Firme koje posluju u slobodnim zonama će biti oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na energente, kao i plaćanja porez na dobit i zarade, najavio je u petak (21. oktobra 2011. godine) u Pirotu državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Miodrag Đidić.

– Do kraja sledeće nedelje će biti usvojen novi pravilnik na osnovu kojeg će firmama koje rade u slobodnim zonama biti omogućeno da ne plaćaju PDV na struju, gas i ugalj – kazao je Đidić na konferenciji za novinare u zgradi opštine na kojoj je predstavljeno proširenje Slobodne zone Pirot.

On je dodao da će to biti velika pomoć onima koji rade u slobodnim zonama, „gde leži ogroman potencijal za privlačenje investitora“.

Prema najavi Đidića, u planu je da do kraja godine preduzeća koja posluju u slobodnim zonama budu oslobođena plaćanja poreza na dobit, koji se sada naplaćuje po stopi od 10%, a da im od iduće godine bude ukinut i porez na zarade od 20%.

– Želimo da napravimo tržišnu utakmicu gradova i opština u kojima posluju slobodne zone – da i oni daju pogodnosti za poslovanje i privuku nove investitore, kao što je to učnila opština Pirot – kazao je Đidić, dodajući da sada u Srbiji radi sedam zona i da će ih u narednom periodu biti još pet.

Đidić je istakao da očekuje da će najavljene pogodnosti za poslovanje u slobodnim zonama podstaći francusku kompaniju „Michelin“ da se lakše odluči da proširi proizvodnju u Pirotu i zaposli nove ljude.

Predsednik Opštine Pirot Vladan Vasić je rekao da opštinska vlast želi da Slobodna zona bude mesto koje će biti najatraktivnije za investicije u Pirotskom okrugu.

– Želimo da imamo što je moguće više investitora koji će zapošljavati nove ljude. Naš motiv kad odobravamo određene olakšice investitorima je upravo zapošljavanje novih radnika – kazao je Vasić.

Slobodna zona Pirot, kako je podsetio direktor Dragan Kostić, počela je da radi 2006. godine na prostoru od 17 hektara, a nedavno je doneta odluka da bude proširena na 65 na 103 hektara.

On je dodao da na prostoru Slobodne zone posluje stotinak kompanija koje se bave trgovinom, kao i devet proizvodnih fabrika, među kojima su „Tigar Tyers“ i Korporacija „Tigar“.

Firme u slobodnim zonama u Srbiji neće plaćati porez na dobit, PDV na energente i porez na zarade
Proširenjem slobodne zone biće obuhvaćena i Industija odeće „Prvi maj“ i industrijski park.

Vozači iz Srbije će od 1. januara naredne godine moći da putuju u sve zemlje EU i još neke zemlje Evrope bez „zelene karte“ za obavezno međunarodno osiguranje vozila, saopštilo je Udruženje osiguravača Srbije (UOS).

Za putovanje će biti dovoljna registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice, odnosno prilikom svake registracije.

Srbija je postala deo „podsistema registarske oznake“ jer je na godišnjoj skupštini Biroa „zelene karte“ UOS u maju potpisao međunarodni sporazum što znači da je registarska oznaka dovoljan dokaz postojanja osiguranja od autoodgovornosti.

– Ukoliko na teritoriju EU i uđe neko neosigurano vozilo iz Srbije, mi (UOS) ćemo snositi štetu – objasnio je generalni sekretar UOS Vladan Manić.

Obrazac „zelene karte“ od 2012. neće biti potreban u svih 27 zemalja EU.

Udruženje je time uskladilo poslovanje sa direktivama EU u sistemu međunarodnog osiguranja auto-odgovornosti. Srbija je 33. članica tog sistema.

„Zelena karta“ više neće biti potrebna za ulazak automobilom i u Hrvatsku, Švajcarsku, Norvešku i Island, dok sa Crnom Gorom do daljeg ostaje na snazi poseban bilateralni sporazum.

BiH i Makedonija još nisu deo podsistema registarske oznake, tako da će za ulazak vozila u te zemlje i dalje biti potrebna „zelena karta“.

Šesti međunarodni sajam investicija i Dani energetike, biće održani pod zajedničkim nazivom „Investexpo“ od 25. do 27. oktobra na Novosadskom sajmu.

