Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama EFTA trebalo bi da počne iduće, 2011. godine, pošto ga ratifikuju parlamenti Norveške i Islanda, saopšteno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Sporazum su za sada ratifikovali Švajcarska i Lihtenštajn.

Pomoćnik ministra ekonomije Srbije Bojana Todorović kazala je da bi sporazum zemljama EFTA trebalo da dovede do povećanja robne razmene i stranih ulaganja iz Norveške, Švajcarske, Islanda i Lihtenštajna u Srbiju, ali i da stvori mogućnost da se zajedno ulaže na treća tržišta.

Na početku seminara o mogućnostima izvoza u EFTA, ona je kazala da sporazum, potpisan u decembru 2009. godine, podrazumeva liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodaima, bavi se zaštitom intelektualne svojine, ulaganjima i javnim nabavkama, ali ne ne obuhvata trgovinu uslugama.

Od početka primene sporazuma industrijska roba iz Srbije će se izvoziti u EFTA bez carina, dok će se carina za uvoz industrijske robe iz tih zemlja u Srbiju ukidati postepeno do 2014. godine.

Prema njenim rečima, od 2005. do sada zemlje EFTA su u Srbiju uložila 2 mlrd EUR, a najveća su bila norveškog „Telenora“, islandski „Sktavis“ i švajcarski „Holcim“.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da će se zbog komplementarnosti, privreda Srbije brže razvijati, otvoriće se nova radna mesta i novi poslovi.

EFTA je 10. najveći trgovac na svetu po robnoj razmeni, a u sektoru usluga na petom mestu.

Prema podacima PKS, za devet meseci ove godine ukupna robna razmena zemalja EFTA sa Srbijom bila je 215,6 mil USD, dok je u isto vreme lane iznosila 271,8 mil USD.

Izgrađena nova kaseta na deponiji u Staroj Pazovi

U Staroj Pazovi je na postojećoj deponiji izgrađena nova kaseta za odlaganje smeća osposobljena po najvišim evropskim standardima na površini od preko 6.000 m2. To je prva takva deponija u Sremu dok se u Vojvodini takav model odlaganja smeća korsti u Kikindi i Pančevu. Za tu namenu iz opštinskog budžeta izdvojeno je 15 milliona dinara.

– Građani Stare Pazove više ne treba da brinu jer neće biti paljenja deponije, dima i neprijatnog mirisa. Ovim je za duži period rešen višedecenijski problem naše opštine – istakao je predsednik Goran Jović.

Deponiju su obišli i predstavnici JP „Čistoća“ kao i predsednik Skupštine opštine Miloš Crnomarković koji je pohvalio jedinstveni model deponije u regionu Srema koji je primenjen upravo u njihovoj opštini. Glavni projektant deponije prof. dr Milorad Miloradov naglasio je da su prilikom izgradnje deponije primenjeni svi savremeni ekološki uslovi.

Rukovodilac odeljenja za stambeno komunalne poslove, zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove Milenko Bubonja istakao je da će ta deponija biti u funkciji do otvaranja regionalne deponije namenjene svim sremskim opštinama.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić juče je u Briselu u vezi sa budućnošću zapadnog Balkana i EU predložio da finansiranje iz evropskih fondova zemalja koje teže članstvu u Uniji počne linearno da se povećava i da EU pruži garancije za budžete ovih država, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Đelić, koji učestvuje na regionalnoj IPA konferenciji „Održivi rezultati i uticaji“, rekao je da Evropa počinje da razmišlja o načinima finansiranja zapadnog Balkana i Turske u predstojećih osam godina i ocenio da je zbog toga bitno da su dve ideje koje su iznete naišle na dobar prijem.

Potpredsednik Vlade je objasnio da je ideja da se finansijska podrška zemljama koje teže članstvu u Uniji linearno povećava i pre samog članstva, a ne da kada postanu članice odjednom dobiju velika sredstva koja nisu u stanju da utroše.

To bi značilo, kako je objasnio, da bi Srbija iz IPA fondova umesto zvaničnih 200 mil EUR u godinama koje dolaze mogla da dobija 300, 500, 600, 800 mil EUR kako bi se bolje pripremila za ulazak u EU.

– Druga ideja jeste davanje garancija EU za naš budžet da bismo mogli da se zadužimo na tržištu kapitala pod uslovima koje dobija sama Unija, a to je kamata od oko jedan odsto na godišnjem nivou – dodao je on.

Prema njegovim rečima, ovakvo povećanje podrške Unije i davanje garancija su sada prvi put dobile podršku i evropskih zvaničnika.

Đelić je napomenuo da je preduslov i za jedno i za drugo finansijski sistem koji je transparentan, nekorumpiran i gde evropski poreski obveznici znaju na šta se troši novac.

Izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća biće pripremljene u prvoj polovini iduće, 2011. godine, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović.

Dragutinović je novinarima na skupu o finansiranju lokalne samouprave kazala da izmene zakona o porezu na dobit preduzeća neće biti prosleđene Skupštini zajedno sa predlogom državnog budžeta koji će Vlada utvrditi iduće sedmice.

Te izmene, kako je objasnila ministarka, obezbediće da se više oporezuju kompanije registovane u „of šor destinacijama“, a posluju u Srbiji.

Objašnjavajući izmene zakona o porezu na imovinu koje će se primenjivati od početka iduće godine, ministarka je kazala da će biti uvedena jedinstvena stopa tog poreza od 0,4% vrednosti imovine.

Kako je dodala, taj porez se sada naplaćuju po različitim stopama u zavisnosti od vrednosti imovine, koja je podcenjena.

Dragutinović je kazala da će se, prema procenama, u državnom budžetu za 2011. godinu, po osnovu drugačijeg obračuna poreza na imovinu, prikupiti 3 milijarde dinara više nego ove godine.

Nemačka kompanija gradi fabriku za proizvodnju autokomponenti

Subotica je krajem novembra, uz saglasnost Vlade Srbije, ustupila zemljište nemačkoj kompaniji „Norma Group“ koja će izgraditi fabriku za proizvodnju komponenti za autoindustriju, saopšteno je na sajtu Subotice.

Lokacija, koja je pripala „Norma Group“, je površine oko 3,13 ha i nalazi se u privrednoj zoni Mali Bajmok. Zemljište vredi 305.000 EUR, a na taj iznos investitor će dati bankarsku garanciju.

Do 1. juna sledeće godine grad Subotica bi trebalo da komunalno opremi zemljište, a „Norma Group“ da izgradi fabriku u kojoj će se već tokom prve godine zaposliti 140 radnika. Nemački investitor se takođe obavezao da parcelu ne može da proda do 2015. godine.

Kako je ranije najavljeno, „Norma Group“ planira da uloži oko 12 mil EUR u fabriku u Subotici, a pogon bi trebalo da se prostire na oko 12.000 m2.