Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je 14. novembra da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo da donese uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinsatva.

– To je specifična mera koju je Ministarstvo poljoprivrede i ove godine planiralo budžetom u iznosu od milion evra, ali nije došlo do njene realizacije- rekao je Jeličić.

Kako je dodao, ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi mogla da se „ustanovi i dodatna apanaža ljudima koji su zemljište prodali državi“.

Jeličić je kazao da je, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 EUR po hektaru, sa iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo da se kupi oko 400 hektara.

Podsetio je da se trenutno sprovodi druga mera za učešće staračkih domaćinstava u tržištu zemlje, jer država podstiče starije od 65 godina, koja ne mogu da obrađuju zemlju, da je daju u zakup.

Ukoliko su zakupci mlađi od 40 godina staračka domaćinstva dobijaju 12.000 dinara po hektaru, a u svim ostalim slučajevima dobijaju 8.000 dinara.

– Ovogodišnja investicija u poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi ukupno 600 miliona dinara i predstavlja najveće ulaganje u tu oblast od 2000. godine- kazao je on.

Jeličić je rekao da je taj novac korišćen za uređenje poljskih puteva, kontrolu plodnosti i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, istakavši da sledeće godine očekuje investiranje od najmanje 1,2 milijarde dinara.

Preduzeće „Srbijagas“ i Vlada Srbije razmatraju mogućnosti da gas za domaćinstva ne poskupi u toku ove grejne sezone, dok će industrijski potrošači morati da plaćaju tržišnu cenu tog energenta, izjavio je generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

On je demantovao špekulacije u domaćoj javnosti da Srbija plaća najskuplji gas u regionu i naveo da je taj energent jeftiniji jedino u Rumuniji.

Prilikom puštanja u rad merno regulacione stanice (MRS) „Branko Krsmanović“ u Paraćinu, Bajatović je rekao da su trenutni dugovi „Srbijagasa“ oko 50 milijardi dinara, ili približno 500 mil EUR, od čega su kursne razlike obuhvatile oko 140 mil EUR u proteklih godinu dana.

Bajatović je naveo da privreda duguje oko 30 milijardi, daljinski sistemi grejanja oko osam milijardi dinara, distribucije gasa oko dve milijarde, zdravstvene ustanove oko 272 miliona, mala privreda oko 100 miliona, Vojska Srbije oko 70 miliona, prosveta oko 50 miliona dinara, a ostatak drugi potrošači.

U Srbiji je do kraja oktobra potrošeno gasa, koliko u celoj 2009. godini, što je dobar znak, jer znači da je privreda trošila više, ocenio je Bajatović, naglašavajući da su za našu zemlju obezebeđene dovoljne količine gasa.

On je najvio da će sa ruskim partnerom uskoro pregovarati o nešto nižoj ceni za industrijske potrošače, ali nije želeo da iznosi detalje dok taj dogovor ne bude postignut.

„Srbijagas“ očekuje da će u budžetu za 2011. godinu biti obezbeđene određene garancije za dugovanja tog pareduzeća prema ruskom dobavljaču gasa i označio kao neosnovane kalkulacije da bi od drugih dobvaljača mogao da se kupi jeftiniji gas, jer bi transportni troškovi na kraju poskupeli taj energent na nivo koj sada plaćamo.

Bajatović je u krugu fabrike „Štofara“ u Parćinu pustio u rad MRS, u koji je investirano oko 1,4 miliona dinara, za oko 3.000 priključaka za potrošače.

Održan ministarski sastanak zemalja potpisnica sporazuma

Na sednici Zajedničkog komiteta CEFTA 12. novembra razmatrane su pripreme za liberalizaciju u trgovini nekim poljoprivrednim proizvodima od 2011. godine, dogovoreno je da se više pažnje posveti liberalizaciji u sektoru usluga i da se više radi na stvaranju regionalnog investicionog tržišta, izjavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Na ministarskom sastanku zemalja potpisnica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini razmenjena su iskustva u prevazilaženju efekata svetske krize, rekao je Dinkić novinarima posle sednice Komiteta CEFTA i ocenio da će stvaranje zajedničkog investicionog tržišta poboljšati imidž regiona i privući više stranih investicija.

