Arhiva ‘Vesti’

Svim zdravstvenim radnicima po 5.000 dinara do kraja decembra

MINISTARSTVO ZDRAVLJA
Svim zdravstvenim radnicima po 5.000 dinara do kraja decembra

U Ministarstvu finansija 4. decembra 2007. god. su predstavnici ministarstava zdravlja i finansija razgovarali s predstavnicima tri reprezentativna sindikata zaposlenih u zdravstvu i analizirali pripreme za potpisivanje protokola o zaradama tokom 2008. godine, izjavio je Tanjugu srpski ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević.

“Na tom sastanku smo se saglasili da je neophodno da se u 2008. godini svim načinima očuva realna kupovna moć zaposlenih u zdravstvenom sistemu”, rekao je ministar Milosavljević i dodao da će do kraja decembra biti obezbeđena jednokratna isplata po 5.000 dinara svim zdravstvenim radnicima.

Ministar Milosavljević je najavio da će tokom 2008. godine biti otvoren konkurs za hiljadu stanova u vrednosti od po 40.000 evra pod veoma povoljnim uslovima, na rok otplate od 30 godina sa učešćem od oko 2.000 evra.

Prema njegovim rečima, rata za otplatu tog kredita bi bila nešto veća od 200 evra u prvih 25, a u poslednjih pet godina godina bi iznosila nešto više od 100 evra.

Ministar je još rekao da će u izradi kriterijuma za dodelu tih povoljnih kredita za hiljadu zaposlenih u zdravstvenom sistemu učestvovati predstavnici reprezentativnih sindikata, potpisnici protokola, ministarsatva finansija i zdravlja i Republički Zavod za zdravstveno osiguranje.

“Što se tiče dinamike povećanja zarada zaposlenih u zdravstvenom sistemu u 2008. godini, razgovori će biti nastavljeni narednih dana”, najavio je ministar Milosavljević.

Pres konferencija na temu pokrajinskog budžeta

POKRAJINSKI FOND ZA KAPITALNA ULAGANJA
Pres konferencija na temu pokrajinskog budžeta i informacije iz Fonda za kapitalna ulaganja

Novi Sad, 4. decembar – Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić i direktor Fonda za kapitalna ulaganja Momčilo Milović održali su konferenciju za novinare na kojoj su govorili o pokrajinskom budžetu i o dosadašnjim i budućim programima i projektima Fonda za kapitalna ulaganja.

Budžet AP Vojvodine je utvrđen Ustavom Republike Srbije i ne sme biti manji od 7% Republičkog budžeta, istakao je Jovica Đukić na današnjoj pres konferenciji. Minimum od 7% je, kako je Đukić naglasio,  već je nadmašen. Republički budžet je do kraja novembra izvršen u iznosu od 488 milijardi dinara, što znači da je iznos pokrajinskog budžeta nadmašen sa 7,2%, a očekivanja su da će do kraja ove godine  ta cifra biti još veća. Ovaj rezultat postignut je zahvaljujući dobroj saradnji sa Republičkim ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. U ovoj godini, koja je za pokrajinski bužet i ustavni paritet najteža,  jer je republički budžet donet polovinom  ove godine, što otežava ekonomistima da realizuju ono što je ustavom propisano. To što znači da je pokrajinska administarcija zajedno sa Republičkom Vladom uspela da ispoštuje tu zakonsku regulativu. Realizacija nadležnosti, po pitanju investicija, izvršena je preko 80% preko Fonda za kapitalna ulaganja, i to ulaganjem od 42,8% u realizaciju kapitalnih programa i projekata.

