Autor: Ξ

Struja će uskoro poskupeti do 10%

Objavljeno 10. januar 2011.. Objavljeno u Vesti.

Struja bi u 2011. godini trebalo da poskupi najviše do 10 odsto, ocenio je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević, dok je ministar energetike Petar Škundrić istakao da bi Srbija cenu električne energije u narednih nekoliko godina trebalo da podigne za 60 odsto.

I u Elektroprivredi Srbije takođe vlada mišljenje da bi do 2013. godine trebalo da struja bude skuplja za pomenutih 60 odsto. Kada je tekuća godina u pitanju, sva je prilika da će njena cena biti podignuta krajem grejne sezone, i to za 10 odsto najviše, što je nedavno istakao i premijer Mirko Cvetković, rekaviši da će poskupljenje uslediti u aprilu.

EPS je inače krajem prošle godine i zvanično od Agencije za energetiku zatražio poskupljenje električne energije za 15 odsto, čak je postojala mogućnost da se na poslednjoj sednici u 2010. godini razmatra ovo pitanje, ali se zbog dobro poznatog ekonomskog momenta odustalo. Ipak, u Vladi preovlađuje mišljenje da Elektroprivredi treba dozvoliti podizanje cene od 10 odsto, i to za celu 2011. godinu. To je potvrdio i ministar Milosavljević, rekavši da će tokom 2011. godine biti jedna korekcija cene električne energije, ali da to sigurno neće biti onoliko koliko EPS očekuje, a to je 15 do 18 odsto.

On je naglasio da će korekcija cene struje u Srbiji biti tek kada neplatiše i oni koji jednim delom prouzrokuju lošije rezultate u poslovanju EPS na neki način budu primorani da izmire bar jedan deo svojih obaveza.

S druge strane, ministar energetike Petar Škundrić ocenio je da bi cenu struje u Srbiji u narednih nekoliko godina trebalo postepeno uskladiti sa cenama u regionu. Škundrić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Srbija zemlja sa najnižom cenom električne energije u regionu i Evropi i da je najpribližnija cena struje u regionu za 60 odsto veća nego u Srbiji.

– Ne smatram da bi trebalo sada da podignemo cenu struje za 60 odsto, već da u narednih nekoliko godina, u vreme snažnog investicionog ciklusa, treba izvršiti punu harmonizaciju cena, jer bi time ubrzali ne samo podizanje novih energetskih kapaciteta već i privredni razvoj u Srbiji – kazao je ministar.

On je dodao da je to potrebno i zbog potencijalnih investitora, koji bi trebalo da budu strateški partneri u izgradnji novih energetskih pogona. Struja u Srbiji je poslednji put poskupela u martu 2010. godine, u proseku za 10 odsto, a pre toga je poskupela u avgustu 2008. godine, u proseku za 8,9 odsto.

I pre martovskog poskupljenja lomila su se koplja oko toga da li cenu električne energije treba podizati, dugo se većalo, a zatim je odobreno poskupljenje od 10 odsto. Ipak, EPS nije odustao od drugog poskupljenja u 2010. godini.

Ovo preduzeće je u toku prošle godine planiralo još jedno poskupljenje od 10 odsto u septembru, pa su iz kompanije podneli i zvaničan zahtev za poskupljenjem, ali je Vlada odlučila da ne odobri podizanje cene.

Parcele otuđuje samo vlasnik

Objavljeno 5. januar 2011.. Objavljeno u Vesti.

Opštine će ubuduće imati mogućnost da izdaju u zakup ili prodaju parcele samo ako su pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini konvertovale u vlasništvo. Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, i država će prodavati i izdavati zemljište u zakup, a taj posao će odrađivati Republička direkcija za imovinu. I to je novina predviđena izmenama i dopunama, o kojima bi uskoro trebalo da se izjasne Vlada i parlament.

