Autor: Ξ

Za započinjanje sopstvenog agrobiznisa, 11 žena iz Srbije dobiće bespovratna sredstva u iznosu od 160.000 USD, odnosno 11,7 miliona dinara, saopštila je danas Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Dobitnice sredstava su pobednice takmičenja u izradi najboljeg agro-biznis plana koje je organizovao USAID Agrobiznis projekat, a sredstva će biti dodeljena sutra u Beogradu.

Preduzetnice će uz pomoć dodeljenih sredstava početi poslovanje u raznim oblastima, kao što je prerada mleka i uzgajanje i prerada voća, povrća i lekovitog bilja. Sve žene su završile obuku u oblasti agrobiznisa koju je finansirao USAID.

USAID Agrobiznis projekat je počeo svoj program „Žene u agrobiznisu“ 2010. godine, kako bi promovisao preduzetništvo među ženama u ruralnim krajevima Srbije.

Oko 300 žena je prošlo program obuke, koji obuhvata i izradu biznis planova za pokretanje novih firmi.

Dobitnicama će sredstva biti uručena na svečanosti kojoj će prisustvovati direktorka USAID Suzan Fric i direktor USAID-ovog Agrobiznis projekta Luis Faro.

Firme koje posluju u slobodnim zonama će biti oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na energente, kao i plaćanja porez na dobit i zarade, najavio je u petak (21. oktobra 2011. godine) u Pirotu državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić.

– Do kraja sledeće nedelje će biti usvojen novi pravilnik na osnovu kojeg će firmama koje rade u slobodnim zonama biti omogućeno da ne plaćaju PDV na struju, gas i ugalj – kazao je Đidić na konferenciji za novinare u zgradi opštine na kojoj je predstavljeno proširenje Slobodne zone Pirot.

On je dodao da će to biti velika pomoć onima koji rade u slobodnim zonama, „gde leži ogroman potencijal za privlačenje investitora“.

Prema najavi Đidića, u planu je da do kraja godine preduzeća koja posluju u slobodnim zonama budu oslobođena plaćanja poreza na dobit, koji se sada naplaćuje po stopi od 10%, a da im od iduće godine bude ukinut i porez na zarade od 20%.

– Želimo da napravimo tržišnu utakmicu gradova i opština u kojima posluju slobodne zone – da i oni daju pogodnosti za poslovanje i privuku nove investitore, kao što je to učnila opština Pirot – kazao je Đidić, dodajući da sada u Srbiji radi sedam zona i da će ih u narednom periodu biti još pet.

Đidić je istakao da očekuje da će najavljene pogodnosti za poslovanje u slobodnim zonama podstaći francusku kompaniju „Michelin“ da se lakše odluči da proširi proizvodnju u Pirotu i zaposli nove ljude.

Predsednik Opštine Pirot Vladan Vasić je rekao da opštinska vlast želi da Slobodna zona bude mesto koje će biti najatraktivnije za investicije u Pirotskom okrugu.

– Želimo da imamo što je moguće više investitora koji će zapošljavati nove ljude. Naš motiv kad odobravamo određene olakšice investitorima je upravo zapošljavanje novih radnika – kazao je Vasić.

Slobodna zona Pirot, kako je podsetio direktor Dragan Kostić, počela je da radi 2006. godine na prostoru od 17 hektara, a nedavno je doneta odluka da bude proširena na 65 na 103 hektara.

On je dodao da na prostoru Slobodne zone posluje stotinak kompanija koje se bave trgovinom, kao i devet proizvodnih fabrika, među kojima su „Tigar Tyers“ i Korporacija „Tigar“.

Firme u slobodnim zonama u Srbiji neće plaćati porez na dobit, PDV na energente i porez na zarade
Proširenjem slobodne zone biće obuhvaćena i Industija odeće „Prvi maj“ i industrijski park.

Vozači iz Srbije će od 1. januara naredne godine moći da putuju u sve zemlje EU i još neke zemlje Evrope bez „zelene karte“ za obavezno međunarodno osiguranje vozila, saopštilo je Udruženje osiguravača Srbije (UOS).

Za putovanje će biti dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

Srbija je postala deo „podsistema registarske oznake“ jer je na godišnjoj skupštini Biroa „zelene karte“ UOS u maju potpisao međunarodni sporazum što znači da je registarska oznaka dovoljan dokaz postojanja osiguranja od autoodgovornosti.

– Ukoliko na teritoriju EU i uđe neko neosigurano vozilo iz Srbije, mi (UOS) ćemo snositi štetu – objasnio je generalni sekretar UOS Vladan Manić.

Obrazac „zelene karte“ od 2012. neće biti potreban u svih 27 zemalja EU.

Udruženje je time uskladilo poslovanje sa direktivama EU u sistemu međunarodnog osiguranja auto-odgovornosti. Srbija je 33. članica tog sistema.

„Zelena karta“ više neće biti potrebna za ulazak automobilom i u Hrvatsku, Švajcarsku, Norvešku i Island, dok sa Crnom Gorom do daljeg ostaje na snazi poseban bilateralni sporazum.

BiH i Makedonija još nisu deo podsistema registarske oznake, tako da će za ulazak vozila u te zemlje i dalje biti potrebna „zelena karta“.