Arhiva ‘Vesti’

Vlada odbacila predlog o početku izgradnje autoputa Horgoš-Požega

VLADA SRBIJE
Vlada odbacila predlog o početku izgradnje autoputa Horgoš-Požega

Vlada Srbije je na sednici većinom glasova odbacila predlog Ministarstva za infrastrukturu o započinjanju radova na izgradnji autoputa Horgoš – Požega, saopšteno je nakon sednice Vlade.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je, posle sednice, da zbog odluke Vlade radovi na tom autoputu neće početi 1. aprila i dodao da je “najveći projekat u istoriji Srbije stopiran zbog preglasavanja iz političkih razloga, pa samim tim neće doći do realizacije projekta”.

Samo četiri dana pre isteka roka za početak gradnje auto puta Horgoš Požega, koncesionar još nije dostavio neophodne bankarske garancije. Rok da koncesionar dostavi bankarske garancije je 31. mart, ukoliko se to do tada ne desi država zadržava 10 mil EUR i raspisuje se novi tender.

Koncesionari “Porr” i “Alpine” zatražili su da u prvoj godini sami finansiraju izgradnju autoputa pošto je finansijer Deutsche banka saopštila da nije u mogućnosti da da garancije za izgradnju u predviđenom roku.

Najveća elektronska baza privrednih subjekata

“SOKO” GROUP BEOGRAD
Najveća elektronska baza privrednih subjekata

Predstavljen sajt “Nacionalno tržište roba i usluga” – najveća elektronska baza privrednih subjekata

Najveća elektronska baza privrednih subjekata, kao i spisak njihovih roba i usluga odnedavno se nalazi na internet sajtuhttp://www.trzistesrbije.com/ i dostupna je javnosti u Srbiji, rečeno je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen sajt “Nacionalno tržište roba i usluga”, čiji je osnivač preduzeće “Soko group” iz Beograda.

Na sajtu će biti obrađivani i redovno ažurirani podaci o svim privrednim subjektima u Srbiji, kao i podaci o uvozu i izvozu, tržišnim viškovima individualnih proizvođača, propisi vezani za standarde i kvalitet proizvodnje u EU.

Prema rečima direktora projekta Miodraga Kapora cilj je da se svi privredni subjekti učlane i prezentuju svoje mogućnosti na ovom sajtu.

Kapor je naveo da je poseta sajtu i uvid u podatke potpuno besplatan ali da preduzeća, ukoliko žele da imaju svoju prezentaciju na ovom portalu, moraju da plate članarinu.

Članarina zavisi od vrste preduzeća, pa je tako godišnja članarina za samostalne trgovinske i zanatske radnje, agencije, kancelarije, zadruge, udruženja – 8.000 dinara, za mala preduzeća 33.600, srednja preduzeća – 50.880, a za velika preduzeća 74.880 dinara.

Učlanjenje je potpuno besplatno za poljoprivredne proizvođače i humanitarne organizacije i ustanove iz Srbije. Učlanjenjem se dobija besplatna mail adresa i izrada web sajta.

Kapor je naveo da sajt ima za cilj da preduzeća uštede sebi vreme, i da umesto obilaska banaka, osiguravajućih društava i institucija, na jednom mestu pronađu informacije šta im je sve od dokumentacije potrebno za pokretanje privredne aktivnosti.

Od 31. marta do 15. maja konkurs za projekte koje finansira NIP

NACIONALNI INVESTICIONI PLAN
Od 31. marta do 15. maja konkurs za projekte koji će 2009. biti finansirani iz NIP

Svi projekti za koje su odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana dobiće novac i ne moraju da čekaju ishod izbora da bi bili realizovani. Kada je reč o projektima za 2009. godinu o njima će odlučivati nova vlada. Konkurs za prijavljivanje projekata biće objavljen 31. marta i trajaće do 15. maja – najavio je 26. marta 2008. godine, na konferenciji za novinare, ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje NIP, Dragan Đilas.

On je podsetio da je Vlada na prošlonedeljnoj sednici usvojila Uredbu o postupku izbora i sprovođenje projekata iz NIP i dodao da će osim infrastrukturnih, prioritet imati i programi koji imaju za cilj stvaranje uslova za opstanak, ali i povratak nealbanskog stanovništva na Kosovo.

– Prošle godine realizovano je 39,3 milijarde dinara iz NIP, odnosno 88% budžeta. Cilj je da ove godine od planiranih 600 mil EUR potrošimo sva sredstva, jer svaki dinar koji ostane neiskorišćen izgubljen je za investicije, pošto budžet ne može da se prenosi iz jedne u drugu godinu. U ovoj godini trebalo bi da se realizuju 973 projekata od čega je polovina već započeta, a drugu polovinu predstavljaju novi projekti. Iz NIP je u 2006. potrošeno 9,1 milijarda dinara ili više od 110 mil EUR, a prošle godine 39,3 milijarde dinara ili oko 500 mil EUR. Plan za 2008. godinu “težak” je 47 milijardi dinara, i do sada su realizovane 3,4 milijarde dinara – rekao je Đilas i naglasio da o trošenju sredstava NIP brinu sva ministarstva i da je za realizaciju bilo kog projekta potreban i potpis resornog ministra.

