MODELI I ALATI LOKALNOG I REGIONALNOG RAZVOJA i ELEKTRONSKE UPRAVE

Prezentaciju će održati Deloitte, Beograd sa saradnicima.

Prezentacija će u najkraćim crtama prikazati poslovna rešenja koje ovaj globalni lider na polju savetodavnih usluga primenju u saradnji sa javnim i korporativnim sektorom i prikazati regonalno prihvaćana rešenja:

•    kako optimalno iskoristiti razvojni potencijal
•    kako struktuirati priritete i pratiti realizaciju projekata
•    kako obezbediti neophodna sredstva
•    kako uspostaviti efikasnu i pristupačnu e-opštinu

Kome preporučujemo prezentaciju:
–    predsednicima opštine,
–    načelnicima opštine,
–    načelnicima finansije,
–    osobama zadužene za razvoj opštine/grada i
–    IT osobama.

Prezentacija će se održati u Velikoj sali Gradske kuće u Kanjiži (Glavni trg 1.), sa početkom u 9.00 časova, dana 18 januara 2011. godine (utorak), sa sledećom agendom:

09.00   Prikaz prezentacije
10.30   Pitanja i odgovori

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović izjavio je u subotu da očekuje da će najkasnije do sredine februara biti završena revizija poslovanja tri javna preduzeća – „Transnafte Pančevo“, „Elektromreže“ i „Javnih skloništa Srbije“. On je najavio i kontrolu fondova socijalnih osiguranja, ali nije rekao da li su u pitanju PIO fond, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Nacionalna služba za zapošljavanje.

On je najavio i reviziju trošenja budžetskih sredstava u pojedinim lokalnim samoupravama, ali i drugim javnim preduzećima, čija imena nije želeo da navede.

U skladu sa Programom rada Državne revizorske institucije za 2011. godinu, i u skladu sa Zakonom o DRI, u obavezi smo da izvršimo reviziju završnog budžeta, reviziju dela poslovanja NBS sa budžetskim sredstvima, kao i fondova obaveznog socijalnog osiguranja, određenog broja lokalnih samouprava i određenog broja javnih preduzeća, precizirao je Sretenović.

On je naglasio da je DRI već utvrdila i propisala kriterijume na osnovu kojih će odabrati korisnike fondova socijalnog osiguranja koji će biti obuhvaćeni revizijom.

– Sada ne mogu da kažem o kom se fondu socijalnog osiguranja radi, odnosno da li će konkretno biti kontrolisan rad Fonda PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Nacionalne službe za zapošljavanje, sve dok se ne izda zaključak o reviziji- objasnio je Sretenović, napominjući da nije uputno ali ni korisno unapred obavestiti subjekte da će revizori kontrolisati njihov rad.

Državni revizor je podsetio da Republika Srbija ima oko 8.000 budžetskih korisnika i da DRI nema kapacitate da obavi reviziju svih korisnika sredstava poreskih obveznika, već da ta institucija pravi svoj program rada i pravi odabir u skladu sa raspoloživim kadrovskim potencijalima.

Predsednik „MK grupe“ Miodrag Kostić kaže da će privreda najveći udar krize osetiti u 2011. godini i dodao da je privrednicima potrebna pomoć države.

On ističe da ekonomski i politički lideri Srbije moraju biti na istoj strani ako žele da se stvori pozitivan privredni ambijent.

– Država treba da ima kriterijume selekcije na osnovu kojih će intervenisati i pomoći kompanijama koje su u krizi, bilo kroz subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti ili metodama direktne pomoći kompanijama- kazao je on.

Srbija će najveću šansu u ovoj godini, kako je istakao predsednik „MK grupe“, imati u „okretanju izvozu, a prvenstveno u agraru i agrarnoj industriji“.

Kostić je dodao da će 2011. godine socijalna stabilnost biti veliki izazov pred poslodavcima i Vladom.

– Zato je neminovno socijalno partnerstvo i ostvarivanje zajedničkih interesa, koji mogu doći samo bliskom saradnjom na relaciji Vlada, sindikati i poslodavci, jer oni imaju zajedničku odgovornost- kazao je on.

