Uprkos sugestiji guvernera Narodne banke Dejana Šoškića i MMF da bi Vlada i sada mogla da povuče prvi korak za ozdravljenje privrednog sistema, a to je najpre povećanje PDV, to se neće dogoditi.
Taj potez, ocenjuju sagovornici „Blica“, strankama vladajuće koalicije doneo bi manje glasova, te ga stoga neće povlačiti. Ali, ako ova vlada svesno neće, nova će sigurno morati to da učini, kako bi smanjila manjak u državnoj kasi.
Odluku o većoj stopi PDV, međutim, trebalo bi da prati i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U Ministarstvu finansija za „Blic“ potvrđuju da ova vlada neće povećavati stopu PDV.
Računica pokazuje da bi povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20% donelo u budžet oko 300 mil EUR. To nije dovoljno da se prebrodi ova krizna godina, u kojoj se procenjuje da bi privredni rast mogao da bude 0,5%.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da je neophodna sveobuhvatna poreska reforma, ali nju nikako ne treba svesti samo na povećanje PDV. Prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja saveta u kome je upozoreno na rastući javni dug, Vučković je naglasio da država treba da štedi na svaki mogući način.
Konkrento, to bi značilo eliminisanje nepotrebnih institucija, razmatranje zaposlenosti na različitim sektorima države, reformu obrazovanja, zdravstva, penzijskog sistema…
– Povećanje PDV sigurno će biti jedan od koraka koji će verovatno naredna vlada morati da razmotri i primeni. Ali, ovaj korak ne bi bio opravdan i dočekan na pravi način ako bi se čitava priča svela samo na to – kaže Vučković. S jedne strane veći PDV, smatra sagovornik „Blica“, a s druge smanjeno opterećenje rada.
Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“, smatra da bi pre povećanja PDV trebalo da se postigne konsenzus za smanjenje javne potrošnje i zaposlenih u brojnim agencijama. Kako se javni sektor širi decenijama, on ilustruje primerom.
U Koceljevu je pre četrdeset godina bilo zaposleno osam milicionera, 1991. godine 10, a danas ima čak 60 policajaca. Veselinović kaže da bi posle javne potrošnje, na red moralo da dođe i smanjenje poreza i doprinosa na zarade na 40%.
– Ova vlada to sigurno neće učiniti, jer bi za članice koalicije to značilo manje glasova na izborima. Kompromisi koji se stalno prave nigde nas ne vode. Možete sada povećati PDV i na 30%, ali se bojim da bi prodaja robe i usluga otišla na „crno tržište“. Pa i sada imate slučajeve da masovno zatvaraju električarske i vodoinstalaterske radnje, a da te usluge masovno rade na crno – kaže Veselinović.
Otkud baš sada poruka guvernera NBS, koja je usledila neposredno posle preporuke MMF koji je takođe poručio da veći PDV treba da bude jedna od opcija.
– Šoškić nema opterećenje, već je politički relaksiran i može da govori o većim porezima, smanjivanju dažbina na plate, boljoj socijalnoj zaštiti, racionalizaciji javnog sektora i rastu državnih investicija u infrastrukturu. Očekivanja su da povećanje PDV ne bude drastično, ali da ujedno prati i rasterećenje zarada, smanjenje administracije, donošenje strategije za podržavljenje preduzeća, kao i restrukturiranje javnih preduzeća, što će doprineti smanjenju budžetskog deficita – ističe Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
Rast PDV, zaključuje sagovornik „Blica“, neizbežna je mera neuspešne ekonomske politike koja je bazirana na projekcijama od danas do sutra.
– Pred izbore to niko ne radi, jedno je život, drugo teorija. Jasno je da se pred izborima neće povlačiti potezi koji bi nekog naljutili. To što je guverner rekao jeste realnost, ali to neće uraditi ova vlada, već sledeća, koja neće imati mnogo izbora. Činiće ne ono što hoće, već što mora – ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
Uporedo sa povećanjem poreza da dodatu vrednost, što je mišljenje našeg sagovornika, potrebno je i povećati akcize, a onda rasteretiti zarade od poreza.
– Posledice povećanja PDV i akciza bilo bi jednokratno povećanje inflacije. Ali pre promene poreske politike, imperativ je efikasniji rad poreske uprave koja bi morala da kontroliše naplatu PDV, da ne postoje delovi u Srbiji koji su „poreski Eldorado“ i da plaćanje poreza ne bude za nekog obaveza, a za nekog dobrovoljni proces – kaže Stevanović.
Posledice povećanja PDV
Kao pozitivna posledica javilo bi se povećanje prihoda u budžet i manji budžetski deficit, dok bi istovremeno porasle cene i obim sive ekonomije, promet u trgovini bi pao, kao i opšti nivo životnog standarda.
U Hrvatskoj od 1. marta PDV će biti podignut na 25%
Dok Srbija čeka raspisivanje izbora i novu vladu da povuče poteze poreske reforme, hrvatski Sabor je to već učinio. Od 1. marta u Hrvatskoj će opšta stopa PDV iznositi 25, umesto dosadašnjih 23%. Procena Ministarstva finansija je da će promena PDV doneti budžetu 2,5 milijardi kuna (330 mil EUR). Izmenjenim Zakonom o PDV, uvodi se i međustopa od 10% za hranu za decu, jestivo ulje i masti, za beli šećer i za isporuke vode. Poreska reforma obuhvata i 2013. tako da će se za godinu dana obračunavati međustopa i na hranu, piće i napitke u ugostiteljskim objektima. Kada su predsednika Hrvatske upitali koliko je povećanje PDV-a mudar potez, Josipović je odgovorio: „Mudro je ono što zatvara rupu u proračunu!“
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 26.02.2012.)