Sadašnji prihodi od seoskog turizma u Srbiji iznose oko 10 milijardi dinara, što predstavlja 16% direktnog turističkog bruto domaćeg proizvoda, rečeno je na jučerašnjoj prezentaciji nacrta Master plana razvoja seoskog turizma.

Predstavnici španskog fonda MDG, preko koga se finansira progam razvoja seoskog turizma u Srbiji, istakli su u Privrednoj komori Beograda da su od te sume polovina prihodi od smeštaja, a ostalo su indirektni prihodi, ostvareni preko kupovine suvenira, hrane i sličnih stvari.

U seoskim područjima postoji 32.000 ležajeva – registrovanih i neregistrovanih, od kojih je 10.000 kreveta u seoskim domaćinstvima. Oni su istakli da je svih 14 master planova za razvoj turizma, koji su do sada urađeni, fokusirano na razvoj seoskih sredina, kao što su Stara planina, Gornje i donje Podunavlje, kulturna dobra i banje.

Državni sekretar za turizam Goran Petković je podsetio da se Strategija razvoja seoskog turizma radi kao trogodišnji projekat Ujedinjenih Nacija, u kojem učestvuje pet agencija te organizacije, a finansira ga španska vlada. Do sada je snimano stanje, a započeti su i pilot projekti u četiri područja – centralnoj Srbiji, donjem Podunavlju, istočnoj Srbiji i južnom Banatu.

On je naveo da će Master plan poslužiti kao budući okvir za upravljanje aktivnostima razvoja seoskog turizma, koje uključuju podsticajne mere, zakonodavstvo i usmeravanje akcijama.

Master planom je predviđeno da se razvoj seoskog turizma usredsredi na 12 prioritetnih klastera – Golija, Zlatar i Zlatibor, Kopaonik, Fruška gora, centralna Srbija, donje Podunavlje, istočna Srbija, gornje Podunavlje, severna Srbija, južni Banat, Sokobanja i jugoistočna Srbija.

Projekat unapređenja inovativnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća – ICIP, vredan 3 mil EUR, predstavljen je danas na Sajmu preduzetništva „Biznis baza“.

Cilj tog projekta, koji finansira EU, je razvoj sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) i unapređenje konkurentnosti postojećih i budućih poslovnih aktivnosti.

Načelnik odeljenja za politiku razvoja MSP-a u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Katarina Obradović – Jovanović rekla je da se ICIP zasniva na Strategiji razvoja konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji za period 2008-2013.

– Cilj Strategije je da stvori okvir za održiv, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor malih i srednjih preduzeća u skladu sa principima preduzetničke ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama – rekla je ona.

U zajedničkom saopštenju kancelarije EU u Srbiji i Ministrarstva ekonomije i regionalnog razvoja navodi se da sektor MSP u Srbiji zapošljava milion ljudi i predstavlja 98,8% preduzeća i skoro 70% zaposlenih u Srbiji.

Dodaje se da ovaj sektor predstavlja 66,6% prometa, oko 35% bruto domaćeg proizvoda, 45,9% izvoza, 60,5% uvoza i 58,7% investicija.

U saopštenju je navedeno da sektor MSP-a ima suštinsku ulogu u razvoju tržišne ekonomije u zemljama u tranziciji, doprinoseći povećanju BDP-a, izvoza, dinamičnoj ekonomiji i njenoj konkurentnosti, a i stalni je izvor novih radnih mesta.

Vlada Srbije pripremila je predloge izmena zakona o deviznom poslovanju i zakona o platnom prometu, kojima će biti olakšana trgovina sa inostranstvom, rešen problem svakodnevne uplate pazara na koji su se preduzeća često žalila i pojačana kontrola platnog prometa.

Kako je rekao Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, predlog zakona o deviznom poslovanju već u četvrtak će se naći pred Vladom Srbije, tako da bi do kraja godine mogao da prođe skupštinsku proceduru. S druge strane, zakon o platnom prometu još čeka na dostavljanje mišljenja pojedinih institucija posle čega bi mogao da se nađe pred Vladom.

Prema Iliću, najveće promene u deviznom poslovanju tiču se liberalizacije spoljne trgovine.

– Olakšaće se uvoz i izvoz, smanjiće se troškovi privrede, čime će se povećati njena konkurentnost, iz zakona će biti eliminisane nepreciznosti koje su stvarale probleme izvoznicima, a izmenama ćemo pospešiti i razvoj finansijskog tržišta jer su definisane odredbe koje će omogućiti emisiju dugoročnih dinarskih obveznica – naglasio je Ilić i dodao da će izmene doprineti poboljšanju pravne sigurnosti poslovanja, pošto će biti uveden registar svih lica koja nude uslugu brzog transfera novca bez otvaranja računa, što je delatnost koja se često koristi za pranje novca i finansiranje terorizma.

Uz to, formiraće se i registar računa pravnih lica i preduzetnika, koji će voditi Narodna banka Srbije, što bi trebalo da olakša vođenje finansijskih istraga.

Izmenama se proširuje i spisak aktivnosti koje se mogu platiti devizama, čime će se efikasnije koristiti sredstva Evropske unije, odnosno manje novca će se gubiti na kursnim razlikama.

Kod izmena zakona o platnom prometu, nadležnost nad regulisanjem plaćanja gotovim novcem prebačena je sa NBS-a na Ministarstvo finansija i, što će najviše obradovati vlasnike maloprodajnih objekata, obaveza uplate gotovine na račun (pazara) svakog dana ukida se i uvodi obaveza uplate samo jednom nedeljno, odnosno sedam dana od ostvarene prodaje.

Menja se i način prinudne naplate, tako da će za razliku od dosadašnje prakse po kojoj je prvo bio blokiran jedan račun dužnika preko kojeg je trebalo da se izvrši plaćanje, pa tek posle eventualno i neki drugi njegovi računi, sada odjednom biti blokirani svi računi pravnog lica, i dinarski i devizni, i neće mu biti moguće da otvara nove račune dok se ne vrati dugovanje. Uz to, lica kojima je račun u blokadi neće moći da izmiruju svoje obaveze kompenzacijom, osim za plaćanje poreza i plata radnicima.