Autor: Ξ

Počeo Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić otvorio je 37. međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu koji će trajati do 16. aprila.

Ovogodišnji Međunarodni sajam građevinarstva održava se pod sloganom „Pomeramo granice“, a tokom manifestacije biće prikazane najnovije tehnologije u toj oblasti.

Sajam će okupiti više od 900 izlagača, od čega 300 iz sveta. Na sajmu su prijavljeni izlagači iz 29 zemalja Evrope, Azije i Amerike, a broj posetilaca bi mogao da dostigne i oko 50.000, najavili su organizatori.

Predstojeći sajam je najveća manifestacija u regionu Jugoistočne Evrope koja pokriva sektor građevinarstva i ove godine izlagačima će na raspolaganju biti osam hala, na ukupno 60.000 kvadratnih metara.

Tradicionalno, biće dodeljene nagrade „Nova vizura“ i diplome „Posebno priznanje“ kako bi se podstakla izlaganje novih tehničko-tehnoloških rešenja u pet robnih grupa.

Na sajmu će 15. aprila biti održana i konferencija o energetskoj efikasnosti (Sustainable Green Energy Day), u okviru odluke Vlade Srbije da ovu godinu proglasi godinom energetske efikasnosti.

U cilju promocije procesa i proizvoda očuvanja životne sredine, štandovi izlagača koji zadovoljavaju neophodne kriterijume energetske efikasnosti i održive izgradnje biće obeleženi zelenim balonima.

Radno vreme sajma građevinarstva biće od 10 do 19 sati, osim u subotu, poslednjeg dana, kada se zatvara u 17 časova. Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara, za grupne posete 350, dok komplet ulaznica za sve dane sajma staje 900 dinara.

Po rečima Olivera Dulića danas na snagu stupaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koji predstavlja prekretnicu za srpsko građevinarstvo. On je na otvaranju 37. Međunarodnog sajma građevine istakao da taj zakon, odnosno, Pravilnik o legalizaciji sadrži prepravke i opravke svega onog što je trebalo promeniti kako bi stvari funkcionisale kako treba.

Kako je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja rekao, građevinski sektor beleži trend rasta, ali to ne znači da je taj sektor izašao iz krize.

Samo u poslednjih nekoliko meseci zabeležen je mali trend rasta u građevinskom sektoru, nešto manji od jedan odsto, što je prvi put nakon dve i po godine.

Ipak, država je pripremila oko 500 mil EUR investicija za 250 građevinskih projekata, što bi po njegovim rečima trebalo da podstaktne razvoj građevinarstva.

– Kada se građevinarstvo oporavi krenuće i razvoj cele privrede Srbije. Iza nas su teški dani i siguran sam da će svaki naredni dan biti bolji – naglasio je Dulić.

Uskoro pojednostavljenje carinskih procedura

Uprava carina počeće 2011. godine primenu pojednostavljenenog uvoznog postupka u prostoru primaoca, kao i pojednostavljenog izvoznog postupaka u prostoru pošiljaoca, najavio je za „eKapiju“ Zoran Ružić, pomoćnik direktora Uprave carina.

– Ti postupci će privrednim subjektima dati mogućnost stavljanja robe u određeni carinski postupak na osnovu knjigovodstvene isprave pri čemu se deklarant oslobađa obaveze dopremanja robe. To ne samo da će ubrzati carinski postupak, već će i smanjiti troškove koje preduzeća imaju, pa će samim tim naša roba postati konkurentnija na inostranom tržištu, a Srbija privlačnija za strane investitore. Takvo poslovanje će doprineti znatno bržem protoku robe što će za posledicu imati dinamičniji razvoj privrede u celini – kažu za „eKapiju“ u Upravi carina.

Postupak će biti potpuno automatizovan. Na taj način poslovanje će biti znatno olakšano, kako za privredne subjekte, tako i za Upravu carina, efikasnije i u skladu sa trendom modernizacije carinskog poslovanja koji se već primenjuje u Evropskoj uniji.

Uprva carina počeće i implementaciju projekta Novog kompjuterizovаnog trаnzitnog sistemа (NCTS) u Srbiji, koji bi trebalo da se primenjuje od 2015. godine.

Ukinuti limiti za pozajmice od 30 do 60% mesečnih primanja

Od jula, građani će moći ratom kredita da opterete platu i do 100% ako se zadužuju u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se opredele za pozajmicu indeksiranu u stranoj valuti. Naime, Narodna banka Srbije je ukinula dosadašnje limite koji su ograničavali stanovništvo da zavisno od valute u kojoj uzimaju kredit, ratom opterete platu 30-40 odsto, odnosno 50-60 odsto kada su u pitanju stambeni zajmovi. Ova mera se odnosi kako na stare, tako i buduće klijente.

Kreditna zaduženost građana će se određivati u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom. Kako objašnjava jedan bankar, ukoliko neko ima zaradu od oko 34.000 dinara, moći će da za ratu kredita izdvoji oko 24.000 dinara. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku minimalna potrošačka korpa iznosi nešto više od 27.800 dinara za tročlanu porodicu, što znači da stalno zaposleni član za tekuće potrebe može da izdvoji približno 10.000 dinara, a sa ostalim iznosom da otplaćuje kredit.

– Teorijski je ovo moguće, odnosno centralna banka nam je ponudila tu opciju, ali od banke zavisi da li će to i da primeni, odnosno da omogući klijentu da se toliko zaduži – kaže bankar iz jedne italijanske banke. – Mi ćemo procenjivati sposobnost svakog građanina koji nam dođe sa zahtevom za novi zajam ili refinansiranje starog, na osnovu podataka koji ukazuju kako je otplaćivao svoje obaveze, kolika su mu primanja, u kojoj firmi radi… Prema novoj odluci imamo pravo i da klijentu odobrimo zajam sa ratom koja obuhvata celu njegovu mesečnu platu, ako se zadužuje u dinarima, odnosno do 80 odsto, ako se odluči za zajam u evrima. Ali, to će, sigurno biti malo verovatno u praksi.

Bankari će narednih meseci usklađivati svoje propise sa odlukom NBS, a moraće i da kontaktiraju sa svojim centralama za odobrenje, koliki će biti limiti za zaduživanje građana. Kako kažu, biće oprezni, jer ne žele da stave i sebi i klijentima omču oko vrata.

Lakše

Ukidanje dosadašnjeg kreditnog limita odnosi se na sve zajmove, a banke će morati manje da izdvajaju za takozvane rizične plasmane. Tako su, do sada, bankari za građane čije su rate premašivale 30, 40 odnosno 50 ili 60 odsto opterećenje plate, dodatno izvajali sredstva u rezervu, koja su iznosila od 20 do 100 odsto, zavisno od procenjenog rizika. Zbog toga su se vrlo retko odlučivale da odobravaju kredite sa ratama koje su prelazile dozvoljene granice.