Konkurs “Specijalni fokus”
REKONSTRUKCIJA ŽENSKI FOND
Konkurs “Specijalni fokus”
ZAŠTO?
Borba za ženska ljudska prava (kao nenasilan, aktivan odnos prema stvarnosti koju živimo) mora biti (i u svojoj suštini jeste) borba za sasvim drugačiji svet – od našeg ličnog sveta, preko čovečanstva do sveta prirode. Sa potpuno jasnom, zajedničkom idejom šta je dobro, a šta nije, bez relativizacije. Sa idejom oslobođenom grupisanja u identitete , bez njihovog “utrkivanja” koji je važniji i/ ili koji je opresovaniji. Bez fragmentacije. Teška borba, uz stalne (vidljive i nevidljive) prepreke, u kojoj konstantno donosimo odluke, rizične.
Rekonstrukcija Ženski fond je donela odluku da u centar pažnje svog programa Specijalni fokus stavi naše ukorenjene brige: militarizam, nacionalizam, rasizam.
Militarizam se ne može svesti samo na vidljive manifestacije (rat, oružane snage, vojni budžet, proizvodnja i trgovina oružjem, itd.). Period oružanih sukoba tokom 90-ih i nakon njih, odlikuje se raznim vidovima nepravdi i nejednakosti – ekonomsko-socijalnim, etničko-rasnim, kulturno–ideološkim i slično-
Na institucionalnom nivou, Srbija je izrazito militaristička država, što potvrđuju neke od činjenica: Srbija se nije oslobodila tereta nedavne ratne prošlosti niti odgovornosti za rat i ratne zločine, još uvek nije usvojena Konvencija UN o zabrani proizvodnje kasetne municije, čime je lišen međunarodne pomoći veliki broj građana/ki žrtava ove municije tokom Nato bombardovanja (1999.); Srbija je prva u regionu po broju oružja po glavi stanovnika, još uvek nije usvojen zakon o privatnom bezbednosnom sektoru, ne postoji demokratska kontrola bezbednosnih službi, ne postoje statistička baza i evidencija o posttraumatskom stresnom sindromu/PTSP u Srbiji, niti koliko žena doživljava nasilje od strane bivših učesnika u ratu koji pate od PTSP, itd. Država ulaže u vojne potrebe, u represivni aparat umesto u civilne potrebe stanovništva, tako da je Srbija na poslednjem mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite u Evropi – Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od malignih i kardiovaskularnih bolesti, oko 1,5 miliona stanovnika Srbije nema završenu osnovnu školu, itd.
Militarizacija, kao često lukava i nevidljiva manifestacija militarizma, se ispoljava kroz prenošenje militarističkih vrednosti na sve sfere života i uključuje: hijerarhiju, ksenofobiju, nacionalizam, rasizam, autoritarnost, uniformnost… Militarizacija nameće i određene kulturne modele koji stvaraju klimu kontrole i straha, a oni se ispoljavaju kroz različite vidove strukturnog nasilja:
- Proizvodnju neprijatelja u funkciji opravdanja represivnog aparata kontrole nad medijima, autonomnim organizacijama civilnog društva i društvom u celini,
- Uniformnost/jednoumlje – homogenizaciju – očituje se u demonizovanju i eliminaciji iz javnog života onih koji drugačije misle, onih koji se protive, onih koji ne pristaju na slepu poslušnost i idolatriju režimu,
- Demonizovanje, ućutkivanje, pa i kriminalizaciju društvenih pokreta: braniteljki i aktivistkinja civilnog društva koje se zalažu za raskid sa zločinačkom prošlošću, kao i aktivistima/kinjama gej i lezbejskog pokreta, Romima/Romkinjama, kao i etničkim manjinama uopšte,
- Zloupotrebu i militarizaciju izbegličke tragedije – država Srbija je dozvolila profitiranje na migracijama s Bliskog istoka i stvaranje novog talasa/sloja postratnih profitera,
- Nejednaku raspodelu resursa – kompeticiju, nesigurnost u oblasti rada,
- Fašizaciju putem glorifikacija ratnih zločinaca iz 90-ih na nivou države i društva, rehabilitacije ratnih zločinaca, istorijski revizionizmam, poništavanje antifašističkog nasleđa iz II svetskog rata,
- Gubljenje sekularnog karaktera države – mešanjem verskih organizacija, pre svega SPC u sve sfere javnog života (političku, obrazovnu, kulturnu…),
- Zloupotrebu reproduktivnih sposobnosti i reproduktivnih prava žena u funkciji države, nacije, crkve, pre svega putem propagande o beloj kugi u cilju degradacije žena, svođenja identiteta žene na ulogu majki i supruga kao nacionalne i patriotske dužnosti, proizvodnju razdora među ženama raznih etničko-rasnih pripadnosti i sl.
