Uprava za trezor će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća, rekao je ministar Mladjan Dinkić u PKS na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

Upravni odbor Privredne komore Srbije još početkom  2010. godine predložio je da se propišu rokovi izmirivanja novčanih obaveza prema privredi, za sve korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća, jer država i preduzeća u njenom vlasništvu, kao najveći  naručioci roba i usluga, ne smeju biti generator nelikvidnosti, podsetio je predsednik PKS Miloš Bugarin na javnoj raspravi o Nacrtu zakona, koji treba da reguliše disciplinu u finansijskim transakcijama izmedju privrede i države, kao i izmedju privrednih subjekata. Zakon treba da bude usvojen tokom novembra, sa početkom važenja od 31. marta 2013. godine. Javna rasprava, na kojoj je Nacrt zakona predstavio ministar Mladjan Dinkić, okupila je veliki broj privrednika, predstavnika realnog sektora i javnih preduzeća, koji su izneli brojne predloge i sugestije. Neke od njih su, po rečima ministra Dinkića, prihvaćene odmah, a o drugima će se razgovarti.

Otvarajući raspravu, predsednik PKS Miloš Bugarin podsetio je na vladinu uredbu iz oktobra 2011. godine, čiji efekti su praktično zanemarljivi. Od novog zakona, kojim je predvidjeno da rok za izmirivanje novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima ne može biti duži od 45 dana, dok je opšti rok za izmirivanje obaveza 60 dana, očekuje se da se odrazi na povećanje likvidnosti privrede i omogući pravilno funkcionisanje tržišta, rekao je Bugarin. Istovremeno, uspostavljanje pravnog okvira za skraćivanje rokova plaćanja i za uvodjenje redovnosti u plaćanju novčanih obaveza, pozitivno će se odraziti i na privlačenje potencijalnih investitora.

Bugarin je istakao opravdanost ovakvog zakona, imajući u vidu opštu finansijsku nedisciplinu i činjenicu da je u Srbiji prosečan rok izmirivanja obaveza  više od 120 dana. Po mišljenju predsednika PKS, zakonom propisani najduži rokovi u izmirivanju obaveza izmedju privrednih subjekata su potrebni, ne da bi se ograničila sloboda ugovaranja, već da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, koja je danas široko rasprostranjena. Kao pozitivne strane nacrta, Bugarin je istakao naglašenu odgovornost države i javnog sektora, kao i primenu hitnog postupka u sudovima kod nebglagovremenog izmirivanja obaveza, čime se štiti poverilac, a ne dužnik. Bugarin je takodje rekao da je za rešavanje problema opšte nelikvidnosti u privredi potrebno razmotriti ugovorne odnose zasnovane pre početka važenja zakona i preduzeti mere da javni sektor izmiri prethodno dospele obaveze prema privredi, čime bi se pokrenuo lanac razduživanja.

Predstavljajući Nacrt, ministar Mladjan Dinkić je naglasio da važenje zakona počinje  31. marta iduće godine kako bi se država i privreda pripremile za njegovu primenu. Prema Dinkićevim rečima, ovaj zakon treba da preokrene dosadašnju situaciju u kojoj je država bila generator nelikvidnosti. Zakon se neće primenjivati retroaktivno, rekao je Dinkić, mada privrednici već dve godine traže da se ograniče rokovi plaćanja i da se prekine lanac nelikvidnosti u privredi. On je naglasio da će se u slučaju kršenja propisanih rokova primenjivati zatezne kamate, Uprava za trezor  će kontrolisati da li država poštuje propisane rokove plaćanja, a predvidjene su novčane kazne za odgovorne ministre, pokrajinske sekretare, gradonačelnike, predsednike opština i direktore javnih preduzeća.

Dinkić je naveo i da postoje odredjeni izuzeci od propisanih rokova, koji se odnose na fond za zdravstvo (RFZO), poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge, a  u slučaju da ugovorene obaveze izmedju privrednih subjekata zahtevaju isplatu u ratama rok za izmirenje obaveze je 90 dana u dve jednake rate, što će se pre svega odnositi na sektor trgovine. On je rekao i da su trgovinski lanci podeljeni oko odredbi ovog zakona i da se polovina izjasnila da može da ispoštuje ove rokove, a polovina je tražila dodatnu relaksaciju uslova. Minsitar je naglasio da neće biti „razblaživanja“ ovog zakona i poručio trgovinskim lancima koji ne mogu da ispoštuju ovaj zakon da ustupe mesto na tržištu onima koji mogu.Ugovori izmedju privrednih subjekata koji bi predvidjali izmirivanje obaveza u roku dužem od onoga koji predvidja zakon,  smatraće se ništavnim. Dinkić je naglasio da je je ideja ovog zakona da se uvede ozbiljna disciplina u državi. Podsetivši da je država već preduzela neke mere za povećanje likvidnosti privrede kroz izmene zakona o PDV-u i subvencionisane kredite, on je najavio da će pored zakona o ograničavanju rokova plaćanja biti donet i set drugih mera, od kojih je sledeća donošenje zakona o instrumentima bezbednosti plaćanja.