Najviše je investirano – oko 52,5% u infrastrukturu. Đukić je izrazio nadu da će u narednoj godini biti mnogo lakše realizovati ciljeve i zadatke u pogledu subvencija, dotacija i investicija koje stoje pred pokrajinskom vladom. Takođe, očekuje se da će do kraja godine iznos od 7% biti nadmašen. Novac iz republičkog budžeta se u pokrajinski budžet vraća na tri načina, i to: putem budžeta pokrajine, putem budžeta lokalnih  samouprava, kao i putem neposrednih investicija koje Republika daje pokrajini. Ukupna sredstva koja se vraćaju pokrajini, a koja uključuju i plate i penzije, iznosi 1,3%, što  sve zajedno iznosi više od 30% novca koji se vraća. Ustavom je pokrajini omogućen veliki iskorak ka autonomiji koja će se u budućnosti oblikovati. Bez ovakvog iskoraka, kako je Đukić rekao, ne bi bile moguće sve investicije koje se realizuju ili koje se planiraju za naredni period.
Prema Đukićevim rečima, u narednih pet godina  u infrastruktru biće uloženo više od milijarde dinara, a Momčilo Milović je rekao da će sutra biti doneta odluka da se u nove programe i projekte  uloženi još preko  pet milijardi dinara i to za 147 nova  projekata u 45 opština. Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja je do sada usvojio 415 projekata u vrednosti od više od 14 milijardi dinara. Zajedno sa novim projektima koji će sutra biti odobreni na sednici Upravnog odbora,a to je novi paket sa 147 projekata, zajendo će  dostići cifru od ukupno 562 projekata u AP Vojvodini. Na taj način će cifra kojom će Fond za kapitalna ulaganja  raspolagati  iznositi 20 milijardi dinara. To znači da će Fod u 2007. godini u potpunosti realizovati svoj plan rada. Preostale su još dve milijarde dinara koje ći biti uplaćene investitorima ukoliko dođe do odstupanja od prvobitne cene, jer se svi projekti moraju završiti.

Program ruralnog razvoja – potpisanje ugovora

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU
Program ruralnog razvoja – potpisanje ugovora

U Skupšini AP Vojvodine 28. novembra 2007. godine su potpisali ugovora za dodelu bespovratnih sredstava.

Programom ruralnog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2007. godinu finansiraju se projekti koji će doprineti realizaciji sledećih razvojnih programa:

1.Edukacija i stručno usavršavanje aktivnog poljoprivrednog stanovništva i podsticanje na udruživanje. Ovim programom se podstiče edukacija i obuka mladih farmera za specifičnu poljoprivrednu proizvodnju ili prekvalifikaciju radi pronalaženja alternativnih prihoda. Pristiglo je ukupno 112 prijava. Odobrena su sredstva za 30 korisnika u iznosu od 10.000.000,00 dinara.

2.Poboljšanje čuvanja i plasmana poljoprivrednih proizvoda – izgradnja hladnjača. Finansiranjem izgradnje i opremanja hladnjača za čuvanje poljoprivrednih proizvoda omogućava se plasman istih u toku čitave godine kao i unapređenje konkurentnosti poljoprivrednika radi zadovoljenja određenih potreba i standarda. Pristigla je ukupno 51 prijava. Odobrena su sredstva za 3 korisnika u iznosu od 45.000.000,00 dinara.

3.Čišćenje i uređenje seoskih smetlišta. U cilju poboljšanja kvaliteta života na ruralnom području, kao mera zaštite životne sredine i seoskih predela, finansiraće se program čišćenja i uređenja seoskih smetlišta. Pristiglo je ukupno 198 prijava. Odobrena su sredstva za 27 korisnika u iznosu od 10.000.000,00 dinara.

4.Podsticanje za bavljenje seoskim turizmom i mogućnost povećanja zarada. U cilju podsticanja agro, eko, seoskog odnosno održivog turizma u najširem smislu finansiraće se obnova tradicionalnog seoskog domaćinstva u funkciji turizma, obnova salaša, izgradnja, dogradnja i adaptacija objekata koji služe u svrhe turizma i nabavka opreme za bavljenje ruralnim turizmom. Ovim je omogućena diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima ili u njihovom okruženju radi obezbeđivanja alternativnih prihoda. Pristigle su ukupno 294 prijave. Odobrena su sredstva za 50 korisnika u iznosu od 35.000.000,00 dinara.

Ukupno je dodeljeno 100.000.000,00 dinara za 110 korisnika.