U ovom trenutku veliki je broj vlasnika bespravno sazidanih objekata, koji moraju da sačekaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji ne bi li obezbedili i poslednji papir za legalizaciju svojih zdanja. Jer, bez rešenog pitanja zemljišta porodične kuće ne mogu biti legalizovane. Upravo, oni koji su divlje gradili na državnom zemljištu moraće da sačekaju da izmene stupe na snagu i da se potom obrate Republičkog direkciji za imovinu da im odobri zakup ili kupovinu parcele. Naravno, prvo treba da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu, odnosno koliko je ari placa potrebno za funkcionisanje objekta.

– Sve ono što su do sada radili gradovi i opštine ubuduće će moći i država – kaže za „Novosti“ Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje.

– Lokalne samouprave su do sada bile samo korisnik gradskog građevinskog zemljišta tako da sada imaju pravo na konverziju i to bez naknade. Tek kao vlasnici će moći da izdaju ili prodaju parcele. Sa druge strane, tamo gde je Republika vlasnik, a nema korisnika, zemljište će izdavati i prodavati Republička direkcija za imovinu i to je naš predlog – dodaje ona.

Vlada rešava nelikvidnost firmi

Objavljeno 5. januar 2011.. Objavljeno u Vesti.

Problem dugova firmi poslovnim bankama i drugim preduzećima mogao bi da bude, bar delimično, rešen novim propisom koji je, u saradnji sa kolegama iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije(NBS), pripremilo Ministarstvo ekonomije, a koje bi, posle rasprave na narednoj sednici Vlade, trebalo da se nađe i pred poslanicima Parlamenta Srbije. Rok za usvajanje ovog dokumenta u Skupštini je februar 2011. godine.

– Reč je o propisu koji predviđa uspostavljanje mehanizma dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja dugova – kaže za „Novosti“ Luka Andrić, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Prema ideji predlagača navedenog propisa, Privredna komora Srbije će, u procesu vansudskog restrukturiranja dugova, imati ulogu posrednika, odnosno medijatora između firmi i poslovnih banaka, odnosno preduzeća dužnika i kompanije kojoj se duguje.

– Predviđeni su razni mehanizmi koji bi doprineli da se, na dobrovoljnoj bazi, rešavaju problemi dugovanja – ističe Andrić, i dodaje da je, u tom smislu, osmišljeno i dobrovoljno proglašenje moratorijuma na blokadu računa dužnika.

Problem nelikvidnosti srpske privrede je i u toku nedavno vođenih pregovora o šestoj reviziji našeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom bila jedna od važnijih tema. Fond je, naime, zaključio da postoji opasnost da se postojeća nelikvidnost privrede prelije i na bankarski sektor, ali i da će broj nenaplativih zajmova nastaviti da raste i u narednoj godini i to, naročito, u korporativnom sektoru.

Banke u problemu

Poslednjih meseci značajno je uvećan procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita uzetih kod ovdašnjih poslovnih banaka. Trenutno 14,6% preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslovnim bankama ovo povećanje procenta kašnjenja u plaćanju rata pravi velike probleme, s obzirom na to da je više od 60% njihovih plasmana okrenuto privredi. Čak 74% njih je u inostranoj valuti, uglavnom u evrima.

Popis ipak u oktobru? – Dodatna sredstva iz evropskih IPA fondova

Objavljeno 5. januar 2011.. Objavljeno u Vesti.

Popis stanovništva bi mogao biti održan u oktobru, najavljuju iz Republičkog zavoda za statistiku, a dodatna sredstva, potrebna za finansiranje istog, će biti obezbeđena iz evropskih fondova.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava za „Novosti“ da će ova sredstva biti obezbeđena iz IPA fondova EU.

– Predstavnici naše države kontaktirali su sa zvaničnicima EU, i načelno je dogovoreno da će se iz IPA fonda sredstva povećati i za finansiranje popisa – objašnjava Kovačević.

– Sada je potrebno vreme da se ispoštuje procedura za obezbeđivanje tih sredstava – rekao je on.

Nije toliko važno, dodaje Kovačević, u kom će mesecu biti organizovan popis, već samo da se on uradi u 2011. godini.

