Autor: Ξ

IPA FONDOVI 2014

Srpski poljoprivrednici moći će od početka 2014. godine da računaju na  finansijsku podršku, modernizaciju ili reorganizaciju poljoprivredne proizvodnje iz pretpristupnih fondova EU.Srbija je aplicirala za sredstva za ruralni razvoj iz pretpristupnih IPA fondova iz prethodnog budžetskog perioda Unije, od 2007. do 2013. godine, iako je bio preostao kratak rok. Zbog toga se Ministarstvo poljoprivrede odlučilo za prijavu samo po jednom osnovu od mogućih pet komponenti za dobijanje sredstava koja pružaju ovi fondovi.

Prvi poziv srpskim poljoprvrednicima i proizvođačima da konkurišu za ta sredstva očekuje se početkom 2014. godine. Iz novih sedmogodišnjih Ipard fondova, kako se nazivaju pretpristupna IPA sredstva EU namenjena ruralnom razvoju, Srbija će otvoriti tri komponente. Hrvatska je po tom osnovu godišnje dobijala 26 miliona evra preko posebne uprave za agrarna plaćanja.

Model ostaje isti: EU finansira završene projekte i objekte tako što pokriva polovinu uloženih sredstava i to kešom.

Podršku mogu dobiti ulaganja od tri hiljade do tri miliona evra, što znači i individualni paori i porodična gazdinstva, ali i poljoprivredni kombinati, zadruge i velike kompanije. Polazna osnova EU da ulaže u agrar zemalja kandidata u ovoj oblasti je ravnoteža na tržištu i interes da se podizanjem konkurentnosti pomogne proizvođačima iz tih zemalja da se ravnopravno uključe u tržišnu utakmicu. Srbija želi da ojača proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina, kao i proizvodnju i skladištenje voća i povrća, kao izvoznih agro-aduta, ali i da dobije odgovarajuću tehničku pomoć u poljoprivredi i podršku za agro marketing od Evropske unije.

IPA, ili Instrument za predpristupnu pomoć, je usmereni mehanizam koji je stvorila EU za uspešno davanje pomoći zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Ovaj instrument je osmišljen kako bi pomoć reformama u tim državama bila usmerena kroz jedinstven i fleksibilan sistem, od čijeg bi delovanja gradjani imali direktnu korist, dok bi države dobile dodatnu pomoć u dostizanju evropskih standarda.

Ukupna suma odredjena za IPA projekte u tom regionu za period od 2007. do 2013. godine iznosi 11,5 milijardi evra. IPA je zamenila pet prethodnih EU instrumenata za predpristupnu fazu – Phare, ISPA, SAPARD, Program za Tursku i CARDS.

Napisao Petar Jovičić

Link

Posvetite malo vremena čitanju ove informacije. Možda nije najdirektinije vezana za vašu delatnost, ali je, generalno značajna, u prvo vreme samo za poljoprivredu, pa za širi broj delatnosti iz privrede i na kraju i za sve građane Srbije.  Dok MMF analizira naše planove za sledeću godinu, u narednih 10 dana u Srbiju će stići prvih 100 miliona evra kredita iz Abu Dabija, namenjenih poljoprivredi.

Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata stiže kredit za izgradnju sistema za navodnjavanje u Srbiji. U narednih desetak dana stiže 100 miliona evra, kao deo kredita na 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od 2,5 odsto.  Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je izjavio da su projekti spremni i da će se raditi na 13 mesta širom Srbije.  U svojoj izjavi ministar naglašava da je kompletna dokumentacija za izvođenje ovog projekta spremna, spremni su izvođački radovi, urađena je kompletna studija o izvodljivosti za svih 100 000 hektara, s tim da će u ovoj prvoj fazi biti realizovani 25 000 hektara.  Konkretno ovaj projekat će se realizovati na 13 lokacija na celoj teritoriji Republike Srbije i ono što je važno reći je da će najveći deo sredstava biti usmeren na infrastrukuru mreže za navodnjavanje, ali će deo biti usmeren i ka krajnjim korisnicima.

Stručnjaci za oblast poljoprivrede ocenili su u izjavama agenciji Tanjug da je kredit za navodnjavanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata razvojna šansa ovog sektora u Srbiji, ali treba voditi računa o tome u šta se ulaže taj novac.

Prema našim podacima, Srbija imala izgrađenih 150.000 hetara sistema za navodnjavanje, ali je to devastirano zbog neodržavanja i sada se koristi između 35.000 i 38.000 hetara koji su pod navodnjavanjem.  Prema ovim podacima, Srbija je na veoma niskoj lestvici zemalja koje koriste sisteme za navodnjavanje i povećanje sadašnjih površina od 38.000 hetara za još 25.000 bila velika je stvar.

Već sada je jasno da je za četiri godine nemoguće postaviti sisteme za navodnjavanje na milion hektara kakve su bile ambicije prethodne Vlade, ali kada bi godišnje za 50.000 hetara povećavali površine pod sistemima za novadnjavanjem, ostavrili bi ogroman napredak u ozdravljenju naše poljoprivrede.

Inače, potrebno je istaći da postavljanje sistemima navodnjavanja po jednom hektaru staje između 7.000 i 10.000 evra.  U ovom momentu potrebno je pored postavljanja sistema za navodnjavanje, mudro voditi proizvodnu politiku i odabrati one setvene kulture koje mogu da otplaćuju kredit, kao što su semenska proizvodnja, proizvodnja voća, povrća, krmnog bilja.

Agroekonomisti smatraju da je svaki uloženi dinar u agrotehniku dobrodošao, posebno u navodnjavanje, jer je to garancija ostvarenja i punog genetskog potencijala naših kultura, uključujući i voće, povrće i vinovu lozu.  Navodnjavanjem se može obezbediti stabilnost proizvodnje, što će omogućiti lakše planiranje i manje problema na tržištu, u pogledu ponude i potražnje.

Navodnjavanje neće imati pun efekat, bez ozbiljne stočarske proizvodnje, jer i najkvalitetnija zemljišta koja se navodnjavaju moraju da imaju prihranu u vidu stajnjaka, kao pratećeg elementa, smatra ekonomska struka.  Ovome svakako ide u prilog da se navodnjavanjem obezbeđuje i mogućnost druge žetve, jer posle skidanja ječma, pšenice ili uljane repice, na njivama mogu da se proizvode hibridi za stočnu hranu, ili boranija i slične kulture, a stočarstvo bez jeftine, kvalitetne i količinski zastupljene stočne hrane ne može dati pozitivne rezultate.

Očekujemo da se ovakvi projekti pojave i u drugim oblastima i udare temelje nove ekonomske politike u Srbiji.

Izvor