Autor: Ξ

Srbija bi po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji godišnje mogla da dobije i do 50 mil EUR iz pretpristupnih fondova namenjnih poljovriredi i ruralnom razvoju, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije Miloš Milovanović.

– Srbija će kada dobije status kandidata moći da raspolaže sa značajnim sredstvima iz IPA i IPARD pretpristupnih fondova EU, koje ćemo iskoristiti za investicije u poljoprivrednu proizvodnju i razvijanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, koja ne moraju biti u direktnoj vezi s poljoprivredom- rekao je Milovanović na konferenciji za novinare u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, u Ministarstvu poljoprivrede su upravo iz tog razloga veoma ozbiljno pristupili popunjavanju upitnika Evropske komisije (EK), u kojem se oko 400 pitanja odnosilo na oblast poljoprivrede.

– Oblast koju mi pokrivamo u Upitniku odnosi se na oko 400 pitanja, što pokazuje koje mesto zauzima poljoprivreda u ekonomiji Srbije i koju pažnju ovom sektoru poklanja nekoliko direktorata EK. Naše procene su da bi na godišnjem nivou Srbija iz pretpristupnih fondova mogla dobiti do 50 mil EUR – kazao je Milovanović.

Ministarstvo poljoprivrede je, kako je kazao, još 15. decembra prošle godine sve odgovore prosledilo Vladi Srbije i Kancelariji za evropske integracije, dodavši da je više od 200 ljudi učestvovalo u pisanju odgovora.

– Jedno od pitanja bilo je i da li smatramo da je agrarni budžet Srbije dovoljan, na šta smo odgovorili da nismo zadovoljni iznosom, ali da se sa realnošću mora sagledati mogućnosti države u ovom trenutku. Potrebno je da ova sredstva iskoristimo na pravi način i da ih damo onima kojima su najpotrebnija, a to su pre svih porodična poljoprivredna gazdinstva – ocenio je pomoćnik ministra.

On je najavio da će sa direktoratima EK biti mnogo pregovora u narednom periodu, a neki od njih odnosiće se na proizvodne kvote Srbije u oblasti poljoprivrede, o visini agrarnog budžeta Srbije u narednim godinama i visini sredstava koja će biti opredeljena za ruralni razvoj.

Govoreći o zamerci EK da Uprava za agrarna plaćanja, koja je počela sa radom u oktobru 2008. godine, raspolaže sa nedovoljnim brojem zaposlenih, Milovanović je naveo da su u ministarstvu svesni toga, ali da su im zbog ekonomske krize „vezane ruke“ i da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Istakao je i da će imperativ u radu Ministarstva poljoprivrede u narednim godinama biti rad na povećanju konkurentnosti i podsticanju poljoprivrednih proizvođača na udruživanje.

Vlasnici motocikala do 49 kubika od ove godine, prema novom pravilniku MUP-a Srbije, moraće svoje dvotočkaše da registruju svake godine, a do sada su to radili samo jednom, pri prvoj registraciji. Troškovi za nova dokumenta za motocikle iznose 2.805 dinara. Od toga, za jednu registarsku tablicu potrebno je izdvojiti 1.205 dinara, registraciona nalepnica košta 400 dinara, a 1.200 dinara iznosi nova, čipovana saobraćajna dozvola.

Rok za zamenu tablica i saobraćajne dozvole za motorna vozila je praktično njihova sledeća registracija od dana početka primene Pravilnika o registraciji motornih vozila, odnosno 1. januara ove godine. Budući da su motocikli do 49 kubika, do ove godine, imali trajnu registraciju, njihovi vlasnici imaju rok od godinu dana, odnosno do početka sledeće godine, da registruju svoje ljubimce i dobiju nova saobraćajna dokumenta, tablice i nalepnicu.

Registarska tablica za priključno vozilo, takozvana treća tablica košta 1.069 dinara i u pogledu oblika, boje, dimenzije i oznaka, ne razlikuje se od prve dve tablice, osim što se oznaka registarskog područja na njoj nalazi posle registarskog broja vozila.

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru bila je 39.580 dinara (375 EUR) što je realno više za 14,1%, a nominalno više za 14,9% nego u prethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je navedeno u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u novembru bila je 54.948 dinara (522 EUR) što je realno više za 14% a nominalno povećanje od 14,8%.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RZS, u Srbiji je prosečna neto zarada isplaćena 2010. godine bila realno veća za 0,6% a nominalno veća za 7,6% nego prosečna zarada isplaćena 2009. godine. Bruto zarada isplaćena 2010. godine je realno veća za 0,6% a nominalno za 7,5% u odnosu na prosečnu bruto zaradu isplaćenu 2009. godine.

U Srbiji je prosečna decembarska neto zarada bila realno manja za 2,5% nego u istom mesecu 2009, a nominalno veća za 7,6%. Bruto zarada bila je realno manja za 2,6% nego u decembru 2009, a nominalno veća za 7,5%, pokazuju podaci RSZ-a.

Prema najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija će u 2011. ostvariti ekonomski rast od 3%, posle prošlogodišnjeg povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5%.

Najveći ekonomski rast u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, ostvariti Crna Gora od 4,5%, nakon što je u 2010. ta zemlja zabeležila pad BDP od 1,8%.

Za njom će slediti Albanija, sa projektovanim rastom BDP u ovoj godini od 3,2%, u poređenju s prošlogodišnjim jačanjem od 2,6%.

Makedenija i Bosna i Hercegovina će, kako očekuje MMF, u 2011. ostvariti ekonomski rast od po 3%. BDP Makedonije je prošle godine povećan 1,2%, dok je Bosna i Hercegovina u 2010. ostvarila ekonomski rast od 0,5%.

Najmanji rast BDP u 2011. među zemljama zapadnog Balkana će, prema prognozi MMF, zabeležiti Hrvatska od 1,6%, posle prošlogodišnjeg slabljenja ekonomje te zemlje od 1,5%.

Kad je reč o potrošačkim cenama, MMF očekuje da najveću inflaciju, od 4,4%, u ovoj godini zabeleži Srbija, što će, ipak, biti manje od prošlogodišnjih 4,6%.

Rast potrošačkih cena u Makedoniji će u 2011. iznositi 3% (lane 1,9%), Albaniji 2,9% (3,4% u 2010.), Bosni i Harcegovini 2,5% (2,4%) i 2,8% u Hrvatskoj (1,9% u 2010.).

MMF prognozira da će najniži rast potrošačkih cena u 2011, od 1%, imati Crna Gora koja je i prošle godine zabeležila najnižu inflaciju među zemljama zapadnog Balkana – od svega 0,6%.

Udruženje poslodavaca „Poslodavac“ zatražilo je danas smanjenje poreza i doprinosa na zarade, kako bi oko 800.000 radnika koji sada rade u sivoj ekonomiji bilo obuhvaćeno legalnim tokovima.

– Poslodavci, koje odavno muče nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smanjenje tih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, od čega bi sve zainteresivane strane imale koristi – navodi se u saopštenju tog udruženja.

Porezi i doprinosi na zarade čine oko 40% bruto zarade.

Udruženje „Poslodavac“ osnovano je 4. juna 2010. godine, a krajem prošle godine je, kako je objavilo, okupljalo oko 374 preduzeća, koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Predsednik tog udruženja je prvi čovek „MK grupe“ Miodrag Kostić.