Ako popis bude organizovan u oktobru, neće biti prekršen zakon koji, kao i propisi većine evropskih država, SAD, Kanade i Rusije, predviđa popis svake prve godine u dekadi.

Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova za 2011. godinu

Objavljeno 31. decembar 2010.. Objavljeno u Konkursi.

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE i FILMSKI CENTAR SRBIJE

Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova za 2011. godinu

Pravo učešća na konkursu imaju sva zainteresovana pravna lica i preduzetnici koja ispunjavaju odgovarajuće uslove u pogledu autorstva u smislu Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br. 104/09) kao i uslove u pogledu nepostojanja sukoba interesa u smislu Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“ br. 97/08 i 53/10), a koji pri tom ispunjavaju i posebne uslove utvrđene ovim konkursom.

Učesnici konkursa mogu konkurisati isključivo projektima koji se u smislu odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti filmskog stvaralaštva, mogu smatrati domaćim kinematografskim delom, odnosno koji u tom smislu zadovoljavaju sledeće uslove:

da je producent dela državljanin Republike Srbije ili pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, registrovano u skladu sa zakonima Republike Srbije za obavljanje delatnosti proizvodnje kinematografskih dela, sa većinskim udelom srpskog kapitala i u kome su reditelj i scenarista i značajan broj članova autorske, glumačke, saradničke i izvođačke ekipe državljani Republike Srbije, sa značajnim učešćem srpskog jezika ili jezika nacionalnih manjina;

Zainteresovani učesnici konkursa, obavezni su da uz prijavu na konkurs dostave odgovarajuću dokumentaciju vezanu za projekat kojim konkurišu i to: konkursnu dokumentaciju na formularima Filmskog centra Srbije, završnu verziju scenarija, sinopsis, scenario sa likovnim predlošcima (za animirani film), rediteljsku eksplikaciju, biografiju reditelja i autora scenarija, biografiju producenta, odnosno profil producentske kuće, sa potpunim izvodom iz Agencije za privredne registre (ne starijim od tri meseca), dokaz o regulisanim autorskim pravima, kopije ugovora zaključenih sa scenaristom i rediteljem, finansijski plan filma, odnosno predračun filma, plan finansiranja, očekivani priliv sredstava; relevantne dokaze za zatvaranje finansijske konstrukcije, ukoliko ih poseduju u ovoj fazi konkursa (bankarske garancije, garantovani novac iz stranih fondova, koprodukcioni ugovor sa inostranim producentima, potvrde o posedovanju odgovarajućih tehničkih kapaciteta ili dokaze o učešću pravnih lica koje takve kapacitete poseduju i sl.), vremenski plan realizacije filma, zaključno sa terminom izrade prve tonske kopije filma (odgovarajućeg mastera u digitalnoj formi). Pored prethodno navedene dokumentacije reditelji – debitanti dostavljaju dosadašnje radove na DVD formatu, a minimum jedan kratki igrani film ili srednjemetražni igrani film, koji je javno prikazan, kao i preporuku renomiranog reditelja.

U cilju ostvarivanja prava učešća na konkursu, zainteresovani učesnici moraju da ispunjavaju i sledeće posebne uslove:

Pravna lica i preduzetnici – učesnici konkursa, moraju biti upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre koji se vodi za teritoriju Republike Srbije, sa registrovanom delatnošću proizvodnje kinematografskih dela, šifra delatnosti 5911 i 5912. Kao dokaz ispunjenja navedenih uslova, pravna lica prilikom prijave na ovaj konkurs, prilažu fotokopiju rešenja o registraciji.

Pravo učešća na ovom konkursu nemaju ustanove kulture, obuhvaćene odredbama člana 22. Zakona o kulturi, odnosno „indirektni korisnici budžeta“, direktor, članovi Upravnog i Nadzornog odbora Filmskog centra Srbije, članovi Konkursne komisije, revizor, zaposleni u Filmskom centru Srbije, lica angažovana na osnovu ugovora za obavljanje poslova iz delatnosti Filmskog centra Srbije, kao i sva druga lica koja su na bilo koji način povezana sa organizovanjem konkursa ili dodelom sredstava.