Kroz Specijalni fokus cilj nam je da razumemo, razmenimo, imenujemo i podržimo aktivnosti koje se suočavaju sa nekim od ključnih izvora sadašnje politike.
KO?
Za podršku se mogu prijaviti neprofitne nevladine organizacije i neformalne (neregistrovane) grupe (u daljem tekstu GRUPE) koje vode i/ili u njima aktivno učestvuju žene.
ŠTA?
DA:
- Grupe koje vode žene (kojoj god generaciji pripadaju)
- Projekti koje su kreirale i sprovode ih žene (u grupama i aktivnostima mogu učestvovati i muškarci, ali ne kao isključivo glavni i brojniji nositelji projekta i aktivnosti u njemu)
- Projekti i grupe sa autentičnim, inovativnim, duhovitim i kreativnim pristupom javnosti,
- Projekti i grupe koji podstiču solidarnost među različitim ljudima, koji pokazuju spremnost za saradnju sa ostalim organizacijama za ženska ljudska prava i socijalnu pravdu
- Predlozi projekata sa realističnim budžetom koji ne prelazi maksimalan iznos podrške od 300.000 RS
NE:
- Projekti i grupe koje vode muškarci (muškarci mogu učestvovati kao saradnici na projektu)
- Projekti političkih partija (i njihovih podmladaka, foruma žena, itd.), verskih organizacija, desničarskih organizacija, profitnih organizacija, državnih institucija.
- Javne institucije, npr. škole, ustanove kulture i umetnosti, itd. ne mogu biti nositeljke projekta, već isključivo eventualne saradnice grupama žena
- Projekti pojedinki, kao ni stipendije, akademska istraživanja, putni grantovi za međunarodna i studijska putovanja odnosno putni troškovi koji nisu u najdirektnijoj vezi sa realizacijom projektnih aktivnosti
- Projekti usmereni na zdravstvenu pomoć, posledice elementarnih nepogoda, mikrokredite
VAŽNO!
U slučaju da dobijemo više predloga koji u potpunosti zadovoljavaju uslove konkursa, a da zbog ograničenih sredstava nismo u mogućnosti sve da podržimo, solidarno ćemo prednost davati grupama koje imaju manjak finansijskih i organizacionih mogućnosti usled nerazvijenosti okruženja u kojem žive i rade, zbog diskriminacije kojoj su izložene na osnovu sadržaja kojima se bave ili generacijske zanemarenosti.
GDE
Cela Srbija
KOLIKO
Maksimalan iznos podrške za predlog projekta je 300.000 dinara.
Svaka grupa koja aplicira može poslati samo jedan predlog projekta u toku trajanja jednog intervala konkursa.
KAKO…
… Se prijaviti: Konkurs je stalno otvoren, ali se odluke donose tri puta godišnje – februar, juni, novembar. Vaš predlog projekta treba poslati na prijavnom formularu koji možete preuzeti ovde ili nas pozvati sa zahtevom da vam formular pošaljemo poštom. Kompletno popunjen formular , kao i pitanja u vezi sa programom treba poslati ili elektronski na adresu office@rwfund.org, ili običnom poštom na sledeću adresu: Rekonstrukcija Ženski fond, Braće Baruh 6, 11 000 Beograd.
Nakon toga dobićete potvrdu da je vaš predlog projekta stigao. Ukoliko u roku od dve nedelje od slanja vašeg predloga ne dobijete ovu potvrdu, pišite nam da proverite da li je aplikacija uopšte stigla do nas.
…Se donose odluke: Tim RŽF-a prima sve predloge projekata i proverava da li se uklapaju u osnovne kriterijume. U slučaju da su potrebne dodatne informacije, kontaktiraćemo osobu/e navedenu/e kao odgovornu/e za projekat, kao i osobu/e navedenu/e kao preporuka za vaš projekat ili grupu. Sve aplikacije koje ispunjavaju osnovne uslove, šalju se na razmatranje i konačno odlučivanje našem Upravnom odboru. Nakon sastanka Upravnog odbora će svi koji su konkurisali biti obavešteni da li je njihov predlog podržan ili ne.
JOŠ MALO PA GOTOVO!
Grupe čiji predlozi projekata budu odobreni, potpisuju sa Rekonstrukcijom Ženski fond ugovor o finansiranju projekta. Neformalne (neregistrovane) grupe bi trebalo da imaju grupu od poverenja koja bi na svoj račun mogla da primi odobrena sredstva, jer Rekonstrukcija ne uplaćuje novac na privatne račune.
I NA KRAJU…
30 dana nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen, podnosi se celovit programski (narativni) i finansijski izveštaj, u elektronskoj formi.