Nacrt ovog zakona je u velikoj meri harmonizovan sa zakonodavstvom Evropske unije, rekla je Dragijana Radonjić Petrović iz Ministarstva finansija i privrede, i naglasila da se njime definišu rokovi, kamate, kaznene odredbe i nadzor. Po njenim rečima, propisane su kazne od 10 odsto od neizmirenog dela duga, ali ne manje od 100 000 dinara, koliko iznosi kazna i za odgovorno lice.

Podsećajući na činjenicu da se u Srbiji samo dva odsto dobijenih presuda sudski naplati, Rajko Latinović, direktor Imes PKB, podsetio je da su manji problem oni koji su zakasnili da plate, od onih koji nemaju nameru da izmir svoja dugovanja. Mihajlo Antonović, privrednik iz Negotina, predložio je da zakonodvac napravi razliku u visini kazne izmedju nenamerno učinjene greške i one učinjene s namerom. Petrašin Jakovljević, direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, upozorio je na mogućnost zaobilaženja ovog zakona, koji predstavlja šok terapiju, putem prodaje na odjavu, dok je predsednik Zajednice preduzetnika PKS izrazio očekivanje da se veliki broj preduzetničkih radnji koje sada posluju u sivoj zoni, vrati u legalne tokove. Bratislav Ivančić iz kompanije Ivančić i sinovi, rekao je da je kazna od 100 000 dinara za odgovorno lice nedovoljna, jer se sa odredjenih pozicija mogu ugovoriti milionski poslovi. Milan Beslać, predstavnik Galeb Grupe, negodovao je što su iz obaveze poštovanja rokova plaćanja izuzeta preduzeća u restrukturiranju, koja mnogo duguju drugim privrednim subjektima. Dušan Nedeljković, direktor kompanije Farmasvis, koja se bavi proizvodnjom lekova, ukazao je na neusaglašenost rokova plaćanja kod veledrogerija i za RFZO, na šta već duže ukazuju grupacije veledrogerija i proizvodjača lekova u PKS. Ministar Dinkić se složio sa primedbom i prihvatio da se ovi rokovi usaglase na 60 dana. Dinkić je ukazao na problem velikih dugova i RFZO i bolnica, koji će biti tretirano kao javni dug.

Ovim zakonom dali smo šansu svima u tržišnoj utakcmici, rekao je Dinkić, da otpišu zatezne kamate i da plate samo poreski dug, velike firme za jednu, a mala i srednja preduzeća za dve godine. Dinkić je najavio novu meru vlade koja će obezbediti državne garancije bankama za garantovanje dela rizika u izvoznim poslovima.

Izvor: Privredna komora Srbije

KANjIŽA: Delegacija Vlade Vojvodine sa pokrajinskim sekretarima za energetiku i mineralne sirovine Natašom Pavićević Bajić i za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju profesorkom dr Vesnom Kopitović i
v. d direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nebojšom Malenkovićem bila je juče u opštini Kanjiža i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju„Banja Kanjiža„, gde su razgovarali sa čelnicima lokalne samouprave i rukovodiocima ustanova iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite.

Pomoćnici predsednika opštine dr Zoltan Šarnjai i Vladimir Hajder izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa pokrajinskim organima i projektima koji se ostvaruju, očekujući da će se ta saradnja u narednom periodu još intezivirati u rešavanju problema.

Nataša Pavićević Bajić je naglasila da je kanjiška opština u prethodnom periodu pokazala dobru organizovanost, pa su realizovani projekti rekultivacije napuštenog kopa, koji će se nastsviti i eneregtske efikasnosti u „Banji Kanjiža„.

– Treba da vidimo kako zajedno možemo da doprinesemo razvoju energetske efikasnosti, posebno u javnim objektima, jer postoji velika potreba i mogućnost za uštede i ostvarivanje drugih pozitivnih efekata. Tome će doprineti i protokol o saradnji sa Fondom za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji će finansirati ne samo izradu projekata nego i sufinansirati njihovu relaizaciju – rekla je Nataša Pavićević Belić.

Profesorka dr Vesna Kopitović konstatovala je da će sekretarijat na čijem je čelu nastaviti saradnju sa ustanovama čiji su osnivači lokalna samouprava i Pokrajina. Ona je navela da je do sada u „Banju Kanjiža„ uloženo 40 miliona dinara i namera je da se ulaganja nastave u interesu bolje zdravstvene zaštite, a namera je da se pomogne Domu zdravlja, Centru za socijalni rad i Gerontološkom centru u Kanjiži kroz strategiju razvoja socijalne zaštite.

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, prema rečima Nebojše Malenkovića, u poslednjih nekoliko godina je odlukama Uprvanog odbora opredelio za ulaganja u kanjiškoj opštini preko 930 miliona dinara, za projekte koji se tiču poboljšanja kvaliteta života.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža„ pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Vesna Kopitović uručila je pet invalidskih kolica, a pre posete Kanjiži, pet invalidskih kolica uručila je i Udruženju obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga sa sedištem u Novom Kneževcu, koje  okuplja 115 članova sa teritorije opština Ade, Sente, Čoke, Kanjiže, Kikinde i Novog Kneževca.

