Od 1. novembra bez olovnog benzina?
Kada će prestati točenje „olovnog“ motornog benzina MB-95 i da li će sipanje bezolovnog supera izazvati kvarove na motorima automobila – učestala su pitanja čitalaca „Novosti“ ovih dana. Jer, u skladu sa sve strožim zahtevima i standardima o zaštiti životne sredine, i u Srbiji mora u potpunosti da prestane proizvodnja i prodaja motornog benzina MB-95. Većina zemalja u Evropi je prestala sa upotrebom ovog benzina još 2000. godine.
Bilo je najavljeno da će NIS 1. juna ova godine prestati sa isporukama, ali, kako kod nas sve ima „rezervni termin“, tako je i točenje „olova“ prolongirano do 1. novembra. Praktično, rok je još nedelju dana.
Valja se podsetiti da je tetraetil olovo izuzetno toksično i da se veoma teško odstranjuje iz ljudskog organizma. Pre više od dve decenije naučne studije su utvrdile da je sa smanjenjem ili potpunim prestankom upotrebe olovnog benzina došlo i do smanjenja broja kancerogenih oboljenja.
– Olovo je toksin koji se u vidu isparenja apsorbuje kroz meka tkiva ili kožu i u izuzetno malim dozama može da dovede do oboljenja nervnog sistema ili respiratornih organa – kaže Dragoljub Stanković, šef odeljenja maloprodaje i dilerske mreže kompanije „Lukoil-Beopetrol“, koja raspolaže savremenom laboratorijom u kojoj se vrše ispitivanja kvaliteta goriva.
Olovni benzin je u osnovi bezolovni motorni benzin kojem se dodaje olovo radi povećanja oktanskog broja, što povoljno deluje na podmazivanje sedišta izduvnih ventila na motoru, ali nova oprema i tehnologije proizvodnje motornih goriva, tvrdi Stanković, mogu da obezbede potreban nivo kvaliteta goriva i oktanskog broja bez dodatka olova.
Ukoliko se u vozila proizvedena pre 1992. godine sipa bezolovni benzin, može doći do „detonacija“ koje se lako rešavaju podešavanjem ugla paljenja.
MOGUĆA OŠTEĆENJA
Kada su sedišta izduvnih ventila izrađena od materijala od kojeg je izlivena i „glava“ motora, može zbog nedostatka olova u benzinu doći do njihovog oštećenja. Vozila kod kojih je „glava“ motora izrađena od legura aluminijuma ne bi trebalo da imaju ovaj problem, što je slučaj kod velike većine vozila proizvedenih posle 1986. godine.