Uprkos sugestiji guvernera Narodne banke Dejana Šoškića i MMF da bi Vlada i sada mogla da povuče prvi korak za ozdravljenje privrednog sistema, a to je najpre povećanje PDV, to se neće dogoditi.

Taj potez, ocenjuju sagovornici „Blica“, strankama vladajuće koalicije doneo bi manje glasova, te ga stoga neće povlačiti. Ali, ako ova vlada svesno neće, nova će sigurno morati to da učini, kako bi smanjila manjak u državnoj kasi.
Odluku o većoj stopi PDV, međutim, trebalo bi da prati i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U Ministarstvu finansija za „Blic“ potvrđuju da ova vlada neće povećavati stopu PDV.

Računica pokazuje da bi povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20% donelo u budžet oko 300 mil EUR. To nije dovoljno da se prebrodi ova krizna godina, u kojoj se procenjuje da bi privredni rast mogao da bude 0,5%.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da je neophodna sveobuhvatna poreska reforma, ali nju nikako ne treba svesti samo na povećanje PDV. Prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja saveta u kome je upozoreno na rastući javni dug, Vučković je naglasio da država treba da štedi na svaki mogući način.
Konkrento, to bi značilo eliminisanje nepotrebnih institucija, razmatranje zaposlenosti na različitim sektorima države, reformu obrazovanja, zdravstva, penzijskog sistema…
– Povećanje PDV sigurno će biti jedan od koraka koji će verovatno naredna vlada morati da razmotri i primeni. Ali, ovaj korak ne bi bio opravdan i dočekan na pravi način ako bi se čitava priča svela samo na to – kaže Vučković. S jedne strane veći PDV, smatra sagovornik „Blica“, a s druge smanjeno opterećenje rada.

Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“, smatra da bi pre povećanja PDV trebalo da se postigne konsenzus za smanjenje javne potrošnje i zaposlenih u brojnim agencijama. Kako se javni sektor širi decenijama, on ilustruje primerom.

U Koceljevu je pre četrdeset godina bilo zaposleno osam milicionera, 1991. godine 10, a danas ima čak 60 policajaca. Veselinović kaže da bi posle javne potrošnje, na red moralo da dođe i smanjenje poreza i doprinosa na zarade na 40%.

– Ova vlada to sigurno neće učiniti, jer bi za članice koalicije to značilo manje glasova na izborima. Kompromisi koji se stalno prave nigde nas ne vode. Možete sada povećati PDV i na 30%, ali se bojim da bi prodaja robe i usluga otišla na „crno tržište“. Pa i sada imate slučajeve da masovno zatvaraju električarske i vodoinstalaterske radnje, a da te usluge masovno rade na crno – kaže Veselinović.

Otkud baš sada poruka guvernera NBS, koja je usledila neposredno posle preporuke MMF koji je takođe poručio da veći PDV treba da bude jedna od opcija.

– Šoškić nema opterećenje, već je politički relaksiran i može da govori o većim porezima, smanjivanju dažbina na plate, boljoj socijalnoj zaštiti, racionalizaciji javnog sektora i rastu državnih investicija u infrastrukturu. Očekivanja su da povećanje PDV ne bude drastično, ali da ujedno prati i rasterećenje zarada, smanjenje administracije, donošenje strategije za podržavljenje preduzeća, kao i restrukturiranje javnih preduzeća, što će doprineti smanjenju budžetskog deficita – ističe Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Rast PDV, zaključuje sagovornik „Blica“, neizbežna je mera neuspešne ekonomske politike koja je bazirana na projekcijama od danas do sutra.

– Pred izbore to niko ne radi, jedno je život, drugo teorija. Jasno je da se pred izborima neće povlačiti potezi koji bi nekog naljutili. To što je guverner rekao jeste realnost, ali to neće uraditi ova vlada, već sledeća, koja neće imati mnogo izbora. Činiće ne ono što hoće, već što mora – ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Uporedo sa povećanjem poreza da dodatu vrednost, što je mišljenje našeg sagovornika, potrebno je i povećati akcize, a onda rasteretiti zarade od poreza.
– Posledice povećanja PDV i akciza bilo bi jednokratno povećanje inflacije. Ali pre promene poreske politike, imperativ je efikasniji rad poreske uprave koja bi morala da kontroliše naplatu PDV, da ne postoje delovi u Srbiji koji su „poreski Eldorado“ i da plaćanje poreza ne bude za nekog obaveza, a za nekog dobrovoljni proces – kaže Stevanović.

Posledice povećanja PDV

Kao pozitivna posledica javilo bi se povećanje prihoda u budžet i manji budžetski deficit, dok bi istovremeno porasle cene i obim sive ekonomije, promet u trgovini bi pao, kao i opšti nivo životnog standarda.

U Hrvatskoj od 1. marta PDV će biti podignut na 25%

Dok Srbija čeka raspisivanje izbora i novu vladu da povuče poteze poreske reforme, hrvatski Sabor je to već učinio. Od 1. marta u Hrvatskoj će opšta stopa PDV iznositi 25, umesto dosadašnjih 23%. Procena Ministarstva finansija je da će promena PDV doneti budžetu 2,5 milijardi kuna (330 mil EUR). Izmenjenim Zakonom o PDV, uvodi se i međustopa od 10% za hranu za decu, jestivo ulje i masti, za beli šećer i za isporuke vode. Poreska reforma obuhvata i 2013. tako da će se za godinu dana obračunavati međustopa i na hranu, piće i napitke u ugostiteljskim objektima. Kada su predsednika Hrvatske upitali koliko je povećanje PDV-a mudar potez, Josipović je odgovorio: „Mudro je ono što zatvara rupu u proračunu!“

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Blic“ od 26.02.2012.)

Deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji

Građanske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije, pripremili su deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji. Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.

Vodič je u elektronskoj verziji dostupan na adresi: http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html

Vodič odgovara na veoma često pitanje koje čujemo u Srbiji – kome da pošaljemo svoj konkretan predlog projekta. U tom smislu Vodič olakšava posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. Zbog toga jednom godišnje objavljujemo dopunjenu verziju Vodiča sa najnovim podacima i distribuiramo ga velikom broju zainteresovanih korisnika.

Trudili smo se da Vodič bude dovoljno informativan, ali i praktičan za upotrebu i tako bude koristan vodič za prikupljanje sredstava od domaćih i međunarodnih donatora, te državnih institucija.

Nadamo se da će i deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja ispuniti svoju svrhu i biti dodatni podsticaj za uključivanje svih onih koji mogu da doprinesu većoj socijalnoj uključenosti u Srbiji i unapređenju kvaliteta života svih njenih građanki i građana.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije,http://www.inkluzija.gov.rs

Ministarstvo ekonomije pripremilo je zakon o redovnosti plaćanja, koji će naredne nedelje biti predstavljen javnosti. Tim propisom, koji će se uskoro naći i u skupštinskoj proceduri, predviđeno je ograničenje rokova plaćanja na maksimalnih 60 dana.

Ovo, za „Novosti“, najavljuje ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. On podseća da, zbog vrlo restriktivnog budžeta, ove godine taj resor neće moći da realizuje program subvencionisanih kredita za likvidnost i investicije privrede. A zahvaljujući tom programu, Srbija je lane imala veći privredni rast od skoro svih država regiona.

– Nažalost, neće biti tih programa, ali će privreda, pod istim uslovima kao i dosad, moći da koristi povoljne pozajmice koje se realizuju preko Fonda za razvoj – navodi ministar Ćirić.

– Sredstva kojim će ove godine Fond za razvoj raspolagati veća su nego prošle godine, čak su u slučaju malih preduzeća duplirana – sa 200 na 400 miliona dinara.

Krajem meseca Vlada će usvojiti i uredbu kojom će se omogućiti nastavak podsticaja svih investitora, bili oni domaći ili strani, a koji zapošljavaju veliki broj radnika, posebno u devastiranim i nerazvijenim područjima.

– Svi ulagači će, pod istim uslovima kao i prethodne godine, moći da računaju na subvencije po svakom otvorenom radnom mestu – ističe Ćirić. – Trenutno to nije moguće, jer se uredba, kojom se ova mera omogućava, radi za svaku godinu posebno.

Ali, to je tehnička stvar, jer u razdelu Ministarstva, u budžetu za 2012. godinu, postoje rezervisana sredstva za te namene.
Subvencionisanje stambenih kredita prelazi iz „ruku“ Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u nadležnost Ministarstva za prostorno planiranje. Uskoro će se olakšati dobijanje subvencije države, a predviđena su i nešto veća sredstva u budžetu za ove namene.

– Do sada se sprovođenje ove mere samo tehnički nalazilo na razdelu Ministarstva ekonomije u budžetu – navodi Ćirić.

– Tehnički, čitav posao rađen je preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. A, podržavam olakšano kreditiranje građana koji nameravaju da kupe stan.

Izvor: eKapija

Vlada Vojvodine usvojila je danas pokrajinski Akcioni plan zapošljavanja u ovoj godini, za čije će ostvarivanje iz vojvođanskog budžeta biti izdvojeno 316 miliona dinara, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin istakao je da će biti nastavljena dobra praksa da svako radno mesto u Vojvodini bude subvencionirano sa 130.000 dinara, odnosno sa 160.000 dinara na osnovu osnivanja radnje ili preduzeća.

U plan je uključen i nastavak onih programa koji su se, u vreme ekonomske krize, pokazali kao uspešni u suprotstavljanju problemima, koje je ona prouzrokovala, rekao je Vasin i dodao da će biti nastavljena i podrška programima samozapošljavanja i novog zapošljavanja, kao i da će biti aktivirani programi javnih radova i pripravništva.
U martu će, kako je najavljeno, biti otvoren pokrajinski Centar za obuku nezaposlenih lica, pa će podrška biti upućena i za tu značajnu aktivnost.
Od ukupno 316 miliona dinara predviđenih za ostvarivanje Akcionog plana za zapošljavanje, 126 miliona biće izdvojeno za udruživanje sa opštinama i gradovima sa teritorije Vojvodine, kako bi zajednički bili realizovani programi za suprotstavljanje nezaposlenosti i mogućoj krizi.

Zajedno sa novcem koji će biti udružen sa sredstvima iz budžeta Srbije, koja bi trebalo da iznose oko 200 miliona dinara, očekuje se da ukupan iznos za realizaciju mera zapošljavanja u Vojvodini dostigne oko 900 miliona dinara.

Novi Zakon o privrednim društvima u primeni od 1. februara 2012. godine („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011). Sva privredna društva i preduzetnici – u zakonskoj su obavezi da  usklade svoje poslovanje (kapital, osnivačka i druga akta) sa novim zakonom i to do početka primene novog zakona.

Ovim zakonom uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Zakon o privrednim društvima možete preuzeti ovde.