Predsednik „MK grupe“ Miodrag Kostić kaže da će privreda najveći udar krize osetiti u 2011. godini i dodao da je privrednicima potrebna pomoć države.

On ističe da ekonomski i politički lideri Srbije moraju biti na istoj strani ako žele da se stvori pozitivan privredni ambijent.

– Država treba da ima kriterijume selekcije na osnovu kojih će intervenisati i pomoći kompanijama koje su u krizi, bilo kroz subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti ili metodama direktne pomoći kompanijama- kazao je on.

Srbija će najveću šansu u ovoj godini, kako je istakao predsednik „MK grupe“, imati u „okretanju izvozu, a prvenstveno u agraru i agrarnoj industriji“.

Kostić je dodao da će 2011. godine socijalna stabilnost biti veliki izazov pred poslodavcima i Vladom.

– Zato je neminovno socijalno partnerstvo i ostvarivanje zajedničkih interesa, koji mogu doći samo bliskom saradnjom na relaciji Vlada, sindikati i poslodavci, jer oni imaju zajedničku odgovornost- kazao je on.

On je kazao i da nepredvidljivost kursa nije u značajnoj meri otežala poslovanje, jer je kompanija uglavnom izvozno orjentisana.

– Većina domaćih kompanija okrenuta je ka domaćem tržištu. Kurs će biti dugoročan problem sve dok Srbija ima mesečno 250 mil EUR više uvoza nego izvoza, jer je trgovinski bilans jedan od glavnih generatora nestabilnog kursa- rekao je Kostić.

Vlada razmatra slučaj 300.000 zaposlenih
Predstavnici ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, za rad i zapošljavanje, trebalo bi da na zajedničkom sastanku sačine predlog za povezivanje staža za oko 300.000 zaposlenih, koji će uputiti Vladi Srbije na odlučivanje, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Predstavnici resornih ministarstava će po završetku sastanka vladi uputiti predlog zaključka, na osnovu kojeg će taj problem biti rešen, odnosno, povezan staž ljudima, rečeno je u Ministarstvu finansija. Povezivanje staža već je sprovođeno u prethodne dve godine.
Predstavnici resornih ministarstava trebalo bi, pre odluke vlade, da utvrde koliki je broj ljudi kojima nisu uplaćivani doprinosi, o kolikoj sumi novca se radi i da ustanove zbog čega nisu izmirivane te zakonske obaveze.
Prema zvaničnim podacima, preduzeća u Srbiji duguju Fondu PIO oko 170 milijardi dinara za doprinose, a među neplatišama je najviše privatnih firmi.
Više od 300.000 građana Srbije nema uplaćene doprinose u Fondu PIO, a za oko 600.000 zaposlenih se ne uplaćuje redovno ili im se uplaćuje minimalac.
Prema statističkim podacima, u Srbiji ima oko 1,8 miliona zaposlenih.

U planu novi projekti za podsticaj razvoja opština

Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) namerava da u 2011. bazu podataka o taksama i naknadama lokalnih samouprava nazvanu „kalkulator“ poveća sa 20 na 50 opština, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Viloleta Jovanović.
Ona je agenciji Beta kazala da bi taj projekat, koji je počeo da se primenjuje u 2010, a koji se bavi izračunavanjem problematičnih taksi i naknada lokalnih samouprava, trebalo da se proširi na još oko 15 taksi koje čine oko 0,3% budžeta opština.
– Cilj je da se baza „kalkulatora“, koji automatski izračunava troškove firmarina i naknada za zemljište, proširi na nove takse i i cene komunalnih usluga, kako bi se na taj način privrednicima pružila informaciju koliko košta poslovanje u određenim opštinama u Srbiji, a stranim investitorima da lako i transparentno dođu do informacija koje su relevantne za odluku o ulaganju – rekla je ona.
Kako je Jovanović objasnila, opštine bi na taj način mogle da izračunaju budžetske prihode, „što znači da prilikom odlučivanja o podsticajima za privredu, opštine mogu da izračunaju koliko će od davanja te privrede ostvariti i tako vide da li su te njihove odluke utemeljene“.
Pomoću baze „kalulatora“, predstavnici opština mogu da se porede sa drugim lokalnim samoupravama i vide da koliko su konkurentne.
– Baza je dostupna na sajtu NALED-a (www.naled-serbia.org), lako se koristi i zahteva nekoliko informacija o veličini preduzeća, vrsti delatnosti i o zoni u kojoj bi firma radila – rekla je ona i dodala da tamo može da se vidi „koliko košta da otvorite pekaru u centru Zaječara, Novog Sada ili Leskovca ili da pokrenete posao u industrijskoj zoni“.
Jovanovićeva je navela da NALED, pored sertifikovanja opština sa dobrom poslovnom klimom, radi i na uvođenju ruralne sertifikacije opština. Prema njenim rečima, „za sada je u taj program ušlo šest opština u pilot fazi“, a projekat se sprovodi uz podršku Nemačke razvojne agencije GTZ. Jovanovićeva je izrazila nadu da će u 2011. biti izdati prvi ruralni sertifikati za opštine.

NALED

Izbegavanje plaćanja poreza na dobit preduzeća, dohodak, imovinu ili PDV bilo je moguće prethodnih godina, ali će praksa neplatiša teško moći da se nastavi i ubuduće, poručuju iz Poreske uprave.
– Porez će morati da plate svi, a mi ćemo pomoći svakome da izmiri obaveze – kaže za „Blic“ direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević.
Građani i privreda obaveze mogu izmiriti u ratama, garantovati nepokretnostima, davanjem menica ili bankarskom garancijom. Sve informacije od Poreske uprave moguće je dobiti telefonom ili mejlom. Poreska uprava je završila registar poreskih obveznika, pa će od februara podatke o stanju duga i naplati moći da šalje i elektronski. Privredni subjekti svoje prijave više neće morati da nose u poreske filijale, što bi im, prema procenama uprave, godišnje smanjilo troškove za 600 mil EUR.
– Smanjićemo sivu ekonomiju i sve to u saradnji sa MUP, lokalnim samoupravama i agencijama koje sarađuju sa privredom. Mogućnost nastajanja fantomskih firmi koje se formiraju namenski za jedan posao u 2011. biće naučna fantastika – kaže Radosavljević.
Naplata javnih prihoda prošle godine je iznosila 559,9 milijardi dinara, što je 5 mlrd iznad plana.

Vlada Srbije je danas donela Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2011. godini.
Za taj program je iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno sedam milijardi dinara.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije, Program podrazumeva nastavak odobravanja kredita privredi i građanima sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to: za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove.
Program obuhvata kredite za investicije, potrošačke kredite, subvencije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP „Železnice Srbije“.
Program obuhvata i nastavak subvencionisane prodaje automobila proizvedenih u Srbiji zamenom „staro za novo“, mere podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite, podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih
mašina, kamiona, specijalnih nadgradnji na kamionskim šasijama, proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina proizvdenih u Srbiji.
Usvojen je i Program o kreditnoj podršci privredi preko Fonda za razvoj.
Na današnjoj sednici Vlade, na predlog Ministarstva ekonomije, utvrđen je i program za zapošljavanje: subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i
zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
U oblasti turizma doneta je Uredba o kreditima za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude, kao i Program subvencija za razvoj turizma u ovoj godini.