Jednokratna novčana pomoć za najugroženije penzionere

MINISTARSTVO RADA
Jednokratna novčana pomoć za najugroženije penzionere

Jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 2.000 dinara, uz novembarske penzije, koje će početi da se isplaćuju 8. decembra, dobiće 389.811 penzionera u Srbiji, čija su oktobarska primanja bila manja od 8.600 dinara, odlučila je danas Vlada Srbije na predlog Ministarstva rada i socijalne politike. Sredstva za isplatu pomoći u visini od 780 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo rada i socijalne politike, preraspodelom svojih budžetskih pozicija.

Jednokratnu pomoć primiće socijalno najugroženiji penzioneri sva tri penzijska fonda i to 171.339 penzionera Fonda PIO zaposlenih, 212.093 iz Fonda PIO poljoprivrednika i 6.379 osiguranika Fonda PIO samostalnih delatnosti pod uslovom da ne primaju naknade za tuđu negu i pomoć ili penzije iz inostranstva.

Isplatu jednokratne novčane pomoći Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo je zbog potrebe da se preduzmu dodatne mere za očuvanje životnog standarda i materijalnog položaja penzionera zbog rasta troškova života i nivoa cena.

100 evra po hektaru

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
“100 evra po hektaru”

Po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru” uplaćeno blizu 5,7 milijardi dinara na račune registrovanih poljoprivrednih gazdi
Na račune registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja su podnela validne zahteve po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”, uplaćeno je, zaključno sa 29.11.2007.god. na području Srbije ukupno 5 697 650 505, 02 dinara. Ovaj iznos je uplaćen na račune 150 582 poljoprivredna gazdinstva čiji su zahtevi nakon kontrole odobreni.
Zaključno sa 29.11.2007.god. u Srbiji je podneto ukupno 213 594 zahteva za ostvarivanje regresa po osnovu Uredbe “100 evra po hektaru”. Najviše zahteva je podneto u Južno-Bačkom okrugu 18 466 a najmanje u Kosovsko-Pomoravskom okrugu, 3. Najviše zahteva koji se tiču površina do 11 hektara predato je u Mačvanskom okrugu 15 984 dok je za površine od 11 do 100 hektara najviše zahteva podneto u Južno-Banatskom okrugu 8 530. Za regresiranje bio dizela, koji se po Uredbi regresira sa 10% više novca u odnosu na običan dizel, u Srbiji je podneto ukupno 38 zahteva od čega najviše u Južno-Bačkom okrugu 13.
Na Kosovu i Metohiji je podneto ukupno 149 zahteva a zaključno sa 29.11.2007.god. odobren je 91 zahtev i isplaćeno 2 630 908, 00 dinara.

Peta međunarodna koneferncija o MSP

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Peta Međunarodna konferencija o malim i srednjim preduzećima
U organizaciji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 23. novembra su održali u Sava centru Petu Međunarodnu konferenciju o malim i srednjim preduzećima (MSP) pod nazivom „MSP i preduzetništvo – Transformacija balkanske privrede“.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je, otvarajući Konferenciju, da se ekonomije balkanskih zemalja razvijaju zahvaljujući procesu prelaska na tržišnu ekonomiju i beneficijama kroz proces evropskih integracija. On je dodao da zemlje regiona moraju bolje sarađivati, naročito u oblasti razvoja MSP gde postoji značajan potencijal za napredak i naveo podatak da MSP u Srbiji sada stvaraju 60.000 novih radnih mesta svake godine.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja posvetilo je godišnju MSP konferenciju izazovima i prilikama sa kojima se susreću vlade na Balkanu, a u cilju pružanja daljeg podsticaja za razvoj MSP uz veću međunarodnu saradnju. U pitanju su dva aspekta: (1) bolja saradnja zasnovana na već postignutom napretku i (2) otklanjanje preostalih barijera vezanih za međunarodnu trgovinu i investiranje, čime će se smanjiti ekonomski troškovi.

Konferencija je okuplja predstavnike Evropske komisije i zemalja Balkana, a usredsrediće se na pitanja praktičnih načina za bolju saradnju u interesu MSP širom regiona. Teme o kojima će se govoriti obuhvataju podršku preduzetništvu na Balkanu, pristup kapitalu, poboljšanje međudržavne saradnje, strane direktne investicije i podugovorne mogućnosti za MSP, saradnju na planu inovacije i istraživanja i poboljšanje sistema garancije kvaliteta.

