Mesec: novembar 2011.

Deseti međunarodni sajam „Biznis baza“ biće održan na Beogradskom sajmu od 1. do 3. decembra uz učešće više od 300 malih i srednjih preduzeća.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, tema ovogodišnjeg sajma biće žensko preduzetništvo.

Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Ežgenci rekao je da će osim domaćih firmi i institucija na sajmu biti prisutne i međunarodne organizacije iz Nemačke, Italije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH i Makedonije.

On je istakao da se najviše privrednika očekivalo iz Italije, ali da je zbog tekućih ekonomsko-političkih dešavanja u Italiji veliki broj firmi odustao od učešća na sajmu, tako da se očekuje najviše slovenačkih preduzeća.

– Među pratećim programima sajma biće program kako postati preduzetnik, a biće organizovan i susret i ukrštanje poslovnih planova 105 preduzeća iz osam zemalja – rekao je Ežgeci.

Cena pojedinačne ulaznice za sajam „Biznis baza“ je 250 dinara, a kod grupnih poseta ulaznica košta 200 dinara po osobi. Cena parkinga na sajamskom parkiralištu je 100 dinara po satu.

Izvor: eKapija

Usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvorilo je put za ulaganja privatnih investitora koji su zainteresovani za realizaciju projekata po ovom modelu, ali i učinilo realnijim infrastrukturne projekte koji na izgradnju čekaju već godinama.

Vlada Srbije, preko Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, odlučila je da ispita mogućnosti za finansiranje izgradnje puteva kroz partnerstvo privatnog i javnog sektora, te za „Puteve Srbije“ studiju primene ovog modela u budućim projektima već radi beogradski Ekonomski institut.

Ova studija preciziraće tehničke kao i ekonomske kriterijume za kandidovanje projekata za JPP, te će postaviti okvire za odabir puteva čija će se izgradnja finansirati na ovakav način.
– Glavni deo studije biće gotov do kraja godine, a konačno će biti dovršena u prvom kvartalu 2012. godine. Ona će zapravo precizirati koji konkretni projekti će se moći finanisirati na ovakav način. U svakom slučaju, reč je o državnim putevima prvog i drugog reda, kao i objektima na njima – kažu za „eKapiju“ u „Putevima Srbije“.

Da li će i na koji način neki projekat biti sprovođen i finansiran, odlučivaće, prema ranijim najavama iz Ministarstva ekonomije, komisija za JPP sačinjena od stručnjaka iz više ministarstva, koji će odlučivati da li je projekat opravdan. Ni u oblasti izgradnje državnih puteva, ali ni u drugim oblastima, donošenje ovog zakona nipošto ne znači da je javni sektor u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima. Ulaganja su moguća tek kada nadležna javna tela prepoznaju potrebu i opravdanost realizacije na ovaj način.

Privatne kompanije nesumnjivo će doneti tehničko znanje i ekspertizu, ali će, i prema rečima naših sagovornika iz „Puteva Srbije“, izgradnja puteva po ovom modelu osloboditi državna sredstva za ulaganje u druge oblasti.
– Kada je, konkretno, reč o putnoj mreži, aktivnije učešće privatnog kapitala jedna je od mogućnosti za izgradnju novih i unapređenje postojećih državnih puteva u Srbiji. Osim toga, ono će omogućiti i održavanje budžetske ravnoteže u vremenu krize, što pozitivno utiče u sektorima od opšteg inetersa.

Naši sagovornici dodaju da promena pravnog okvira, kao i pomenuta Studija, mogu pomoći da do kraja 2012. oživi koncept JPP u sektoru javnih puteva Srbije, ali da ništa još nije izvesno. Iako je donošenje zakona učinilo korak napred u ovome, u ovom preduzeću smatraju da spremnost zemlje u celini nije na neophodnom nivou da bi se finansiranje po ovom modelu moglo smatrati za jedan od ključnih načina izgradnje puteva.
– Ukoliko ga i bude, javno-privatno partnerstvo će svakako biti dopunski način finansiranja – kažu u „Putevima Srbije“.
– Teško je sa sigurnošću odgovoriti na pitanje koliko će investicija biti privučeno na ovaj način i da li će biti novih velikih ulagača. Ekonomska kriza ostavila je svoj trag i na realizaciju JPP u svetu i ona je smanjena. Sigurno je, u svakom slučaju, da će postojenje okvira i smernica za JPP u sektoru puteva, zajedno sa odgovarajućom legislativom, doprineti poverenju investitora – dodaju naši sagovornici.

Lokalne samuprave već pripremaju projekte

Novi Zakon o JPP i koncesijama obradovao je pre svih lokalne samouprave. Kako su njihove mogućnosti za dobijanje povoljnih kredita kod međunarodnih institucija sužene, ubuduće će, ukoliko nadležni organ da „zeleno svetlo“, moći da angažuju privatni kapital za izgradnju svih onih važnih projekata za koje same nemaju novca.

Lokalnim samoupravama omogućeno je da na svojoj teritoriji određena partnerstva ostvare i bez uključivanja republičkih organa – Vlada Srbije biće zadužena za projekte od nacionalnog značaja, a za one od lokalnog – lokalna samouprava.
Predstavnici gradova i opština već su najavljivali projekte koje bi rado realizovali putem ovakve saradnje. Za većinu njih, u kasama jednotavno nemaju novca – kako za izgradnju, tako ni za kasnije održavanje objekata koje bi želeli da izgrade.