Đilas je rekao da je u 2008. godini za regulisanje svih dugovanja prema izvođačima radova na obilaznici oko Beograda potrošeno 700 miliona dinara. On je podsetio da je za obilaznicu iz NIP ukupno odobreno 2,7 milijardi dinara i da se poštuju i dinamika plaćanja i dinamika radova zbog čega treba očekivati završetak radova do polovine oktobra na sektoru 4.

Za rekonstrukciju Pančevačkog mosta u ovoj godini obezbeđeno je 800 miliona dinara i raspisan je tender za izvođača prvog dela radova. Đilas je izrazio očekivanje da će radovi na rekonstrukciji početi polovinom maja i da će trajati između jednu i po i dve godine.

Oko 300 miliona dinara biće usmereno u ovaranje novih radnih mesta, a kroz programe Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) do sada je odobreno čak 26 mil EUR zahvaljujući kojima je privučeno više od 360 mil EUR investicija i otvoreno više od 12.000 radnih mesta u 38 opština.

Osim toga, ove godine odobreno je i oko 200 miliona dinara za jačanje vatrogasne sposobnosti države pa će Vlada u narednim nedeljama odlučiti koju će letelicu kupiti za gašenje požara.

27. 03. 2008.

Konkurs za kredite u nerazavijenim područjima

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Konkurs za kredite u nerazavijenim područjima

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Fond za razvoj Srbije objavili su 25. marta konkurs za kredite preduzećima i preduzetnicima u nerazvijenim područjima u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara.

Za kredit u vrednosti od 500.000 do 2.500.000 dinara mogu da konkurišu investitori u 35 najnerazvijenijih opština u Srbiji, a otplaćhuje se u roku od sedam godina, sa godišnjom kamatom od jedan odsto i jednogodišnjim grejs periodom. Za korisnike kredita u 23 nerazvijene opštine kamata je dva odsto.

“Danas će biti objavljen i konkurs za kredite projektima pretvaranja inovacija u nov proizvod u iznosu od 250 miliona dinara”, najavila je na konferenciji za novinare državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Verica Kalanović.

Otplata tih pozajmica je u roku od sedam godina, sa jednogodišnjim grejs periodom, a kamata za investitore u najnerazvijenijim opštinama je jedan odsto, u ostalim opštinama u Srbiji tri odsto.

Kalanovićeva je naglasila da su ti krediti trenutno najjeftiniji koji se mogu dobiti na finansijskom tržištu Srbije.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo Nacrt zakona o regionalnom razvoju, kojim je predviđeno osnivanje Državne agencije za regionalni razvoj, Regionalne razvojne zajednice i Fonda za regionalni razvoj.

“Novoj vladi Srbije će biti predloženo da traži povraćaj isplaćenog kosovskog duga u iznosu od 340 miliona dolara, i taj novac bi bio uplaćen u Fond za regionalni razvoj”, rekla je Kalanovićeva.

Preostali kosovski dug u iznosu od 1,24 milijarde dolara, kako je dodala, ne bi se isplaćivao inostranim poveriocima već bi bio namenjen razvoju opština u srpskim enklavama na Kosovu.

Besplatni softverski alati

MINISTARSTVO TELEKOMUNKACIJA
Besplatni softverski alati na srpskom jeziku sada dostupni svima


– Jedini način da se Srbija razvija kao informaciono društvo jeste da osnovni softverski alati budu dostupni svima, a oni su sada prevedeni na srpski jezik, na ćirilicu i latinicu i mogu se besplatno preuzeti sa web stranice Ministarstva telekomunikacija www.mtid.sr.gov.yu, izjavila  25. marta 2008. godine ministarka Aleksandra Smiljanić u Privrednoj komori Srbije.

Smiljanićeva je, otvarajući skup na kome su prezentovani projekti lokalizacije besplatnog softvera – OpenOffice.org, “Mozilla Firefox” i “Mozilla Thunderbird|”, kao i lokalizacije “Fedor” operativnog sistema, kazala da su projekte realizovale različite ekipe sa fakulteta Beogradskog i Niškog univerziteta, a finasiralo ih je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.

Milenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, istakao je da Srbija sada ima legalan i besplatan softver na srpskom jeziku, i dodao da su “softveri za desktop aplikacije” namenjeni građanima, malim firmama, školama i državnim institucijama.