On je kazao i da nepredvidljivost kursa nije u značajnoj meri otežala poslovanje, jer je kompanija uglavnom izvozno orjentisana.

– Većina domaćih kompanija okrenuta je ka domaćem tržištu. Kurs će biti dugoročan problem sve dok Srbija ima mesečno 250 mil EUR više uvoza nego izvoza, jer je trgovinski bilans jedan od glavnih generatora nestabilnog kursa- rekao je Kostić.

Vlada razmatra slučaj 300.000 zaposlenih
Predstavnici ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, za rad i zapošljavanje, trebalo bi da na zajedničkom sastanku sačine predlog za povezivanje staža za oko 300.000 zaposlenih, koji će uputiti Vladi Srbije na odlučivanje, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Predstavnici resornih ministarstava će po završetku sastanka vladi uputiti predlog zaključka, na osnovu kojeg će taj problem biti rešen, odnosno, povezan staž ljudima, rečeno je u Ministarstvu finansija. Povezivanje staža već je sprovođeno u prethodne dve godine.
Predstavnici resornih ministarstava trebalo bi, pre odluke vlade, da utvrde koliki je broj ljudi kojima nisu uplaćivani doprinosi, o kolikoj sumi novca se radi i da ustanove zbog čega nisu izmirivane te zakonske obaveze.
Prema zvaničnim podacima, preduzeća u Srbiji duguju Fondu PIO oko 170 milijardi dinara za doprinose, a među neplatišama je najviše privatnih firmi.
Više od 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose u Fondu PIO, a za oko 600.000 zaposlenih se ne uplaćuje redovno ili im se uplaćuje minimalac.
Prema statističkim podacima, u Srbiji ima oko 1,8 miliona zaposlenih.

U planu novi projekti za podsticaj razvoja opština

Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) namerava da u 2011. bazu podataka o taksama i naknadama lokalnih samouprava nazvanu „kalkulator“ poveća sa 20 na 50 opština, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Viloleta Jovanović.
Ona je agenciji Beta kazala da bi taj projekat, koji je počeo da se primenjuje u 2010, a koji se bavi izračunavanjem problematičnih taksi i naknada lokalnih samouprava, trebalo da se proširi na još oko 15 taksi koje čine oko 0,3% budžeta opština.
– Cilj je da se baza „kalkulatora“, koji automatski izračunava troškove firmarina i naknada za zemljište, proširi na nove takse i i cene komunalnih usluga, kako bi se na taj način privrednicima pružila informaciju koliko košta poslovanje u određenim opštinama u Srbiji, a stranim investitorima da lako i transparentno dođu do informacija koje su relevantne za odluku o ulaganju – rekla je ona.
Kako je Jovanović objasnila, opštine bi na taj način mogle da izračunaju budžetske prihode, „što znači da prilikom odlučivanja o podsticajima za privredu, opštine mogu da izračunaju koliko će od davanja te privrede ostvariti i tako vide da li su te njihove odluke utemeljene“.
Pomoću baze „kalulatora“, predstavnici opština mogu da se porede sa drugim lokalnim samoupravama i vide da koliko su konkurentne.
– Baza je dostupna na sajtu NALED-a (www.naled-serbia.org), lako se koristi i zahteva nekoliko informacija o veličini preduzeća, vrsti delatnosti i o zoni u kojoj bi firma radila – rekla je ona i dodala da tamo može da se vidi „koliko košta da otvorite pekaru u centru Zaječara, Novog Sada ili Leskovca ili da pokrenete posao u industrijskoj zoni“.
Jovanovićeva je navela da NALED, pored sertifikovanja opština sa dobrom poslovnom klimom, radi i na uvođenju ruralne sertifikacije opština. Prema njenim rečima, „za sada je u taj program ušlo šest opština u pilot fazi“, a projekat se sprovodi uz podršku Nemačke razvojne agencije GTZ. Jovanovićeva je izrazila nadu da će u 2011. biti izdati prvi ruralni sertifikati za opštine.

NALED