Skip to main content

Mesec: januar 2008.

Strane investicije oko četiri milijarde dolara

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Strane investicije oko četiri milijarde dolara

Direktne investicije u Srbiji u 2007. godini iznosile su oko četiri milijarde dolara, procenio je pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić.

Tačan nivo investicija u Srbiji za 2007. godinu znaće se do maja ove godine, precizirao je Ćirić na Juromani konferenciji o centralnoj i istočnoj Evropi.

Pomoćnik ministra je kazao da je nivo investicija u 2007. projektovan na nešto niži nivo nego u 2006. godini, kada su zahvaljujući privatizaciji dostigle rekordan nivo od 4,2 milijarde dolara.

„Ohrabrujuće je što se pored prihoda od privatizacije u Srbiji može primetiti stalni i stabilan rast grinfild ulaganja, odnosno investicija u izgradnju novih fabrika“, istakao je on.

Ćirić je naveo da se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2007. godini procenjuje na oko sedam odsto. Kako je dodao, BDP po stanovniku Srbije biće povećan sa 4.200 dolara u 2006. na 5.500 dolara u 2007. godini.

Dalji podsticaj rastu i razvoju ekonomije u Srbiji, naveo je, daće i dobijanje statusa kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, koje srpske vlasti očekuju do kraja ove godine.

Ovogodišnja Juromani konferenciji o ekonomiji i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi, koja se održava 15. i 16. januara u Beču, okupila je više od 1.200 bankara, investitora, ekonomista, državnika, privrednika i novinara.

13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
13. Međunarodni sajam Hortikultura 2008

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ove godine biće pokrovitelj 13. Međunarodnog sajma „Hortikultura 2008“, koji će se održati od 28. februara do 2. marta 2008. godine na Beogradskom sajmu u halama IV, II-B i na otvorenom prostoru.
Sa željom da se poveća broj izlagača na ovoj manifestaciji i sama manifestacija unapredi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ovog puta snosiće troškove jednog broja izlagača. Troškovi koje pokriva Ministarstvo poljoprivrede odnose se na troškove zakupa prostora i izgradnje štanda, kao i prostore izlagačke upisnine. Za svakog izlagača, kod koga Ministarstvo poljoprivrede učestvuje u nadoknadi troškova, predviđen je prostor od 12m² (uključeno osnovno opremanje štanda), uz mogućnost doplate razlike u ceni za nastup na štandu veće površine, kao i za dodatno opremanje štanda. Učešće Ministarstva poljoprivrede u izlagačkim troškovima učesnika odnosi se na udruženja proizvođača, zemljoradničke zadruge i neprofitne organizacije u oblasti voćarstva, povrtarstva, proizvodnje cveća i sadnog materijala, u oblasti proizvodnje pečurki, meda i proizvoda od meda i lekovitog bilja, kao u i oblasti edukacije iz navedenih oblasti.

Prateći stručni program Sajma hortikulture biće posvećen unapređenju delatnosti, stručnim i poslovnim susretima, predavanjima iz oblasti hortikulture, nagrađivanju najboljih izlagača i učesnika.

U istom terminu održava se 11. Međunarodna izložba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode“ i Međunarodni sajam turizma. Štand Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede biće postavljen u kompleksu štandova koje finansira Ministarstvo, u centralnom delu Hale 2, nivo B.

Prijave izlagača za učešće na sajmu „Hortikultura 2008“, uz finansiranje Ministarstva poljoprivrede, primaće se do popunjavanja predviđenog broja učesnika.

Za sve dodatne informacije, pitanja i prijave učešća možete se obratiti Milici Jevtić, mlađem savetniku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kontakti: telefon 011/ 3615-137 i 064/823-5624, fax 011/3620-863, e-mail milica.jevtic@minpolj.sr.gov.yu.

Dve hiljade evra za novo radno mesto

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
Dve hiljade evra za novo radno mesto

Ove godine država će u aktivne mere zapošljavanja uložiti oko tri milijarde dinara, što je za oko 25 odsto više nego prošle godine. Taj novac će preko Nacionalne službe za zapošljavanje biti usmeren na subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta, obuke i treninge za posao, sajmove zapošljavanja, „džob klubove“, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On dodaje da je reč isključivo o novcu koji ide preko Nacionalne službe zapošljavanja, a pomoć će ići i preko drugih državnih institucija, kao što je Fond za razvoj, koji bi ove godine kroz kredite trebalo da obezbedi četiri milijarde dinara. Ilić naglašava da su prošle godine zbog privremenog finansiranja mnogi programi startovali znatno kasnije, ali da će u 2008. svi konkursi i javni pozivi za utrošak tog novca biti objavljeni odmah početkom godine.