Izvor: Dnevnik, M. Mitrović

Konkurs za biznis ideje, koji je raspisan 25.septembra u okviru programa “Biznis mladih Srbije“, produžen je do 3. novembra.

Na konkurs je do sada stiglo preko sto prijava, ali su organizatori odlučili da podrže još više mladih ljudi u pokretanju sopstvenog biznisa. Konkurs je namenjen mladima uzrasta do 35 godina, sa prebivalištem na teritoriji gradova i opština: Niš, Merošina, Doljevac, Gadžin Han, Leskovac, Novi Sad, Beočin, Sremski Karlovci, Temerin, Gornji Milanovac, Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Subotica, Sombor i Kanjiža. Ovi gradovi i opštine članovi su međuopštinskih partnerstava predvođenih Nišem, Novim Sadom, Kraljevom i Suboticom, formiranih uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja tokom 2011. godine.

Prijavom na konkurs, mladi dobijaju mogućnost da prođu niz treninga koji će im pomoći da unaprede svoje biznis ideje i razviju ih u biznis planove, koji će u februaru 2013. godine biti razmatrani za kreditiranje u okviru „Superstep“ kreditne linije Erste Banke namenjene mladima koji započinju sopstveni posao.  Za mlade koji uspešno prođu sve treninge i osnuju sopstveni biznis biće obezbeđene i dodatne obuke iz različitih oblasti poslovanja kao i biznis mentorstvo u trajanju od godinu dana.

„Cilj ovog konkursa je da svima onima koji razmišljaju o pokretanju posla i misle da imaju dobru ideju omogućimo da tu ideju preispitaju i izbruse, i da nauče šta je sve potrebno za vođenje biznisa. Da im zatim pomognemo da razviju dobre biznis planove i omogućimo početna sredstva. Za one najbolje i najupornije koji osnuju preduzeća – podrška se nastavlja kroz prenos iskustava biznis mentora, koji će sa njima raditi tokom godinu dana, i znanja koje će dobijati kroz biznis treninge. Takva sveobuhvatna podrška daje sjajne rezultate i očekujemo da oko 70% preduzeća mladih ljudi koja osnujemo i podržimo na ovaj način opstane na tržištu i nakon najkritičnije tri godine poslovanja“, izjavila je Neda Stanković, koordinatorka programa Biznis mladih Srbije iz Smart kolektiva.

Mladi zainteresovani za ovakvu vrstu podrške mogu da se prijave na konkurs popunjavanjem formulara na sajtu http://www.biznismladihsrbije.org/ do 3. novembra 2012.

„Biznis mladih Srbije“ je sveobuhvatni program podrške za ekonomsko osnaživanje mladih koji ima za cilj da putem razvoja preduzetništva i radnih praksi pomogne mladim ljudima da ostvare ekonomski napredak i započnu sopstveni posao. Pokrenut je kao partnerska inicijativa Smart kolektiva, Erste Banke i Nacionalne službe za zapošljavanje, uz finansijsku podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Link

Savet Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede na sednici koja je održana 19.10.2012 godine doneo je odluku o reprogramiranju pojedenih kreditnih linija na osnovu preporuke Vlade AP Vojvodine o ublažavanju štete koje su nastale kao posledica sušе.

Reprogramiraju se:

1. Kreditna linija za podizanje višegodišnjih zasada voća do 15.oktobra 2013 godine.
2. Kreditna linije za nabavku osnovnog stada u ovčarstvu i kozarastvu do 15.oktobra 2013 godine.
3. Kreditna linija za nabavku kvalitetne teladi za tov – reprogram je 6 meseci.
4. Kreditna linija za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije (pogonske, priključne) za – reprogram je 6 meseci.
5. Kreditna linija za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i opreme u vinogradarstvu za – reprogram je 6-12 meseci (u zavisnosti od regiona).

Neće se reprogramirati:

– Već dospela stara dugovanja korisnika kredita
– Kreditne linije korisnika kredita za plastenike, navodnjavanje i pčelarstvo

Korisnici kreditnih linija za koje se vrši reprogram, ukoliko žele odlaganje treba da podnesu pismeni zahtev Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivredе.

Link

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojiće 200 miliona dinara za finansiranje projekata za poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata u toj pokrajini, a protokol o saradnji potpisali su pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Bajić Pavićević i direktor Fonda Nebojša Malenković.

– Potpisivanje sporazuma je prvi korak u saradnji Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Fonda za kapitalna ulaganja, kojim se predviđa da 2013. godina bude godina energetske efikasnosti – rekao je Nebojša Malenković.

On je napomenuo da će se kroz konkretna ulaganja i putem poziva, koji će biti upućen lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine, omogući da se za objekte koji su u javnoj svojini konkuriše, da izradi projektno-tehnička dokumentacija koja će biti preduslov za podizanje nivoa energetske efikasnosti objekata u narednim godinama, kroz konkretne radove, kao i kroz projekte uštede u energiji.

Izvor: eKapija