) planira da započne proizvodnju struje u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine, izjavio je 6. maja generalni direktor Kiril Kravčenko.

On je novinarima kazao da je strategijom predviđeno da NIS ne bude samo naftna kompanija, već energetska koja će proširiti poslovanje i na petrohemijsku industriju, u saradnji sa pančevačkom „Petrohemijom“.

Kravčenko nije mogao da iznese detalje oko planova za proizvodnju struje, ali je kazao da bi NIS proizvodio struju u većim ili manjim postrojenjima, sagorevanjem prirodnog gasa.

Dodao je da će više informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.

Prema strategiji razvoja NIS-a, proizvodnja gasa i struje planira se u saradnji sa „Srbijagasom“, „Elektroprivredom Srbije“ i „Elektromrežom Srbije“.