Arhiva ‘Vesti’

100 evra po hektaru

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
“100 evra po hektaru”

Po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru” uplaćeno blizu 5,7 milijardi dinara na račune registrovanih poljoprivrednih gazdi
Na račune registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja su podnela validne zahteve po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”, uplaćeno je, zaključno sa 29.11.2007.god. na području Srbije ukupno 5 697 650 505, 02 dinara. Ovaj iznos je uplaćen na račune 150 582 poljoprivredna gazdinstva čiji su zahtevi nakon kontrole odobreni.
Zaključno sa 29.11.2007.god. u Srbiji je podneto ukupno 213 594 zahteva za ostvarivanje regresa po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”. Najviše zahteva je podneto u Južno-Bačkom okrugu 18 466 a najmanje u Kosovsko-Pomoravskom okrugu, 3. Najviše zahteva koji se tiču površina do 11 hektara predato je u Mačvanskom okrugu 15 984 dok je za površine od 11 do 100 hektara najviše zahteva podneto u Južno-Banatskom okrugu 8 530. Za regresiranje bio dizela, koji se po Uredbi regresira sa 10% više novca u odnosu na običan dizel, u Srbiji je podneto ukupno 38 zahteva od čega najviše u Južno-Bačkom okrugu 13.
Na Kosovu i Metohiji je podneto ukupno 149 zahteva a zaključno sa 29.11.2007.god. odobren je 91 zahtev i isplaćeno 2 630 908, 00 dinara.

Peta međunarodna koneferncija o MSP

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Peta Međunarodna konferencija o malim i srednjim preduzećima
U organizaciji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 23. novembra su održali u Sava centru Petu Međunarodnu konferenciju o malim i srednjim preduzećima (MSP) pod nazivom „MSP i preduzetništvo – Transformacija balkanske privrede“.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je, otvarajući Konferenciju, da se ekonomije balkanskih zemalja razvijaju zahvaljujući procesu prelaska na tržišnu ekonomiju i beneficijama kroz proces evropskih integracija. On je dodao da zemlje regiona moraju bolje sarađivati, naročito u oblasti razvoja MSP gde postoji značajan potencijal za napredak i naveo podatak da MSP u Srbiji sada stvaraju 60.000 novih radnih mesta svake godine.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja posvetilo je godišnju MSP konferenciju izazovima i prilikama sa kojima se susreću vlade na Balkanu, a u cilju pružanja daljeg podsticaja za razvoj MSP uz veću međunarodnu saradnju. U pitanju su dva aspekta: (1) bolja saradnja zasnovana na već postignutom napretku i (2) otklanjanje preostalih barijera vezanih za međunarodnu trgovinu i investiranje, čime će se smanjiti ekonomski troškovi.

Konferencija je okuplja predstavnike Evropske komisije i zemalja Balkana, a usredsrediće se na pitanja praktičnih načina za bolju saradnju u interesu MSP širom regiona. Teme o kojima će se govoriti obuhvataju podršku preduzetništvu na Balkanu, pristup kapitalu, poboljšanje međudržavne saradnje, strane direktne investicije i podugovorne mogućnosti za MSP, saradnju na planu inovacije i istraživanja i poboljšanje sistema garancije kvaliteta.

Igor Brkanović, pomoćnik ministra zadužen za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo istakao je da su svim zemljama u regionu potrebne dobre MSP strategije i njihovo sprovođenje i ukazao na Evropsku povelju o malim preduzećima kao na primer saradnje između Evropske komisije i zemalja zapadnog Balkana, koja je već rezultirala u poboljšanom poslovnom okruženju za MSP.

Centralno evropska inicijativa je glavni pokrovitelj konferencije, koju su podržali i program ENTRANSE Kraljevine Norveške i Međunarodna organizacija rada (ILO).

Održana Prva konferencija povodom projekta revitalizacije pograničnih mrtvaja reke Tisa u Kanjiži

OPŠTINA KANJIŽA, ICR
SUSEDSKI PROGRAM: Revitalizacija mrtvaja reke Tisa, Konferencija I

Održana Prva konferencija povodom projekta revitalizacije pograničnih mrtvaja reke Tisa u Kanjiži

U okviru projekta “Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise“,Broj ugovora: 06SER02/02/007 finansiranog od strane Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru SUSEDSKOG PROGRAMA, održavana je prva konferencija o toku projekta i važnosti revitalizacije mrtvaja.

Konferencija se održala u petak, 23.novembra 2007.godine u Svečanoj sali zgrade opštine Kanjiža – Galvni trg 1 sa početkom u 10 časova. Broj prisutnih je bio vrlo zadovoljavajući, postalo je evidentno da je kanjiška javnost shvatila važnost revitalizacije mrtvaja. U isto vreme, veliki odziv i zainteresovanost prisutnih obavezuje nas da, sa još većim žarom, nastavimo rad na ovom važnom projektu.

Program konferencije bio je:

– Otvaranje skupa i uvodne reči:

Karolj Kermeci, predsednik opštine Kanjiža
Peter Rac, Opština Segedin, R. Mađarska (predstavljanje dosadašnjeg toka projekta)
Robert Fejstamer, Kanjiža (ICR)

– Film “Mrtva Tisa želi da živi”

– “Značaj vlažnih staništa Potisja”

Klara Sabadoš, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Novi Sad

– „Tiski cvet – ugroženost i zaštita”

Tamara Jurca, Akademsko društvo za zaštitu i proučavanje prirode, Novi Sad

– Umetnički film “Lepa Tisa i ostale stvari”

– Plan rehabilitacije Mrtvaja reke Tise

Dr Endre Fekete, Uprava za zaštitu životne sredine, Segedin, R. Mađarska

– Mogućnosti prekogranične saradnje IPA 2007-2013.

Judit Schrick, NFÜ, Budimpešta, R. Mađarska

– Primer dobre prekogranične saradnje,

Projekat „Panonske staze mira“ – ujedinjavanje lepota Ludoškog jezera i doline reke Tise, Zavoda za urbanizam Subotice

– Otvaranje izložbe fotografija u foajeu Gradske kuće

Četvrta tranša kratkoročnih kredita

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
ČETVRTA TRANŠA KRATKOROČNIH KREDITA ZA POLJOPRIVREDU U UTORAK 27. NOVEMBRA
Na osnovu ugovora, sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, o administriranju kredita namenjenih poljoprivredi, 12 banaka u Srbiji će u utorak 27.novembra 2007. u 9 časova početi prijem zahteva za četvrtu tranšu kratkoročnih kredita u ukupnom iznosu od 500 000 000 dinara.
Reč je o kratkoročnim kreditima sa rokom otplate od 12 meseci, godišnjom kamatom od 6% I bez valutne klauzule.
Zahteve za kredite će primati ekspoziture sledećih banaka širom Srbije:

– Hipo alpe adria banka,
– Čačanska banka,
– Eurobank EFG štedionica,
– NLB Kontinental banka,
– Agrobanka,
– Panonska banka,
– Komercijalna banka,
– Univerzal banka,
– Volksbanka,
– Vojvođanska banka,
– Kredi banka i
– Metals banka.