Otvorena obilaznica na autoputu Beograd-Horgoš

Temerinska petlja, deo obilaznice oko Novog Sada, na autoputu E-75, čija je izgradnja koštala 40 mil EUR, otvorena je danas za saobraćaj.

Saobraćajnicu su otvorili ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Dužina deonice autoputa E-75 koja je danas puštena u saobraćaj iznosi 8,5 kilometara, a dužina servisnih saobraćajnica 15 kilometara.

Na toj deonici autoputa izgrađeno je pet mostova i šest propusta, a rekonstruisani su i postojeći mostovi i propusti.

Kako su saopštili predstavnici kompanija „Energoprojekt niskogradnja“ i „Interkop“, kompletna obilaznica oko Novog Sada, koja obuhvata i izgradnju petlje Sever i rekonstrukciju Zrenjaninske petlje, trebao bi da bude završen do maja 2011. godine.

Izvođači radova su rekli da je Zrenjaninska petlja pod punim saobraćajem i radovi na njoj su zato otežani, a u toku su i radovi na izmeštanju kolovoza ispod Zrenjaninskog mosta, što dodatno usporava dinamiku radova.

Ditrektor preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak rekao je da je preostalo da se uradi i još dva kilometra na Temerinskoj petlji, jer se javio problem sa postojećim naftovodom i gasovodom, za čije izmeštanje je potrebno dodatnih 15 mil EUR.

– Gledaćemo da se gasovod i naftovod izmeste sa trase i da napravimo neku privremu zaštitu da bismo na proleće uradili i preostala dva kilometra. Da bismo ceo ovaj posao završili potrebno nam je još oko 10 mil EUR – rekao je Drobnjak.

Ministar Mrkonjić rekao je da će izgradnja autoputa E-75 biti završena u planiranim rokovima i pohvalio sve građevinske firme koje učestvuju u njegovoj izgradnji i rade punim kapacitetom.

Uprava carina Francuske pomoćiće unapređenje carinske kontrole u Srbiji za šta je Evropska unija izdvojila 1,4 mil EUR, saopštila je danas Uprava carina Srbije.

Projekat će trajati 18 meseci, a deo je programa pretpristupne pomoći (IPA) Evropske unije Upravi carina Srbije, vrednosti 8,9 mil EUR.

Namera je, kako se navodi u saopštenju, da Uprava carina Francuske prenese iskustva i pomogne Upravi carina Srbije u osposobljavanju i usklađivanju sa standardima EU, pre svega u analizi rizika i kontroli da bi se sprečila zloupotreba na granici i povećali prihodi od carine.

Carina država EU godišnje proveri 20% svetskog uvoza, odnosno više od dve milijarde tona robe.

Obeležavanju početka primene projekta unapređenja carinske kontrole danas su Upravi carina prisustvovali ambasador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije Denio, državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins, zamenik generalnog direktora Uprave carina Francuske Francis Bonet i pomoćnik direktora Uprave carina Srbije Slobodan Nikolić.

Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama EFTA trebalo bi da počne iduće, 2011. godine, pošto ga ratifikuju parlamenti Norveške i Islanda, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Sporazum su za sada ratifikovali Švajcarska i Lihtenštajn.

Pomoćnik ministra ekonomije Srbije Bojana Todorović kazala je da bi sporazum zemljama EFTA trebalo da dovede do povećanja robne razmene i stranih ulaganja iz Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna u Srbiju, ali i da stvori mogućnost da se zajedno ulaže na treća tržišta.

Na početku seminara o mogućnostima izvoza u EFTA, ona je kazala da sporazum, potpisan u decembru 2009. godine, podrazumeva liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodaima, bavi se zaštitom intelektualne svojine, ulaganjima i javnim nabavkama, ali ne ne obuhvata trgovinu uslugama.

Od početka primene sporazuma industrijska roba iz Srbije će se izvoziti u EFTA bez carina, dok će se carina za uvoz industrijske robe iz tih zemlja u Srbiju ukidati postepeno do 2014. godine.

Prema njenim rečima, od 2005. do sada zemlje EFTA su u Srbiju uložila 2 mlrd EUR, a najveća su bila norveškog „Telenora“, islandski „Sktavis“ i švajcarski „Holcim“.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da će se zbog komplementarnosti, privreda Srbije brže razvijati, otvoriće se nova radna mesta i novi poslovi.

EFTA je 10. najveći trgovac na svetu po robnoj razmeni, a u sektoru usluga na petom mestu.

Prema podacima PKS, za devet meseci ove godine ukupna robna razmena zemalja EFTA sa Srbijom bila je 215,6 mil USD, dok je u isto vreme lane iznosila 271,8 mil USD.

Izgrađena nova kaseta na deponiji u Staroj Pazovi

U Staroj Pazovi je na postojećoj deponiji izgrađena nova kaseta za odlaganje smeća osposobljena po najvišim evropskim standardima na površini od preko 6.000 m2. To je prva takva deponija u Sremu dok se u Vojvodini takav model odlaganja smeća korsti u Kikindi i Pančevu. Za tu namenu iz opštinskog budžeta izdvojeno je 15 milliona dinara.

– Građani Stare Pazove više ne treba da brinu jer neće biti paljenja deponije, dima i neprijatnog mirisa. Ovim je za duži period rešen višedecenijski problem naše opštine – istakao je predsednik Goran Jović.

Deponiju su obišli i predstavnici JP „Čistoća“ kao i predsednik Skupštine opštine Miloš Crnomarković koji je pohvalio jedinstveni model deponije u regionu Srema koji je primenjen upravo u njihovoj opštini. Glavni projektant deponije prof. dr Milorad Miloradov naglasio je da su prilikom izgradnje deponije primenjeni svi savremeni ekološki uslovi.

Rukovodilac odeljenja za stambeno komunalne poslove, zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove Milenko Bubonja istakao je da će ta deponija biti u funkciji do otvaranja regionalne deponije namenjene svim sremskim opštinama.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić juče je u Briselu u vezi sa budućnošću zapadnog Balkana i EU predložio da finansiranje iz evropskih fondova zemalja koje teže članstvu u Uniji počne linearno da se povećava i da EU pruži garancije za budžete ovih država, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Đelić, koji učestvuje na regionalnoj IPA konferenciji „Održivi rezultati i uticaji“, rekao je da Evropa počinje da razmišlja o načinima finansiranja zapadnog Balkana i Turske u predstojećih osam godina i ocenio da je zbog toga bitno da su dve ideje koje su iznete naišle na dobar prijem.

Potpredsednik Vlade je objasnio da je ideja da se finansijska podrška zemljama koje teže članstvu u Uniji linearno povećava i pre samog članstva, a ne da kada postanu članice odjednom dobiju velika sredstva koja nisu u stanju da utroše.

To bi značilo, kako je objasnio, da bi Srbija iz IPA fondova umesto zvaničnih 200 mil EUR u godinama koje dolaze mogla da dobija 300, 500, 600, 800 mil EUR kako bi se bolje pripremila za ulazak u EU.

– Druga ideja jeste davanje garancija EU za naš budžet da bismo mogli da se zadužimo na tržištu kapitala pod uslovima koje dobija sama Unija, a to je kamata od oko jedan odsto na godišnjem nivou – dodao je on.

Prema njegovim rečima, ovakvo povećanje podrške Unije i davanje garancija su sada prvi put dobile podršku i evropskih zvaničnika.

Đelić je napomenuo da je preduslov i za jedno i za drugo finansijski sistem koji je transparentan, nekorumpiran i gde evropski poreski obveznici znaju na šta se troši novac.