Autor: Ξ

Vlada Srbije je danas donela Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2011. godini.
Za taj program je iz budžeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno sedam milijardi dinara.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije, Program podrazumeva nastavak odobravanja kredita privredi i građanima sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to: za likvidnost, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove.
Program obuhvata kredite za investicije, potrošačke kredite, subvencije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP „Železnice Srbije“.
Program obuhvata i nastavak subvencionisane prodaje automobila proizvedenih u Srbiji zamenom „staro za novo“, mere podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite, podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih
mašina, kamiona, specijalnih nadgradnji na kamionskim šasijama, proizvodnje i prodaje traktora i priključnih mašina proizvdenih u Srbiji.
Usvojen je i Program o kreditnoj podršci privredi preko Fonda za razvoj.
Na današnjoj sednici Vlade, na predlog Ministarstva ekonomije, utvrđen je i program za zapošljavanje: subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i
zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
U oblasti turizma doneta je Uredba o kreditima za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude, kao i Program subvencija za razvoj turizma u ovoj godini.

Legalizacija bespravno podignutih objekata za domaćinstva koja po članu nemaju više od 25 m2 biće skoro besplatna, zapravo uz popust od 99%, nezvanično saznaje „Press“ u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Dogovori sa predstavnicima opština i gradova su još uvek u toku i zasad je u igri nekoliko modela. Svi idu ka tome da se dodatno umanji naknada za legalizaciju.

Umanjenje će se odnositi na osobe koje spadaju u socijalnu kategoriju. To znači da će iz grupe povlašćenih biti izuzeti vlasnici objekata koji su sagrađeni u ekstra i prvoj zoni u Beogradu, kao što su Senjak ili Dedinje.

Uslov za popust jeste i da podnosilac zahteva za legalizaciju nema drugu nepokretnost. Kako saznajemo, neke opštine su predložile i da se uvede i kriterijum ličnih prihoda, odnosno primanja na mesečnom nivou.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za „Press“ da je cilj ubrzati legalizaciju i učiniti je pristupačnom tako da građanima ne stvara finansijski problem.

– Želimo da građanima zakonom omogućimo da sa opštinama mogu da sklope ugovor kad hoće da legalizuju objekat. Tako će u njihovo ime opština moći da angažuje geometre, projektante, da im opštinski radnici pribave sve neophodne potvrde. Početni izdaci se kreću između 250 i 300 EUR po stambenom objektu, i moći će da se plaćaju odloženo na dve do tri godine. Ukoliko bespravni graditelji ne potpišu ugovore do juna ili ne završe to u svojoj režiji, sleduje im duplo veći račun za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Opštine će moći da zaračunaju naknadu za priključenje na vodovod i kanalizaciju – navodi Paunović.

Za stan u Beogradu u drugoj zoni, gde je legalizacija 10.000 dinara po kvadratu, što je izuzetno skupo, trebalo bi da se plati 500.000 dinara. Kada se oduzme 99%, legalizacija će koštati 5.000 dinara ukupno, pojašnjava sagovornik „Pressa“.

Kada je reč o kući od 300 m2, za prvih 100 m2 četvoročlana porodica će legalizaciju dobiti besplatno, dok će za drugih 100 m2 imati popust od 60%.

– Lokalnim samoupravama je ponuđena mogućnost da odobre plaćanje naknade za uređenje zemljišta na rate od 10 do 20 godina – zaključuje Paunović.

Javni dug će verovatno već u ovoj godini premašiti propisanih 45% bruto domaćeg proizvoda, upozorio je ekonomista Stojan Stamenković predstavljajući najnovije izdanje biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).
Stamenković je dodao da ne veruje da će inflacija u ovoj godini biti ispod granice od 6% i ukazao na veliki disparitet cena pojedinih proizvoda, što je, recimo, slučaj sa strujom, dodajući da se može dogoditi da zbog forsiranja potrošnje u predizbornoj godini rastu cene.
– Razlozi za rast inflacije su postojanje monopola i kartela u Srbiji, kao i rast cena zbog rasta vrednosti evra – istakao je Stamenković.
Prema njegovim rečima, inflacija je u drugoj polovini ove godine bila ubrzana preko očekivanja i za čitavu prošlu godinu iznosiće oko 10,5%. Kada je reč o budžetu za ovu godinu, on je naveo da će najveći rizik predstavljati sklonost ka potrošnji u predizbornom periodu.
– Ne smemo i ovu godinu da propustimo kada je reč o investicijama – rekao je Stamenković.
On je napomenuo da će zaduživanje države u ovoj godini i prodaja „Telekoma“ smanjiti pritisak na slabljenje dinara, ali samo na kratak rok. Međutim, dok se ne postigne trajna ravnoteža priliva i odliva u platnom bilansu, stalno će se obnavljati pritisak na kurs.

Tehnološko-industrijski park u Subotici čeka nove investitore
U ovoj godini u okviru projekta tehnoloških parkova trebalo bi da počnu s radom firme dva nemačka investitora – „Dunker motoren“ i „Norma grupe“, a očekuje se dolazak još dva velika investitora, saopštio je Branko Guslov, direktor JP „Industrijsko-tehnološki park“ u Subotici.
– Konkretni radovi na formiranju ove industrijske zone počeli su kupovinom bivše kasarne, kada je grad dobio ukupno 144 hektara sopstvene površine, što je uz slobodnu zonu u naselju Mali Bajmok važan uslov za privlačenje stranog kapitala. Ove godine se planira dovršenje infrastrukturnih radova na tom prostoru, i time je praktično obavljena priprema za nove investicione projekte – kaže Guslov.
– Kada je reč o „Dunker motoren“, direktor „Tehnološkog parka“ je napomenuo da će ova firma uskoro preneti svoja postrojenja za proizvodnju metalnih zastora u Suboticu, što će otvoriti mogućnost za zapošljavanje oko 50 radnika, dok bi sledeće godine posao našlo još toliko. Drugi investitor, „Norma grupa“, trenutno radi na izgradnji proizvodne hale, u kojoj će se proizvoditi komponente za automobilsku industriju. Već početkom juna očekuje se prvi izvozni kontingent – kaže Guslov.