– Da bi naša intelektualna svojina bila cenjena i zaštićena u svetu, moramo da štitimo i tuđu, što znači da svako ko hoće da koristi komercijalne softvere, treba da ih i plati – kazao je Cvetinović.

Međutim, treba pružiti mogućnost i onima koji ne mogu da plate, ili onima kojima nisu neophodne sve funkcionalne mogućnosti koje nudi komercijalni softver, rekao je on i dodao da država na taj način ispunjava obavezu da građanima učini dostupnim usluge informatičkog društva.

Lokalizaciju paketa OpenOffice.org realizovala je ekipa Matematičkog fakulteta iz Beograda, lokalizaciju softverskih proizvoda “Mozilla Firefox” i “Mozilla Thunderbird” Elektronski fakultet u Nišu, a srpsku verziju operativnog sistema “Fedra” uradilo je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.

Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Duško Vitas istakao je prilikom prezentacije projekta, da je u pitanju slobodan softver, što znači otvoren kod, bez troškova licenciranja i proširiv.

Na skupu su govorili i profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Janković i profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Dušan Starčević, a svi učesnici skupa zaključili su da je neophodno raditi na stvaranju srpskog IT rečnika.

Potpisani ugovori sa bankama o kratkoročnim kreditima

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Potpisani ugovori sa bankama o kratkoročnim kreditima

Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je sa 19 banaka ugovore o subvencionisanju kamata za kratkoročno kreditiranje poljoprivredno-prehrambene proizvodnje u ovoj godini.

Radi se o novom načinu kreditiranja agrara čija je suština subvencionisanje kamata na kratkoročne pozajmice koje će poslovne banke odobravati poljoprivrednicima, rekao je prilikom potpisivanja ministar poljoprivrede dr Slobodan Milosavljević i dodao da će jednogodišnji krediti već od sutra biti dostupni poljoprivrednicima.

Efektivna kamatna stopa za poljoprivrednike neće prelaziti pet odsto na godišnjem nivou, a maksimalni iznos sredstava po korisniku biće 500.000 dinara, dvostruko više nego lane, rekao je on.

Kako je objasnio Milosavljević, Ministarstvo poljoprivrede će poslovnim bankama plaćati kamatu za korisnike kratkoročnih kredita u iznosu od 10 odsto na godišnjem nivou, dok su banke obavezne da farmerima ponude kamatnu stopu ne veću od 15 odsto.

Za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite, koji će biti dostupni bez devizne klauzule, država je izdvojila 1,8 milijardi dinara, naveo je Milosavljević, ali je dodao da se ta suma ukoliko se ukaže potreba može i uvećati.

Novim načinom kreditiranja potencijal kratkoročnih kredita iznosi oko 18 milijardi dinara i dva i po puta je veći nego 2007. godine, dodao je on. Milosavljević je pozvao i druge banke da se uključe u kreditiranje agrara, jer je, kako je istakao, poljoprivreda najperspektivnija grana srpske privrede koja je prošle godine ostvarila rekordan izvoz od 1,7 milijardi dolara i suficit od preko 700 miliona dolara, što je bilo dvostruko više nego 2006. godine.

On očekuje da u Srbiji ove godine ukupno bude registrovano oko 400.000 gazdinstava što će značiti dodatno smanjenje sive ekonomije i povećanje kontrole kvaliteta proizvoda. Potpisivanje ugovora za subvencionisanje kamatnih stopa za dugoročne kredite poljoprivrednicima, u ukupnom iznosu od oko 15 milijardi dinara, sa maksimalnom kamatnom stopom do 2,5 odsto, očekuje se za dve do tri nedelje, rekao je ministar poljoprivrede.

Ugovore o kratkoročnom kreditiranju poljoprivrednika potpisale su Agrobanka, Hipo-Alpe-Adrija banka, AIK banka, NLB Kontinental banka, Univerzal banka, Kredi banka, Metals banka, Erste banka, Banka Inteza, Čačanska banka.

Ugovore su potpisale i Rajfajzen banka, Eurobank EFG, Komercijalna banka, Privredna banka, OTP banka Srbija, Sosijete ženeral banka, Meridijan banka, Prokredit banka i Kosovsko-Metohijska banka iz Zvečana.

Uskoro veštačka kiša nad Kikindom?

SEVERNOBANATSKI OKRUG
Uskoro veštačka kiša nad Kikindom?

Kako je na radnom sastanku na temu o osnovama stimulacije padavina na području Severnobanatskog regiona najavio Dragoljub Stanković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, projekat stimulacije kišnih padavina obuhvatio bi svih šest opština Okruga.

Prema planu koji bi trebalo da bude usvojen, izazivanje padavina bi umnogome doprinelo obezbeđivanju dovoljne količine vlage za rast i razvoj biljaka u ratarskoj i biljnoj proizvodnji, kao i stabilnijim prinosima. Ideja o projektu je prisutna već dve godine, a organizator celog posla je Republički HMZ.

