Prezentacija Javnih poziva Nacionalne službe za zapošljavanje i Pokrajinskog sekretarijata za rad

Obaveštavam Vas, da će se u prostorijama Regionalne privredne komore Kikinda, u Kikindi, Trg srpskih dobrovoljaca br.48, dana 12.03.2012. godine (ponedeljak) sa početkom u 12:00h, održati prezentacija Javnih poziva Nacionalne službe za zapošljavanje i pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, AP Vojvodine.

Organizatori skupa su RPK Kikinda i Pokrajinska služba za zapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje.Prezentaciju će održati, g-din Dragan Petrović, koordinator aktivnih mera zapošljavanja sa saradnicima iz Pokrajinske službe za zapošljavanje.

Prisutnima će biti predstavljeni aktuelni i planirani programi zapošljavanja, i to:
–         Novo zapošljavanje Republika –NSZ
–         Novo zapošljavanje APV
–         Samozapošljavanje Republika –NSZ
–         Samozapošljavanje APV
–         Stručna praksa bez zasnivanja radnog odnosa
–         Obuke za poznatog poslodavca

Republika Srbija je ove godine republičkim budžetom namenila višestruko manji iznos sredstava za zapošljavanje, te će shodno tome biti manji broj konkursa i manji iznos sredstava po konkursu.

Molimo Vas da, ukoliko je Vaša firma zainteresovana za neki od oblika subvencionisanog zapošljavanja, neko od Vaših zaposlenih prisustvuje prezentaciji i upozna se sa uslovima konkurisanja, što je vrlo bitno jer su rokovi za konkurisanje kraći, a ukupan iznos izdvojenih sredstava za programe pomoći manji.

Svoje učešće na prezentaciji zainteresovani mogu potvrditi do petka (09.03.2012. godine) na tel.: 0230/21-080 ili 21-173 odnosno e-mail: tibor.horvat@rpk-ki.co.rs ili tibor.horvat@komora.net.

شات

Nacionalna agencija za razvoj Republike Mađarske i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije objavljujuju drugi javni Poziv za prikupljanje predloga projekata u okviru IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.

Šta je predmet Poziva?
Na teritoriji obuhvaćenoj Programom finansiraće se projekti usmereni na jačanje ekonomske i socijalne kohezije, zaštite životne sredine, zajedničkih aktivnosti istraživanja i razvoja, uspostavljanje prekograničnih tematskih puteva kulturnog nasleđa, kao i na uspostavljanje poslovnih veza.

Ko može da prijavljuje predloge projekata?
Neprofitne organizacije, između ostalih lokalne samouprave, udruženja lokalnih samouprava, fondacije, udruženja, neprofitna društva sa ograničenom odgovornošću, obrazovne institucije, komore. U projektu moraju da budu zastupljene najmanje po jedna organizacija iz Mađarske i Srbije, sa teritorije obuhvaćene programom.

Koliki je ukupni iznos finansiranja?
U okviru ovog Poziva za prijavljivanje predloga projekata ukupno je na raspolaganju 15 101 376 evra iz IPA fondova Zajednice. U Republici Mađarskoj projekti će biti finansirani putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i Republike Mađarske, a u Republici Srbiji putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Korisna informacija:
Dodatne informacije o sadržaju prijavnog paketa potencijalni aplikanti mogu da saznaju na Informativnim Danima, koji će biti organizovani po sledećem rasporedu: 19. marta 2012 u Kečkemetu, 20. marta 2012. u Segedinu, 28. marta 2012 u Kikindi, 29. marta 2012. u Somboru i 30.marta 2012. u Novom Sadu. Detaljne informacije i najava Info Dana biće dostupni na internet stranici programa, stoga Vas molimo da je redovno posetite.

Kako prijaviti predlog projekta?
Sve prijave na engleskom jeziku treba da budu podnete Zajedničkom tehničkom sekretarijatu u Budimpešti. Rok za podnošenje prijava je 30. maj 2012. godine. Prijave podnete posle roka neće se razmatrati.

Dokumentacija poziva za prikupljanje predloga projekata može se preuzeti na sekciji Preuzimanje

Uprkos sugestiji guvernera Narodne banke Dejana Šoškića i MMF da bi Vlada i sada mogla da povuče prvi korak za ozdravljenje privrednog sistema, a to je najpre povećanje PDV, to se neće dogoditi.