Igor Brkanović, pomoćnik ministra zadužen za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo istakao je da su svim zemljama u regionu potrebne dobre MSP strategije i njihovo sprovođenje i ukazao na Evropsku povelju o malim preduzećima kao na primer saradnje između Evropske komisije i zemalja zapadnog Balkana, koja je već rezultirala u poboljšanom poslovnom okruženju za MSP.

Centralno evropska inicijativa je glavni pokrovitelj konferencije, koju su podržali i program ENTRANSE Kraljevine Norveške i Međunarodna organizacija rada (ILO).

Održana Prva konferencija povodom projekta revitalizacije pograničnih mrtvaja reke Tisa u Kanjiži

OPŠTINA KANJIŽA, ICR
SUSEDSKI PROGRAM: Revitalizacija mrtvaja reke Tisa, Konferencija I

Održana Prva konferencija povodom projekta revitalizacije pograničnih mrtvaja reke Tisa u Kanjiži

U okviru projekta “Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise“,Broj ugovora: 06SER02/02/007 finansiranog od strane Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru SUSEDSKOG PROGRAMA, održavana je prva konferencija o toku projekta i važnosti revitalizacije mrtvaja.

Konferencija se održala u petak, 23.novembra 2007.godine u Svečanoj sali zgrade opštine Kanjiža – Galvni trg 1 sa početkom u 10 časova. Broj prisutnih je bio vrlo zadovoljavajući, postalo je evidentno da je kanjiška javnost shvatila važnost revitalizacije mrtvaja. U isto vreme, veliki odziv i zainteresovanost prisutnih obavezuje nas da, sa još većim žarom, nastavimo rad na ovom važnom projektu.

Program konferencije bio je:

– Otvaranje skupa i uvodne reči:

Karolj Kermeci, predsednik opštine Kanjiža
Peter Rac, Opština Segedin, R. Mađarska (predstavljanje dosadašnjeg toka projekta)
Robert Fejstamer, Kanjiža (ICR)

– Film “Mrtva Tisa želi da živi”

– “Značaj vlažnih staništa Potisja”

Klara Sabadoš, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Novi Sad

– „Tiski cvet – ugroženost i zaštita”

Tamara Jurca, Akademsko društvo za zaštitu i proučavanje prirode, Novi Sad

– Umetnički film “Lepa Tisa i ostale stvari”

– Plan rehabilitacije Mrtvaja reke Tise

Dr Endre Fekete, Uprava za zaštitu životne sredine, Segedin, R. Mađarska

– Mogućnosti prekogranične saradnje IPA 2007-2013.

Judit Schrick, NFÜ, Budimpešta, R. Mađarska

– Primer dobre prekogranične saradnje,

Projekat „Panonske staze mira“ – ujedinjavanje lepota Ludoškog jezera i doline reke Tise, Zavoda za urbanizam Subotice

– Otvaranje izložbe fotografija u foajeu Gradske kuće

Četvrta tranša kratkoročnih kredita

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
ČETVRTA TRANŠA KRATKOROČNIH KREDITA ZA POLJOPRIVREDU U UTORAK 27. NOVEMBRA
Na osnovu ugovora, sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, o administriranju kredita namenjenih poljoprivredi, 12 banaka u Srbiji će u utorak 27.novembra 2007. u 9 časova početi prijem zahteva za četvrtu tranšu kratkoročnih kredita u ukupnom iznosu od 500 000 000 dinara.
Reč je o kratkoročnim kreditima sa rokom otplate od 12 meseci, godišnjom kamatom od 6% I bez valutne klauzule.
Zahteve za kredite će primati ekspoziture sledećih banaka širom Srbije:

– Hipo alpe adria banka,
– Čačanska banka,
– Eurobank EFG štedionica,
– NLB Kontinental banka,
– Agrobanka,
– Panonska banka,
– Komercijalna banka,
– Univerzal banka,
– Volksbanka,
– Vojvođanska banka,
– Kredi banka i
– Metals banka.