Šta će biti novo u tim programima?
– Kao prvo, biće povećane subvencije za otvaranje novih radnih mesta i one će se kretati između 1.000 i 2.000 evra. Novo u ovom programu biće i to što će visina subvencija biti definisana stepenom razvoja i stopom nezaposlenosti u tom regionu. Najnerazvijenija područja će dobijati najveće subvencije. Znači: 2.000 evra, odnosno 160.000 dinara, plus dodatnih 40.000 ukoliko se zapošljava lice romske nacionalnosti, osoba starija od 50 godina ili osoba sa invaliditetom. I za javne radove biće izdvojeno više novca: oko 450 miliona dinara, što je skoro duplo više nego lane. U ovom projektu trebalo bi da bude angažovano između 6.000 i 7.000 ljudi. Konkurs za javne radove biće raspisan već ovog meseca.

Da li će u novom zakonu o zapošljavanju, koji se priprema, biti promenjene odredbe koje se odnose na korisnike novčane naknade?
– Taj segment u sadašnjem zakonu, po mom mišljenju, urađen je sasvim solidno i ja ne bih išao na smanjenje prava koja uživaju nezaposleni. Mislim da neće biti bilo kakvog smanjivanja prava ni zaposlenih ni nezaposlenih. U novom zakonu težište će biti na prevazilaženju problema nezaposlenosti novim aktivnim merama na tržištu rada, posebno za socijalno ugrožene kategorije – Rome, invalide, žene, mlade, kao i na decentralizaciji. Sada se sve kreira u centrali bez obzira na regionalne razlike i specifičnosti pojedinih regiona.

Pre pola godine najavili ste da će možda biti smanjeni porezi na zarade kako bi se stimulisalo veće zapošljavanje. Hoće li biti nešto od te najave?
– To bi bilo dobro. Međutim, o tome odlučuje Ministarstvo finansija i ja sam im sugerisao da bi to trebalo uraditi jer bismo time postigli dva cilja. Prvi je rasterećenje privrede i poslodavaca od obaveza za koje mislim da su u stanju u kome se privreda sada nalazi previsoke. Drugi bi bilo legalizovanje jednog dela rada na crno jer bi poslodavci u slučaju smanjenja dažbina bili skloniji da prijave realne zarade i stvarni broj zaposlenih. Ministar finansija se, koliko znam, tim povodom nije oglašavao, a budući da je već napravljen budžet za 2008. godinu, nije realno da se to desi u ovoj godini. Možda je to tema za 2009.

Koje su to privredne grane koje zapošljavaju najviše ljudi i kakvi se trendovi mogu očekivati u narednim godinama?
– Najviše zapošljava sektor malih i srednjih preduzeća, prerađivačka industrija, zanatstvo i uslužne delatnosti, građevinarstvo i saobraćaj. Imali smo jedan interesantan projekat „Zajedno do posla“ i u okviru njega anketirano je oko 1.200 poslodavaca iz Banata i Beograda. Trebalo je da iskažu svoje potrebe za radnom snagom. Rezultati ovog istraživanja mogu se generalizovati za čitavu Srbiju i oni kažu da su sada u ekspanziji takozvane moderne usluge: konsalting, bankarstvo, finansijske usluge, sektor informacionih tehnologija. U sektoru tradicionalnih usluga nema novog zapošljavanja. Ove godine pokrenućemo projekat izrade prognoza na tržištu rada u smislu koja će se zanimanja tražiti, i to treba da bude signal obrazovanju koje vrste kadrova treba da proizvodi za tržište rada.

Protiv sedenja na birou

Ranije je predloženo da oni koji postanu višak, a nedostaje im do pet godina do penzije, mogu to vreme da premoste preko biroa.
– O tome još nije zauzet stav, ali je moje mišljenje da mi kroz zakon treba da promovišemo rad. Ja sam protiv takvog premošćavanja staža i omogućavanja da neko sedeći kod kuće pet godina stiče staž.

Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Isplata treće rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima

Isplata treće, pretposlednje rate javnog duga poljoprivrednim penzionerima počeće 17. januara, a oko 223.000 penzionera u proseku će dobiti po 23.000 dinara. Uz isplatu javnog duga, stići će i drugi deo penzije za decembar.

Na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, Vlada Srbije donela je odluku da se penzionerima – poljoprivrednicima, pretposlednja rata duga, koji je na naplatu trebalo da dođe, prema Zakonu o javnom dugu, u prvoj polovini 2008. godine, izmiri ranije.

Iz budžeta Srbije za ove namene Republičkom fondu PIO preneto je četiri milijarde i 860 miliona dinara na ime glavnice i pripadajućih kamata.