U Kuli su, na primer, radi da izgrade spa centar, jer ova varoš ima velike geotermalne potencijale. Sam projekat preskup je da bi bio finansiran iz opštinskog budžeta, pa se u ovom bačkom mestu nadaju da će, između ostalog, uz pomoć privatnog kapitala uskoro dobiti i jedan ovakav turstički centar.
– Opština nema sredstava da sama sprovede ovakav projekat. Samo za aktiviranje termalne bušotine potrebno je minimalno 30 miliona dinara. Takođe, održavanje banje ili akva parka koji bi ovde mogao biti izgrađen za nas je preskupo. Zato se nadamo da ćemo, zahvaljujući novom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu naći ulagače. Kula bi investitoru koji je spreman da uloži i eklspoataciju ovog prirodnog bogatsva zauzvrat dala u vlasništvo oko 20 hekatara zemljišta na kome bi bila izgrađena banja – rekao je za „eKapiju“ zamenik predsednika opštine Damjan Miljanić.

I u Leskovcu, gde sa austrijskom kompanijom „Porr Werner&Weber“ u sakupljanju i odnošenju smeća već sarađuju kroz model sličan JPP, kažu da su ovaj zakon sa nestrpljenjem čekali.

– Mislim da bi u Leskovcu mnogi projekti mogli biti realizovani kroz javno-privatno partnerstvo. Pre svega, reč je o infrastrukturnim ulaganjima, gde opština ne može sama, ali i o obnavljanju zgrada. Pokrenuli smo i pitanje dolaska jednog stranog univerziteta, i za to nam je isto neophodna ovakva saradnja – rekla je za naš portal Maja Kocić, iz Agencije za lokalni ekonomski razvoj.

Kragujevčani, pak, razmatraju da kroz model JPP izgrade prvu podzmenu javnu garažu. Prema ranijim najavama, gradske vlasti doneće odluku da li je isplativije da se garaža vredna oko 5 mil EUR gradi putem konecesije ili javno-privatnog partnerstva.
U Požarevcu najavljuju da u širem centru grada nameravaju da formiraju novu industrijsku zonu.

– Imamo odličnu saradnju sa privatnim sektorom u gradu. U širem centru grada postoji zemljište površine 69 hektara koje planiramo da pretvorimo u Industrijsku zonu, s tim da jedan deo, koji je oslonjen na naselja, bude u stambenoj nameni, a drugi da bude i proizvodnoj, komerijalnoj i skladišnoj nameni. Planiramo da opremanje i stavljanje ove zone u funkciju realizujemo kroz model javno-privatnog partnerstva – objasnio je za „eKapiju“ Siniša Marjanović, koordinator za lokalni ekonomski razvoj Požarevca.

Energetika, zelena ekonomija i transport

Prema nedavnim navodima Nacionalne agencije za lokalni ekonomski razvoj (NALED), trendovi u svetu pokazali su da se najveći broj JPP projekata realizuje u oblasti energetike, zelene ekonomije i transporta.

Iz Ministarstva ekonomije najavljivali su da već postoji interesovanje privatnih investitora za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, od izgradnje sportskih objekata i škola do malih hidrocentrala. Ipak, uprkos nekoliko puta ponovljenim tvrdnjama ministra Nebojše Ćirića da će priliv direktnih stranih investicija biti značajno povećan primenom novog zakona, niko do sada nije izneo procenu o kolikom nivu ulaganja je reč.

Vlada Vojvodine i „Naftna industrija Srbije“ već su najavili osnivanje zajedničkog preduzeća za eksploataciju geotermalnih izvora energije, za koje je donošenje ovog zakona bilo neophodno.
Kako je pisala Beta, i kompanija za investicije i razvoj A1-S objavila je da želi da reinvestira 30 mil EUR u projekte javno-privatnog partnerstva u gradovima u Srbiji, tvrdeći da model javno-privatnog partnerstva investitorima daje sigurnost te da će ovaj zakon pokrenuti razvoj lokalnih samouprava.

Iskustva

Javno-privatna partnerstva primenjuju se u svetu i Evropi intenzivno već 20 godina. Mnogobrojne studije nazivaju Veliku Britaniju „kolevkom JPP“ jer je ova zemlja još 1992. predstavila Javnu finansijsku inicijativu kojom je poništila ograničenje učešća privatnog kapitala u finansiranju javnog sektora.

Hrvatska se svrstava u zemlje koje su prve započele realizaciju projekata ovog tipa, a prvi ugovor JPP sklopljen je još 1995. Javno-privatna partnerstva se u ovoj zemlji najvećim delom ostvaruju u izgradnji auto-puteva i za izgradnju prečistača otpadnih voda. Za implementaciju JPP je zadužena Agencija za javno-privatno partnerstvo koja radi od 2009. godine.

U Federaciji BiH još ne postoji zakon koji reguliše JPP na celoj teritoriji, a u junu je utvrđen predlog zakona o JPP i koncesijama u kantonu Sarajevo.
– Prema nekim istraživanjima, primena JPP u izgradnji puteva Jugoistočnoj Evropi do sada nije bila impresivna i nije poznato da li bi realizacija projekata isključivo kroz javni sektor imala bolje ili lošije rezultate – rekli su nam u „Putevima Srbije“.

Kritičari modela JPP uglavnom navode da je ovo skup način finansiranja projekata, te da u vremenski ograničenim oblicima javno-privatnog partnerstva investitori skarćuju vreme izgradnje i opremanja kako bi produžili rok eksploatacije, što značajno snižava kvalitet radova.

M.S.
Izvor: eKapija