Pravo učešća na ovom konkursu nemaju producenti i reditelji, dobitnici sredstava za domaći dugometražni igrani film na prethodnom konkursu za 2010. godinu.

Na ovom konkursu nemaju pravo učešća ni fizička ili pravna lica, koja su trenutno, ili su bila povezana upravljački, kapitalom ili kao zastupnici, sa licima, koja uprkos pravnosnažnoj sudskoj presudi, donetoj zbog neplaćenih dospelih ugovornih obaveza prema Filmskom centru Srbije, nisu ispunila te obaveze zbog stečaja, prinudnog poravnanja, blokade, likvidacije, ili drugih razloga na strani tih lica, i to dok te obaveze ne izmire, odnosno do isteka roka od pet godina od pravnosnažnosti pomenute presude.

Na ovaj konkurs nije dozvoljeno aplicirati sa naručenim filmovima, nastavnim filmovima, filmovima namenjenim marketingu i reklami.

Podnosioci prijava na konkursu za domaći dugometražni film mogu konkurisati samo sa jednim projektom.

Prilikom podnošenja prijave na ovaj konkurs, podnosioci imaju mogućnost konkurisanja sa projektima u jednoj od tri kategorije:

debitantski film;
niskobudžetni igrani film;
ostali filmovi.

Rok za prijem prijava po konkursu iznosi 30 dana od dana objavljivanja konkursa u dnevnim novinama „ Večernje novosti“ i na internet sajtu Filmskog centra Srbije, zaključno sa 28. januarom 2011. godine.

Po isteku roka za prijem prijava po konkursu, odluku o dobitnicima sredstava doneće Konkursna komisija za domaće dugometražne filmove imenovana od strane Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, dok će konačnu odluku o konkretnoj visini novčanih sredstava koja će biti dodeljena svakom od izabranih projekata doneti Upravni odbor Filmskog centra Srbije.

Po donošenju odluke i objavljivanju rezultata konkursa, Filmski centar Srbije sa dobitnikom sredstava po konkursu zaključuju ugovor kojim se precizno i na detaljan način regulišu međusobna prava i obaveze u vezi sa korišćenjem sredstava odobrene finansijske podrške, vremenskim trajanjem prava na korišćenje sredstava.

Učesnici konkursa podnose konkursnu dokumentaciju na srpskom jeziku, u jednom štampanom primerku i jednom identičnom primerku u elektronskoj formi u pdf formatu i to neposredno, u sedištu Filmskog centra Srbije ili putem pošte. Prijava mora biti potpisana i overena od strane producenta i parafirana od strane reditelja na svakoj strani. Podnete prijave i prateća dokumentacija se ne vraćaju.

Zainteresovani učesnici po konkursu obavezni su da svoje prijave dostave u zatvorenoj koverti, sa naznakom: „Ne otvarati – prijava po konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova u kategoriji…“, na adresu: Filmski centar Srbije, Beograd, Zagrebačka 9/3.

Prijave sa konkursnom dokumentacijom se mogu dostaviti neposredno, predajom ovlašćenom licu ili preporučenom pošiljkom. Neblagovremene, otvorene i neispravne prijave neće biti razmatrane.

Podnošenjem prijave i propisane konkursne dokumentacije po raspisivanju konkursa, podnosilac istovremeno potvrđuje da je upoznat i da prihvata odredbe Pravilnika o postupku sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti filmskog stvaralaštva Filmskog centra Srbije.

Kompletan obrazac konkursne dokumentacije može se preuzeti u prostorijama Filmskog centra Srbije, od 10 do 16 časova svakog radnog dana, ili na internet sajtu Filmskog centra Srbije: www.fcs.rs, a na zahtev podnosioca prijave čije je sedište van teritorije grada Beograda, konkursna dokumentacija može biti dostavljena poštom ili elektronskom poštom.

Sve dodatne informacije u vezi sa konkursom mogu se dobiti putem kontakt telefona 011/2625-131 ili putem elektronske pošte preko adresa bristic@fcs.rs, kontakt osoba – Bojana Ristić.