Sajam investicija okupiće oko 50 učesnika, od čega 41 opštinu i grad, koji će predstaviti oko stotinu investicionih projekata. Mnogobrojni direktni učesnici i gosti iz inostranstva na štandovima pojedinih gradova i opština, Sajmu investicija daju ozbiljniji međunarodni karakter. Iz Republike Srpske biće predstavljeno pet opština – Banja Luka, Gradiška, Kozarska Dubica, Mrkonjić Grad i Prijedor. Rumunija će se predstaviti sa dva grada – Deda i Đulvez.

Na sajmu će učestvovati Trgovinska komora Slovačke i Francuski nacionalni institut, a posredstvom Privredne komore Srbije upućen je poziv predstavnicima komora Foruma Jadransko – jonskih zemalja (Italija, Grčka, Albanija, Slovenija, Hrvatska, BiH i Crna Gora), što je deo i plana aktivnosti PKS za vreme predsedavanja Srbije Jadransko – jonskom inicijativom.

U okviru Dana energetike, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, u Kongresnom centru Novosadskog sajma biće održano šest stručnih skupova sa učešćem međunarodnih stručnjaka, na temu obnovljivih izvora energije, biomase, energetske efikasnosti, energetske elektornike, prirodnog gasa i geotermalne energije.

Treća Nacionalna konferencija o agrobiznisu Srbije „Nova agrarna politika – perspektive razvoja u 2012“ biće održana 18. oktobra od 9 do 12 časova u prostorijama Privredne komore Srbije.

Događaj organizuje Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropress“, u saradnji sa USAID Agrobiznis projektom. Generalni sponzor događaja je ProCredit banka, a sponozor „Victoria Logistic“. Događaj se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije.

Događaju će prisustvovati 250 učesnika, među kojima će biti i najviši zvaničnici Republike Srbije, predstavnici privrede i struke, diplomatskog kora, međunarodnih organizacija, medija, nevladinog sektora i Univerziteta.

O agrarnoj politici i razvoju poljoprivrede u 2012. godini govoriće ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, predsednik PKS-a Miloš Bugarin, direktorka Misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric, kao i prof. dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Nacionalna konferencija o agrobiznisu Srbije, koju Udruženje „Agropress“ tradicionalno organizuje krajem godine, ima za cilj otvaranje dijaloga o unapređenju poljoprivrede – sektora privrede koji tradicionalno ostvaruje trgovinski suficit i obezbeđuje stabilnost privrede Srbije. Posebna pažnja, na ovom događaju, biće posvećena značaju agrarnih reformi i uspešnom sprovođenju nove agrarne politike u daljem razvoju poljoprivrede Srbije.

Suštinski problemi poslovanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji su pristup izvorima finansiranja i jeftini izvori finansiranja, izjavio je danas ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Otvarajući Sedmu međunarodnu konferenciju o malim i srednjim preduzećima u beogradskom Sava centru, on je rekao da su te dve komponente ključne za suštinski napredak u sektoru koji obuhvata 99,8% svih preduzeća u Srbiji i zapošljava dve trećine radnika.

Ćirić je ukazao da mala i srednja preduzeća u našoj zemlji, naročito od kraja 2008. godine, teško dolaze do izvora finansiranja, pri čemu početnici i inovativne firme imaju najveće probleme u dobijanju sredstava.

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović je rekla da je pristup izvorima finansiranja ključ za rešavanje problema u tom sektoru, koji „ima najviše problema u privrednom sistemu Srbije.“

Kalanović je istakla da je taj stub privrede dosta ranjiv i osetljiv i zahteva posebnu pažnju.

Ona je navela da se mala i srednja preduzeća u obezbeđivanju finansijskih sredstava suočavaju sa brojnim teškoćama kao što su visoke kamate, kratki rokovi otpalte, garancije i dugi i komplikovane procedure.

Kalanović je naglasila da mala i srednja preduzeća u Srbiji i u većini evropskih zemalja moraju postati nosilac ekonomskog i ukupnog drušvenotg razvoja.

Ocenjujući da 327 hiljada malih i i srednjih preduzeća u Srbiji „ima perspektivu“ za uvećanje zaposlenosti i izvoza, kao i da predstavljaju suštinsku vezu sa lokalnim samoupravama, ona je zaključila da su zbog toga jedan od ključnih nosilaca ravnomernog regionalnog razvoja u zemlji.

Izvor: eKapija