Autor: Ξ

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić otvorila je danas, u osnovnim školama u Kikindi i Molu u Adi, prve digitalne kabinete u okviru programa „Digitalna škola“, navedeno je u saopštenju.

Do kraja decembra biće otvoreno 17 digitalnih kabineta, a do kraja tekuće školske godine i preostali digitalni kabineti biće opremljeni najsavremenijom računarskom opremom. Ovo su prva radna mesta koja su opremljena računarima od ukupno 30.000 radnih mesta koje ćemo ovim programom obuhvatiti.

Inače, program „Digitalna škola“ obuhvata opremanje računarima 2.910 školskih objekata, što čini preko 95% od ukupnog broja osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije, od čega će 1.589 školskih objekata biti opremljeno digitalnim kabinetima, a 1.321 lap-top računarima i projektorima.

Digitalni kabinet uključuje do 30 mesta za rad učenika na savremenim računarima, prateću opremu potrebnu nastavniku, odgovarajući softver i povezanost računara u kabinetu. U programu „Digitalna škola“ učestvovale su osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Naredne godine Vojvodina će preko Fonda za razvoj investirati 4,7 milijardi dinara u izvozne i programe koji otvaraju nova radna mesta, izjavio je juče u Novom Sadu predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Pajtić je na prezentaciji poslovanja Fonda za razvoj rekao da je od posebnog značaja to što će Fond s Razvojnom bankom Vojvodine objediniti sredstva, „pa će pomenuti iznos biti dvostruko ili trostruko veći za podsticanje privrede ili poljoprivrede u Vojvodini“.

– Podatak da smo do sada 235 mil EUR uložili u preko 5.000 kredita kako bismo otvorili 20.000 radnih mesta, dovoljan je da pokaže svrsishodnost Fonda – naveo je Pajtić i dodao da je polovina sredstava od privatizacije uložena u Fond za razvoj.

Direktorka Fonda Snežana Repac rekla je da je tokom 2010. godine odobreno 4,7 milijardi dinara kredita, što je značajno više u odnosu na 2009. godinu.

Ona je rekla da je danas uplaćena i poslednja rata od dve milijarde dinara za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, čime je otvorena nova mogućnost za udruživanje sredstava i njihov plasman po najpovoljnijim kreditnim uslovima ka vojvođanskim privrednicima i poljoprivrednicima.

Prema rečima Snežane Repac, zbog udruživanja sredstava sa Razvojnom bankom Vojvodine ove godine su korisnici kredita dobili ukupno 6 milijardi dinara.

– Ovo je prilika da pozovem strane i domaće investitore koji žele da posluju, otvaraju nova radna mesta ili šire poslovanje, da lakše, brže i ekonomičnije to urade preko nas, jer ćemo im mi u tome pomoći – kazala je Snežana Repac.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas da će to ministarstvo u 2011. godini raspolagati sa više od 22 milijarde dinara iz budžeta i da će to biti dovoljno za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Mrkonjić je, na godišnjoj konferenciji za novinare u Klubu poslanika, kazao da će od te sume 16 milijardi dinara otići na subvencije železnicama, a oko pet milijardi dinara za finansiranje izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega na Koridoru 10 i Koridoru 11.

Ministar je kazao da će oko 1,5 milijardi dinara biti izdvojeno za male projekte, koji će biti realizovani u lokalnim samoupravama, i ostatak za plate zaposlenih u ministarstvu.

Mrkonjić je istakao da je finansijska konstrukcija za izgradnju Koridora 10 u Srbiji kompletno obezbeđena iz sredstava Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, u ukupnom iznosu od oko 1,1 mlrd EUR.

Svi građani, odnosno poreski obveznici, moći će od februara da saznaju stanje svojih obaveza i dobiju odgovarajuće potvrde i elektronskim putem, najavio je u Kragujevcu direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević.

On je rekao da će naredne godine biti uspostavljena potpuna elektronska kominikacija Poreske uprave sa građanima i privredom.

– Neće više biti papirnih poreskih prijava, u 2011. godini ćemo potpuno zaboraviti takav način komuniciranja, što će privredi Republike Srbije uštedeti od 600 mil EUR- rekao je Radosavljević.

On je naveo da će sledeće godine građani moći da dobiju obaveštenja u vezi sa porezima i u Kontakt centru Poreske uprave Srbije koji je počeo da radi u aprilu ove godine.

Kontakt centar će pružati informacije o stanju poreskog duga i budućim poreskim obavezama, kao i obaveštenja u vezi sa računovodstvenim sistemom.

Svi pozivi sa fiksnog telefona iz Srbije na broj 0700-700 007 naplaćuju se po ceni lokalnog poziva. Sa mobilnog telefona ili iz inostranstva može da se pozove broj 011 33 10 111 uz plaćanje pune cene u skladu sa ugovorom sa telefonskim operaterom.

Pitanja u vezi sa zakonskim uslovima i postupcima poreskog sistema mogu da se šalju i elektronskom poštom preko ikonice „Kontakt centar“ na veb sajtu Uprave (www.poreskauprava.gov.rs).

Pripremljen je, kako je rečeno, poseban veb obrazac koji usmerava pitanja u Kontakt centar.

Od početka rada do 30. novembra zaposleni u Kontakt centru Poreske uprave Srbije obavili su 21.398 razgovora sa klijentima i obradili 1.673 mejla.

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) predložila je danas da se na naknadu za lizing nepokretnosti ne plaća porez na dodatu vrednost (PDV), što je praksa i zemalja u okruženju.

„Potrebno je regulisati i porez na prenos apsolutnih prava, kako bi se u poslovima lizinga nepokretnosti izbeglo dvostruko oporezivanje, kao i da budu precizirana plaćanja poreza na imovinu tokom trajanja ugovora o lizingu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i komunalnih usluga“, navodi se u saopštenju ALCS-a.

Finansiranje nepokretnosti putem finansijskog lizinga predviđeno je izmenama Zakona o finansijskom lizingu koje je pripremilo Ministarstvo finansija.

Taj vid finansiranja, kako je ocenio ALCS, predstavljaće dodatnu konkurenciju na finansijskom tržištu, što će se pozitivno odraziti na uslove finansiranja kao i na rast investicija u građevinarstvo.

Lizing nekretnina, kako je navedeno, mogao bi da bude posebno privlačan za mala i srednja preduzeća koja bi uz minimalna startna ulaganja mogla da uđu u nove investicije.

Najmanji osnivački kapital za kompanije koje se bave lizingom pokretnosti, kako je predloženo izmenama Zakona o finansijskim lizingom, bio bi pola miliona evra, dok bi za one koji se bave lizingom nepokretnosti minimum bio 5 mil EUR.

Zakon o finansijskom lizingu donet je 2003. i menjan je je 2005. godine, a o novim izmenama Vlada bi trebalo da se izjasni do kraja ove godine i uputi ih Skupštini na usvajanje.