Od 11. juna proizvođači i trgovci hrane u Srbiji, prema Zakonu o bezbednosti hrane, moraće da primenjuju hasap (HACCP) sistem za bezbednost hrane.

Ta obaveza se ne odnosi samo na primarne proizvođače hrane u Srbiji.

HACCP je skraćenica od Hazard Analysis Critical Control Point, što u prevodu znači analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.

HACCP sistem podrazumeva funkcionisanje i poslovanje u skladu sa principima dobre higijensko-proizvođačke prakse, kao načina za obezbeđenje sigurnog i bezbednog proizvoda.

Zakon o bezbednosti hrane je donet 2009. godine i obavezuje sve učesnike u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane u Srbiji da od 11. juna 2011. godine uspostave, ali ne i da sertifikuju HACCP sistem.

Za neuvođenje HACCP sistema predviđene su kazne – pokretanje postupaka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna društva, dok je za preduzetnike predviđeno pokretanje postupka za prekršaj.

U Beogradu počela prva sednica Srpskog parlamenta preduzeća

Umesto političara u skupštinske klupe danas su prvi put u istoriji narodnog parlamenta seli privrednici. Predstavnici privrednih društava i preduzetnika na prvoj sednici Srpskog parlamenta preduzeća pokrenuli su strateški dijalog privrede i zakonodavne i izvršne vlasti.

Skup je otvorio predsednik Skupštine PKS Miroslav Miletić, koji je i predsedavajući Srpskog parlamenta preduzeća, a u uvodnom delu u 11 sati govore predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, premijer Mirko Cvetković, predsednik PKS Miloš Bugarin.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da se u Srbiji, prema podacima za mart i april, više ne beleži pad zaposlenosti, što je bio trend od početka ekonomske krize.

Premijer Cvetković je istakao da je tokom ta dva meseca ostvaren skoman rast zaposlenosti, za oko 2.000 radnika.

– Ako se ima u vidu da smo od početka krize do marta ove godine u kontinuitetu gubili broj zaposlenih, ovo je prvi dobar signal i nadam se da to nije slučajan događaj već najava novog trenda – rekao je Cvetković.

Premijer očekuje da će dosadašnje mere vlade, kao i one koje će tek biti preduzete, dati dalji podsticaj privrednom rastu koji je za ovu godinu prognoziran na oko tri odsto.

On je naveo da će verovatno već sledeće nedelje biti objavljen novi program podrške izvozu, i to pre svega malim i srednjim preduzećima, kroz angažovanje „Pošte Srbije“.

Cvetković je objasnio da će pošta pre svega malim preduzećima koja nemaju mogućnost da prođu složene izvozne procedure pružiti svoj servis za manje pošiljke, a u to će biti uključena i carina.

Govoreći o problemu likvidnosti privrede, Cvetković je naveo da se u Ministarstvu finansija pravi obračun da se vidi koliki se deo dugova privrede odnosi na administraciju i javna preduzeća.

– Taj obračun je najvećim delom završen i u narednom peridu izaći će se sa merama za izvršenje obaveza prema privredi – rekao je premijer.

Cvetković je ukazao da je Srpski parlament preduzeća prilika da privrednici razgovaraju sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, a iskustvo iz EU pokazala su da taj dijalog daje dobre rezultate.

Osim 174 privrednika-delegata, u radu sednice Srpskog parlamenta preduzeća učestvuju i potpredsednici Vlade Verica Kalanović i Božidar Đelić, ministri Nebojša Ćirić i Dušan Petrović, predstavnici Narodne banke Srbije, Kancelarije za evropske integracije, Delegacije Evropske unije u Srbiji i privrednih asocijacija u svetu i Srbiji.

Sednica će biti održana u tri sesije – privredno-sistemski okvir za poslovanje, finansiranje privrede i izvoz – pretpostavke i podrška rastu, a biće doneti i zaključci, predlozi i peporuke koje će biti okvir ekonomske politike naše zemlje za naredne dve godine.

Lokalne samouprave počele su da objavljuju javne pozive u okviru Lokalnih akcionih planova zapošljavanja, saopštila je danas Nacionalna služba za zapošljavanje.

Pozive su objavile opštine Trstenik, Varvarin, Ćićevac, Sokobanja, Knjaževac i grad Zaječar, a Nacionalna služba za zapošljavanje očekuje da će do 15. juna to učiniti sve opštine koje su potpisale sporazume.

Sporazume o sufinansiranju programa zapošljavanja sa Nacionalnom službom je ove godine potpisalo 114 opština i gradova u Srbiji. Za te namene je izdvojeno 1,1 milijarda dinara, i to iz zajedničkih budžeta lokalnih samouprava 507,3 miliona dinara i iz budžeta
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 632,6 miliona dinara.

Kofinansiranje, kao jedna vrsta podrške decentralizaciji i zapošljavanju, uvedeno je 2010. godine.

Nacionalna služba za zapošljavanje je istakla da je zadovoljna ovogodišnjim odzivom, jer je potpisano deset puta više zahteva nego prošle godine, kada je deset lokalnih samouprava obezbedilo 75 miliona dinara za zapošljavanje.

Zakon o javnoj svojini i Zakon o restituciji biće pre leta predloženi Narodnoj skupštini na usvajanje, najavio je 27. maja potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On je naveo da zakoni neće biti usvajani po hitnom postupku nego da će biti na javnoj raspravi.

Đelić je posle sastanka sa predsednikom radne grupe za izradu zakona Bojanom Kostrešom, rekao da će taj zakon omogućiti decentralizaciju zemlje, ali da treba voditi i računa da se ne ugrozi funkcionisanje države. Kad je reč o zakonu o restituciji biće predviđen kombinovani model naturalnog i finansijskog obeštećenja bivših vlasnika, s tim što se, mora voditi računa o tome da se zbog finansijskog obeštećenja ne ugrozi likvidnost zemlje. Potpredsednik vlade je kazao i da se o tome razgovaralo sa predstavnicima MMF-a. Kostreš je naglasio da postoji saglasnost oko toga da se lokalnim samouprava vrati imovina od pre 1995. godine.

Vojvodini će, prema Kostrešu, biti vraćena imovina kojom je raspolagalo do 1995. a postoje predlozi da se vrati imovina i u većem obimu.

Kostreš je rekao da se rado u dobroj klimi da se reše i ova pitanja, navodeći da je najveći deo tehničkih pitanja usaglašen. On je istakao da je potreban takav propis koji će zadovoljiti i lokalne samouprave i AP Vojvodinu, ali i interese Srbije.

Prošecna neto zarada zaposlenih u Srbiji isplaćena u aprilu iznosila je 39.298 dinara, što je nominalno za 9,8% više nego u martu, a realno 8,6%, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna aprilska zarada s porezima i doprinosima iznosila je 54.532 dinara i nominalno je za 9,9% veća nego prethodnog meseca, a realno za 8,7 odsto.

Rast zarada, kako je ukazao Zavod, posledica je „dinamike isplate“, jer su krajem aprila, zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, zaposlenima prevremeno isplaćene plate.

U manjoj meri je na porast prosečnih zarada uticala i isplata regresa za godišnji odmor, kvartalnih bonusa i zaostalih zarada za prethodne mesece.

Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2011. nominalno je za 12,4 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a realno je manja za dva odsto. Prošecna zarada isplaćena za čeetiri meseca 2011. godine nominalno je veća za 10,8 odsto, a realno je manja za 2,1 odsto.