Na sednici Komiteta CEFTA Srbija je predložila da se, kao jedan korak u tom smeru, uspostavi saradnja agencija za promociju izvoza. Prvi korak je već učinjen pre dva dana, uspostavljanjem – uz pomoć nemačke vlade – zajedničkog portala na Inernetu, na kome se mogu videti prednosti ulaganja u region, kakvi su uslovi trgovine, bescarinski režim i druge pogodnosti, rekao je Dinkić i izrazio uverenje da će strani investitori doprineti da se u regionu grade pogoni za izradu proizvoda više dodate proizvodnje.

Dinkić je rekao da je na sastanku CEFTA komiteta Srbija ostalim zemljama-članicama ponudila saradnju na projektu „Fiata“, koji će našoj zemlji obezbediti izvoz od 2,3 mlrd EUR u 2013. godini.

Za taj izvoz potrebna je neka luka, a da li će to biti luka Bar ili Rijeka i kojom će železničkom trasom ili auto putem izvoz ići, to su logistički problemi, na kojima možemo svi zajedno da radimo, objasnio je Dinkić.

Srbija izvozi 32 odsto robe upravo u zemlje CEFTA i sa tim zemljama imala je ove godine suficit u trgovinskoj razmeni od oko 1,3 mlrd EUR, podsetio je Dinkić i ocenio da Srbija, kao i ostale zemlje CEFTA sporazuma, može da ostvari mnogo veći obim trgovinske razmene.

Ono što nije dobro u sadašnjoj razmeni je što njome dominiraju poljoprivredni proizvodi, sirovine, poluproizvodi, odnosno roba niske vrednosti, ukazao je Dinkić, ocenjujući da je to generalno veliki problem zemalja CEFTA sporazuma, ne samo u okviru te asocijacije, nego i u trgovinskoj razmeni sa trećim državama.

Dugotrajno mleko „Imleka“ od 20. novembra biće skuplje za 1,8 dinara, a mlečni proizvodi za 3,2 dinara, zbog povećanja otkupne cene mleka, saopštila je ta beogradska mlekara.

„Imlek“ se u četvrtak sa svojim dobavljačima dogovorio da će otkupnu cenu najboljeg kvaliteta mleka povećati sa 28,5 dinara na 32 dinara po litru. U saopštenju se navodi da će ta kompanija nastaviti da ulaže u osavremenjivanja mlekarstva u skladu sa standardima Evropske unije.

Do sada je „Imlek“, koji je u vlasništvu investicionog fonda „Salford“, uložio 50 mil EUR u primarnu proizvodnju mleka.

Prijavljivanje polaganja ispita za dobijenje sertifikata za službenika za javne nabavke počeće 15. novembra i trajaće do kraja meseca, najavio je 12. novembra državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodana Ilić.

– Sertifikacijom službenika za javne nabavke unapređuje se sistem javnih nabavki i ispunjava deo obaveza Srbije na putu evrointegracija- rekao je Ilić na konferenciji za novinare.

On je naveo da je pripremljen priručnik za obuku za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i da je za 15. decembar predviđeno prvo polaganje ispita za sticanje sertifikata.

Posle određenog perioda, kako je objasnio Ilić, poslovima javnih nabavki moći će da se bave samo službenici koji imaju sertifikat, a procena je da će taj dokument morati da ima od tri do četiri hiljade zaposlenih u preduzećima i ustanovama koje imaju zakonsku obavezu da sprovode postupke javnih nabavki roba i usluga.

– Profesionalizacijom službenika, koji su stub modernog sistema javnih nabavki, ne samo da se ispunjava zakonska obaveza već se postižu velike uštede, smanjuje se broj poništenih postupaka javnih nabavki i doprinosi smanjenju korupcije u toj oblasti- naglasio je Ilić.

Godišnje se na javne nabavke u Srbiji troši oko 4 mlrd EUR, a procene su da bi uštede mogle biti i do 20% ako bi se efikasnije sprovodili postupci i bolje kontrolisalo planiranje i ugovaranje nabavki i sprovođenje ugovora.