Autor: Ξ

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Božidar Laganin izjavio je da je trenutno oko 100 stranih kompanija zainteresovano za ulaganje u Srbiji.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je oko 30 odsto investitora razmatara ulaganje u automobilsku industriju, a među veoma aktivnim saogovornicima za investicije su tri južnokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju.

– SIEPA će u 2011. godini da stavi akcenat na privlačenje ulagača u sektorima automobilske i elektronske industrije i informaciono komunikacionih tehnologija – kazao je Laganin.

Najveće interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemačke, istakao je on i dodao da je najzanimljiviji region za ulaganje jug Srbije.

– „Fiat“ je magnet za investitore automobilske industrije. Strane kompanije koje su počele da rade u Srbiji privleče druge da vide šta je ono što Srbije nudi – kazao je Laganin.

On je istakao da do sada nije izgubljen ni jedan od potencijalnih projekata za investicije, ali da je primećen efekat „odloženog dejstva“, odnosno da kompanije teže donose odluke i da je realizacija usporenija, ali da su „svi projekti živi“.

Pred kraj 2010. godine, istakao je, primećeno je da veliko interesovanje za sektor tekstilne industrije i turizma, gde se očekuje ulazak jedne od vodećih turističkih kompanija u banjskom turizmu u prvim mesecima ove godine.

On je ocenio da je kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo najveća prednost Srbije u privlačenjuje novih ulagača.

Dodatna prednost je veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini, istakao je Laganin dodajući da SIEPA promovišemo Srbiju kao idealnu proizvodnu platformu za izvozno orjentisana preduzeća.

Laganin je kazao da je prema proceni SIEPA realno očekivati četiiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini imajući u vidu prodaju dela akcija „Telekoma Srbije“ i planove „Fiata“.

– Grinfild projekti se realizuje u intervalu od devet meseci, a građevinska sezona kreće od marta, tako da Srbiju vidim kao veliko gradilište u 2011. godini – kazao je on.

Struja bi u 2011. godini trebalo da poskupi najviše do 10 odsto, ocenio je ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević, dok je ministar energetike Petar Škundrić istakao da bi Srbija cenu električne energije u narednih nekoliko godina trebalo da podigne za 60 odsto.

I u Elektroprivredi Srbije takođe vlada mišljenje da bi do 2013. godine trebalo da struja bude skuplja za pomenutih 60 odsto. Kada je tekuća godina u pitanju, sva je prilika da će njena cena biti podignuta krajem grejne sezone, i to za 10 odsto najviše, što je nedavno istakao i premijer Mirko Cvetković, rekaviši da će poskupljenje uslediti u aprilu.

EPS je inače krajem prošle godine i zvanično od Agencije za energetiku zatražio poskupljenje električne energije za 15 odsto, čak je postojala mogućnost da se na poslednjoj sednici u 2010. godini razmatra ovo pitanje, ali se zbog dobro poznatog ekonomskog momenta odustalo. Ipak, u Vladi preovlađuje mišljenje da Elektroprivredi treba dozvoliti podizanje cene od 10 odsto, i to za celu 2011. godinu. To je potvrdio i ministar Milosavljević, rekavši da će tokom 2011. godine biti jedna korekcija cene električne energije, ali da to sigurno neće biti onoliko koliko EPS očekuje, a to je 15 do 18 odsto.

On je naglasio da će korekcija cene struje u Srbiji biti tek kada neplatiše i oni koji jednim delom prouzrokuju lošije rezultate u poslovanju EPS na neki način budu primorani da izmire bar jedan deo svojih obaveza.

S druge strane, ministar energetike Petar Škundrić ocenio je da bi cenu struje u Srbiji u narednih nekoliko godina trebalo postepeno uskladiti sa cenama u regionu. Škundrić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Srbija zemlja sa najnižom cenom električne energije u regionu i Evropi i da je najpribližnija cena struje u regionu za 60 odsto veća nego u Srbiji.

– Ne smatram da bi trebalo sada da podignemo cenu struje za 60 odsto, već da u narednih nekoliko godina, u vreme snažnog investicionog ciklusa, treba izvršiti punu harmonizaciju cena, jer bi time ubrzali ne samo podizanje novih energetskih kapaciteta već i privredni razvoj u Srbiji – kazao je ministar.

On je dodao da je to potrebno i zbog potencijalnih investitora, koji bi trebalo da budu strateški partneri u izgradnji novih energetskih pogona. Struja u Srbiji je poslednji put poskupela u martu 2010. godine, u proseku za 10 odsto, a pre toga je poskupela u avgustu 2008. godine, u proseku za 8,9 odsto.

I pre martovskog poskupljenja lomila su se koplja oko toga da li cenu električne energije treba podizati, dugo se većalo, a zatim je odobreno poskupljenje od 10 odsto. Ipak, EPS nije odustao od drugog poskupljenja u 2010. godini.

