Autor: Ξ

Izvoz bez carine na multimilionsko tržište

Sporazum sa Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, omogućava izvoz bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Specijalni Sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA) počeće da se primenjuje od 1. oktobra i tim povodom Privredna komora Beograda u saradnji sa Upravom carina organizuje sutra skup o specifičnostima tog sporazuma i mogućnostima njegove primene, saopštila je komora.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa državama-članicama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA – Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, 17. decembra 2009.

Taj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

– Sporazum predstavlja veliku šansu za srpske proizvođače i izvoznike i to je još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine – rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.

Učesnici skupa od glavnog inspektora u Odeljenju za poreklo robe Uprave carina Milice Šuše će saznati na koji način što jednostavije da koriste prednosti koje ima EFTA sporazum za preduzeća u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

Srbija je za sedam meseci ove godine izvezla poljoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,02 mlrd USD, što je za 25% više nego u isto vreme prošle godine, izjavio je danas ministar poljoprivrede Saša Dragin.

– To je najveći zabeleženi rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije koji je Srbija imala – kazao je on na otvaranju Prvog sajma fine hrane i pića u Beogradu „Kulinarija“ i podsetio da je „prošle godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio 2 mlrd USD, uz suficit od 650 mil USD.

Dragin je kazao da je Srbija u poslednje dve godine usvojila 31 zakon iz oblasti poljoprivrede usklađena sa regulativom Evropske unije (EU) i da je novi izveštaj o EU napretku Ministarstva poljoprivrede bio pozitivan i da je Srbija dobila mogućnost izvoza prerađevina od svinjskog mesa, piletine i ribe.

Ministar poljoprivrede je poručio „onima koji su između srpskog seljaka i potrošača“, da bez obzira na pare i moć „apsolutno ne mogu da pokolebaju državu u politici čiji je prvenstveni interes da poljoprivrednik dobro zaradi i da građani imaju pristup kvalitetnoj i zdravoj hrani po prihvatljivim cenama“.

Dragin je rekao da su za državu najvažniji potrošači koji moraju da dobiju zdravstveno bezbednu i kvalitetnu hranu, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede ove godine izvršilo skoro 1.000 kontrola objekata u kojima se proizvodi hrana, navodeći da je iz prodaje povučeno više od 170 tona neispravnog mesa i namirnica od mesa.

Član Gradskog veća Miroslav Čučković, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić i zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić posetili su juče sedišta dve firme koje su proneverile novac dobijen za start-ap kredite. Oni su obišli lokale „Aida Škorpije“ u Bulevaru kralja Aleksandra 177 i „San Sebastijana“ u Bulevaru Mihajla Pupina 10z (lokal 67), a start-ap krediti su dobijeni od Fonda za razvoj Republike Srbije za 2007. godinu.

Protiv 46 vlasnika firmi koji su proneverili ovaj novac (16 u Beogradu) podnete su krivične prijave.

– Ovakve pojave neće omesti grad Beograd da nastavi podsticanje samozapošljavanja u našem gradu. U protekle tri godine iz start-ap programa je otvoreno 1.500 firmi i u njima je zaposleno 4.489 ljudi, a samo 16 vlasnika je zloupotrebilo poverenje grada. Za razliku od ostatka Srbije, grad Beograd je sam isplatio prvu ratu start-ap kredita za svih 327 korisnika iz 2007. godine, pa ćemo tražiti da oni koji su proneverili sredstva vrate gradu taj novac, nezavisno od onoga što radi Fond za razvoj. Prva rata je u proseku bila oko 80.000 dinara, što znači da je pronevereno 1,3 miliona dinara iz gradskog budžeta. Grad će obavestiti i sve poslovne banke i organizacije da ovih 16 firmi ne može da posluje više ni sa kim koga je država ovlastila da daje subvencije, a obavestićemo i poslovni svet o njihovoj zloupotrebi sredstava Beograđana – rekao je Miroslav Čučković.

Strahinja Sekulić naglasio je da grad Beograd razmišlja da protiv onih koji su proneverili novac ne podnese krivične prijave za nenamensko trošenje kredita, već za krivično delo prevare.

Goran Džafić je istakao da je osnovna namera države pri davanju ovih start-ap kredita bila da se podstakne proizvodna delatnost, tako da ova sredstva nisu mogla da se koriste za trgovinu, taksi prevoz, kupovinu putničkih vozila i primarnu poljoprivrednu proizvodnju. „Aida Škorpija“ je dobila kredit za pokretanje štamparije, u kojoj je trebalo da bude zaposleno četvoro ljudi, a novac je iskorišćen za otvaranje trafike.

„San Sebastijanu“ su odobrena sredstva za nabavku opreme za proizvodnju kozmetičkih preparata, a vlasnica se bavi prodajom tekstila i čarapa.

– Kontrolu start-ap kredita smo počeli posle isteka grejs perioda od godinu dana, ali smo na osnovu ovog iskustva ove godine kontrolisali i start-ap kredite odobrene 2008. i 2009, pa i 2010. godine. Što se tiče 2007. godine, više od 60% kredita je uspešno realizovano, dok je 10 odsto preduzeća zloupotrebilo poverenje države. Zloupotrebe su uglavnom bile kupovina automobila, organizovanje svadbi, putovanja i otvaranje fantomskih firmi za pranje novca – rekao je Goran Džafić.

Miroslav Čučković je najavio i da je grad pripremio program podrške za revitalizaciju mašina malih i srednjih preduzeća, u okviru koga će se davati sredstva u visini od 500.000 do milion dinara. Konkurs će biti objavljen do kraja godine.