Taj potez, ocenjuju sagovornici „Blica“, strankama vladajuće koalicije doneo bi manje glasova, te ga stoga neće povlačiti. Ali, ako ova vlada svesno neće, nova će sigurno morati to da učini, kako bi smanjila manjak u državnoj kasi.
Odluku o većoj stopi PDV, međutim, trebalo bi da prati i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U Ministarstvu finansija za „Blic“ potvrđuju da ova vlada neće povećavati stopu PDV.

Računica pokazuje da bi povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20% donelo u budžet oko 300 mil EUR. To nije dovoljno da se prebrodi ova krizna godina, u kojoj se procenjuje da bi privredni rast mogao da bude 0,5%.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da je neophodna sveobuhvatna poreska reforma, ali nju nikako ne treba svesti samo na povećanje PDV. Prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja saveta u kome je upozoreno na rastući javni dug, Vučković je naglasio da država treba da štedi na svaki mogući način.
Konkrento, to bi značilo eliminisanje nepotrebnih institucija, razmatranje zaposlenosti na različitim sektorima države, reformu obrazovanja, zdravstva, penzijskog sistema…
– Povećanje PDV sigurno će biti jedan od koraka koji će verovatno naredna vlada morati da razmotri i primeni. Ali, ovaj korak ne bi bio opravdan i dočekan na pravi način ako bi se čitava priča svela samo na to – kaže Vučković. S jedne strane veći PDV, smatra sagovornik „Blica“, a s druge smanjeno opterećenje rada.

Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“, smatra da bi pre povećanja PDV trebalo da se postigne konsenzus za smanjenje javne potrošnje i zaposlenih u brojnim agencijama. Kako se javni sektor širi decenijama, on ilustruje primerom.

U Koceljevu je pre četrdeset godina bilo zaposleno osam milicionera, 1991. godine 10, a danas ima čak 60 policajaca. Veselinović kaže da bi posle javne potrošnje, na red moralo da dođe i smanjenje poreza i doprinosa na zarade na 40%.

– Ova vlada to sigurno neće učiniti, jer bi za članice koalicije to značilo manje glasova na izborima. Kompromisi koji se stalno prave nigde nas ne vode. Možete sada povećati PDV i na 30%, ali se bojim da bi prodaja robe i usluga otišla na „crno tržište“. Pa i sada imate slučajeve da masovno zatvaraju električarske i vodoinstalaterske radnje, a da te usluge masovno rade na crno – kaže Veselinović.

Otkud baš sada poruka guvernera NBS, koja je usledila neposredno posle preporuke MMF koji je takođe poručio da veći PDV treba da bude jedna od opcija.

– Šoškić nema opterećenje, već je politički relaksiran i može da govori o većim porezima, smanjivanju dažbina na plate, boljoj socijalnoj zaštiti, racionalizaciji javnog sektora i rastu državnih investicija u infrastrukturu. Očekivanja su da povećanje PDV ne bude drastično, ali da ujedno prati i rasterećenje zarada, smanjenje administracije, donošenje strategije za podržavljenje preduzeća, kao i restrukturiranje javnih preduzeća, što će doprineti smanjenju budžetskog deficita – ističe Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Rast PDV, zaključuje sagovornik „Blica“, neizbežna je mera neuspešne ekonomske politike koja je bazirana na projekcijama od danas do sutra.

– Pred izbore to niko ne radi, jedno je život, drugo teorija. Jasno je da se pred izborima neće povlačiti potezi koji bi nekog naljutili. To što je guverner rekao jeste realnost, ali to neće uraditi ova vlada, već sledeća, koja neće imati mnogo izbora. Činiće ne ono što hoće, već što mora – ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Uporedo sa povećanjem poreza da dodatu vrednost, što je mišljenje našeg sagovornika, potrebno je i povećati akcize, a onda rasteretiti zarade od poreza.
– Posledice povećanja PDV i akciza bilo bi jednokratno povećanje inflacije. Ali pre promene poreske politike, imperativ je efikasniji rad poreske uprave koja bi morala da kontroliše naplatu PDV, da ne postoje delovi u Srbiji koji su „poreski Eldorado“ i da plaćanje poreza ne bude za nekog obaveza, a za nekog dobrovoljni proces – kaže Stevanović.

Posledice povećanja PDV

Kao pozitivna posledica javilo bi se povećanje prihoda u budžet i manji budžetski deficit, dok bi istovremeno porasle cene i obim sive ekonomije, promet u trgovini bi pao, kao i opšti nivo životnog standarda.