Ovo preduzeće je u toku prošle godine planiralo još jedno poskupljenje od 10 odsto u septembru, pa su iz kompanije podneli i zvaničan zahtev za poskupljenjem, ali je Vlada odlučila da ne odobri podizanje cene.

Opštine će ubuduće imati mogućnost da izdaju u zakup ili prodaju parcele samo ako su pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini konvertovale u vlasništvo. Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, i država će prodavati i izdavati zemljište u zakup, a taj posao će odrađivati Republička direkcija za imovinu. I to je novina predviđena izmenama i dopunama, o kojima bi uskoro trebalo da se izjasne Vlada i parlament.

U ovom trenutku veliki je broj vlasnika bespravno sazidanih objekata, koji moraju da sačekaju izmene Zakona o planiranju i izgradnji ne bi li obezbedili i poslednji papir za legalizaciju svojih zdanja. Jer, bez rešenog pitanja zemljišta porodične kuće ne mogu biti legalizovane. Upravo, oni koji su divlje gradili na državnom zemljištu moraće da sačekaju da izmene stupe na snagu i da se potom obrate Republičkog direkciji za imovinu da im odobri zakup ili kupovinu parcele. Naravno, prvo treba da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu, odnosno koliko je ari placa potrebno za funkcionisanje objekta.

– Sve ono što su do sada radili gradovi i opštine ubuduće će moći i država – kaže za „Novosti“ Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje.

– Lokalne samouprave su do sada bile samo korisnik gradskog građevinskog zemljišta tako da sada imaju pravo na konverziju i to bez naknade. Tek kao vlasnici će moći da izdaju ili prodaju parcele. Sa druge strane, tamo gde je Republika vlasnik, a nema korisnika, zemljište će izdavati i prodavati Republička direkcija za imovinu i to je naš predlog – dodaje ona.

Problem dugova firmi poslovnim bankama i drugim preduzećima mogao bi da bude, bar delimično, rešen novim propisom koji je, u saradnji sa kolegama iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije(NBS), pripremilo Ministarstvo ekonomije, a koje bi, posle rasprave na narednoj sednici Vlade, trebalo da se nađe i pred poslanicima Parlamenta Srbije. Rok za usvajanje ovog dokumenta u Skupštini je februar 2011. godine.

– Reč je o propisu koji predviđa uspostavljanje mehanizma dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja dugova – kaže za „Novosti“ Luka Andrić, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Prema ideji predlagača navedenog propisa, Privredna komora Srbije će, u procesu vansudskog restrukturiranja dugova, imati ulogu posrednika, odnosno medijatora između firmi i poslovnih banaka, odnosno preduzeća dužnika i kompanije kojoj se duguje.

– Predviđeni su razni mehanizmi koji bi doprineli da se, na dobrovoljnoj bazi, rešavaju problemi dugovanja – ističe Andrić, i dodaje da je, u tom smislu, osmišljeno i dobrovoljno proglašenje moratorijuma na blokadu računa dužnika.

Problem nelikvidnosti srpske privrede je i u toku nedavno vođenih pregovora o šestoj reviziji našeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom bila jedna od važnijih tema. Fond je, naime, zaključio da postoji opasnost da se postojeća nelikvidnost privrede prelije i na bankarski sektor, ali i da će broj nenaplativih zajmova nastaviti da raste i u narednoj godini i to, naročito, u korporativnom sektoru.

Banke u problemu

Poslednjih meseci značajno je uvećan procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita uzetih kod ovdašnjih poslovnih banaka. Trenutno 14,6% preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslovnim bankama ovo povećanje procenta kašnjenja u plaćanju rata pravi velike probleme, s obzirom na to da je više od 60% njihovih plasmana okrenuto privredi. Čak 74% njih je u inostranoj valuti, uglavnom u evrima.

Popis stanovništva bi mogao biti održan u oktobru, najavljuju iz Republičkog zavoda za statistiku, a dodatna sredstva, potrebna za finansiranje istog, će biti obezbeđena iz evropskih fondova.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava za „Novosti“ da će ova sredstva biti obezbeđena iz IPA fondova EU.

– Predstavnici naše države kontaktirali su sa zvaničnicima EU, i načelno je dogovoreno da će se iz IPA fonda sredstva povećati i za finansiranje popisa – objašnjava Kovačević.

– Sada je potrebno vreme da se ispoštuje procedura za obezbeđivanje tih sredstava – rekao je on.

Nije toliko važno, dodaje Kovačević, u kom će mesecu biti organizovan popis, već samo da se on uradi u 2011. godini.

Ako popis bude organizovan u oktobru, neće biti prekršen zakon koji, kao i propisi većine evropskih država, SAD, Kanade i Rusije, predviđa popis svake prve godine u dekadi.