U Hrvatskoj od 1. marta PDV će biti podignut na 25%

Dok Srbija čeka raspisivanje izbora i novu vladu da povuče poteze poreske reforme, hrvatski Sabor je to već učinio. Od 1. marta u Hrvatskoj će opšta stopa PDV iznositi 25, umesto dosadašnjih 23%. Procena Ministarstva finansija je da će promena PDV doneti budžetu 2,5 milijardi kuna (330 mil EUR). Izmenjenim Zakonom o PDV, uvodi se i međustopa od 10% za hranu za decu, jestivo ulje i masti, za beli šećer i za isporuke vode. Poreska reforma obuhvata i 2013. tako da će se za godinu dana obračunavati međustopa i na hranu, piće i napitke u ugostiteljskim objektima. Kada su predsednika Hrvatske upitali koliko je povećanje PDV-a mudar potez, Josipović je odgovorio: „Mudro je ono što zatvara rupu u proračunu!“

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 26.02.2012.)

Deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji

Građanske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije, pripremili su deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji. Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.

Vodič je u elektronskoj verziji dostupan na adresi: http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html

Vodič odgovara na veoma često pitanje koje čujemo u Srbiji – kome da pošaljemo svoj konkretan predlog projekta. U tom smislu Vodič olakšava posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. Zbog toga jednom godišnje objavljujemo dopunjenu verziju Vodiča sa najnovim podacima i distribuiramo ga velikom broju zainteresovanih korisnika.

Trudili smo se da Vodič bude dovoljno informativan, ali i praktičan za upotrebu i tako bude koristan vodič za prikupljanje sredstava od domaćih i međunarodnih donatora, te državnih institucija.

Nadamo se da će i deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja ispuniti svoju svrhu i biti dodatni podsticaj za uključivanje svih onih koji mogu da doprinesu većoj socijalnoj uključenosti u Srbiji i unapređenju kvaliteta života svih njenih građanki i građana.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije,http://www.inkluzija.gov.rs

Ministarstvo ekonomije pripremilo je zakon o redovnosti plaćanja, koji će naredne nedelje biti predstavljen javnosti. Tim propisom, koji će se uskoro naći i u skupštinskoj proceduri, predviđeno je ograničenje rokova plaćanja na maksimalnih 60 dana.

Ovo, za „Novosti“, najavljuje ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. On podseća da, zbog vrlo restriktivnog budžeta, ove godine taj resor neće moći da realizuje program subvencionisanih kredita za likvidnost i investicije privrede. A zahvaljujući tom programu, Srbija je lane imala veći privredni rast od skoro svih država regiona.

– Nažalost, neće biti tih programa, ali će privreda, pod istim uslovima kao i dosad, moći da koristi povoljne pozajmice koje se realizuju preko Fonda za razvoj – navodi ministar Ćirić.

– Sredstva kojim će ove godine Fond za razvoj raspolagati veća su nego prošle godine, čak su u slučaju malih preduzeća duplirana – sa 200 na 400 miliona dinara.

Krajem meseca Vlada će usvojiti i uredbu kojom će se omogućiti nastavak podsticaja svih investitora, bili oni domaći ili strani, a koji zapošljavaju veliki broj radnika, posebno u devastiranim i nerazvijenim područjima.

– Svi ulagači će, pod istim uslovima kao i prethodne godine, moći da računaju na subvencije po svakom otvorenom radnom mestu – ističe Ćirić. – Trenutno to nije moguće, jer se uredba, kojom se ova mera omogućava, radi za svaku godinu posebno.

Ali, to je tehnička stvar, jer u razdelu Ministarstva, u budžetu za 2012. godinu, postoje rezervisana sredstva za te namene.
Subvencionisanje stambenih kredita prelazi iz „ruku“ Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u nadležnost Ministarstva za prostorno planiranje. Uskoro će se olakšati dobijanje subvencije države, a predviđena su i nešto veća sredstva u budžetu za ove namene.

– Do sada se sprovođenje ove mere samo tehnički nalazilo na razdelu Ministarstva ekonomije u budžetu – navodi Ćirić.

– Tehnički, čitav posao rađen je preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. A, podržavam olakšano kreditiranje građana koji nameravaju da kupe stan.

Izvor: eKapija