Ljubomir Miloradović, predsednik Udruženja poljoprivrede RPK, naglasio je da ovakav način obezbeđivanja vlage ima značajne prednosti u odnosu na klasično navodnjavanje, jer se izbegava tzv. temperaturni šok, koji predstavlja rizik kod navodnjavanja ili drugih vidova obezbeđivanja vlage.

Nika Adamov iz Aero kluba “Kikinda” je podsetio da počeci angažovanja avijacije za ovu svrhu, potiču još iz osamdesetih godina prošlog veka. U tome su svojevremeno prednjačili Slovenci, dok je Klub spreman da pruži, pored iskustva, i neophodnu tehničku podršku.

U ovom trenutku neophodna bi bila nabavka još jednog aviona za ovu svrhu i reagenasa za izazivanje padavina. Ove dve stavke predstavljaju i najveća izdvajanja u celom projektu, a cena bi bila nešto više od 4,5 miliona dinara za prvu godinu realizacije.

Program podrške razvoju MSPP

AGENCIJA ZA RAZVOJ MSPP
Program podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetnika

Republička agencija za razvoj MSPP uskoro će raspisati konkurs za program podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Ovaj program ima za cilj da omogući pružanje podrške razvoju i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetništva putem finansijske pomoći koja će se koristiti za dobijanje konsultantskih usluga u sledećim aktivnostima:

–        priprema biznis plana

–        istraživanje tržišta

–        podrška pri uvođenju novih sistema kvaliteta

–        sertifikacija i standardizacija

–        unapređenje procesa proizvodnje

–        poboljšanje organizacione strukture i strukture menadžmenta

–        razvoj i usavršavanje menadzment informacionog sistema

–        razvoj i poboljšanje finansijskog i knjigovodstvenog sistema

–        poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda i usluga

–        pronalaženje poslovnih partnera i investitora.

Odabrana preduzeća i radnje će na osnovu Ugovora sklopljenog sa pružaocem usluga (konsultantom) uz jasno definisani opis posla izvršiti isplatu ukupne vrednosti ugovora, a Republička agencija za razvoj MSPP će na osnovu ugovora sa preduzećem ili radnjom refundirati maksimum 50% od ukupnog iznosa projekta bez PDV a.

Minimalna suma dostupna preduzećima i radnjama je 100.000,00 din, a maksimalna 600.000,00 dinara. Sredstva će biti refundirana preduzeću i radnji nakon završetka projekta i dostavljanja dokaza o završenim aktivnostima.

Hypo banka ponudila auto kredite i za polovna vozila

HYPO BANKA
Hypo banka ponudila auto kredite i za polovna vozila

Hypo Alpe Adria banka Beograd od 25. marta 2008. godine počinje da odobrava auto kredite po izmenjenim, znatno povoljnijim uslovima. Građani kredite mogu uzeti za kupovinu novih motornih vozila, vrednosti do 50.000 EUR, kao i polovnih automobila čija vrednost nije veća od 25.000 EUR, bez obzira na starost vozila, navedeno je u saopštenju banke.

Kredite čiji je iznos do 10.000 EUR, odnosno 16.000 švajcarskih franaka, banka odobrava bez žiranata, zaloge na vozilo i obaveznog Kasko osiguranja, nevedeno je u saopštenju.

Nominalna kamatna stopa za ovu vrstu pozajmica je 8,50% godišnje (EKS od 10,94%) ako su indeksirane u švajcarskim francima, a 9,50% godišnje (EKS od 12,26%) ukoliko imaju valutnu klauzulu u evrima, za klijente sa tekućim računom u Hypo banci. Rok otplate kredita je do sedam godina.

Hypo auto krediti omogućavaju kupovinu putničkih motornih vozila od pravnih lica, na osnovu profakture ovlašćenog prodavca automobila, a isto tako i od fizičkih lica na osnovu ugovora o kupoprodaji automobila između fizičkih lica.

Potrebno povećati prihod od turizma

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Petković: Potrebno povećati prihod od turizma u Srbiji
Državni sekretar za turizam Goran Petković izjavio je 12. marta da se prihod od turizma U Srbiji može povećati proširenjem smeštajnih kapaciteta i većim cenama turističkih usluga.

Devizni priliv od turizma prošle godine iznosio je 531,2 miliona dolara, naveo je Petković, dodajući da je turizam jedna najznačajnijih privrednih grana u Srbiji, a mogao bi da bude jedna od dve grane koje imaju pozitivan spoljnotrgovinski bilans.

Prema njegovim rečima, negativno je to što je devizni odliv rastao brže nego priliv, tako da je suficit prepolovljen, sa 88 miliona dolara u 2006. godini, na 44 miliona dolara u 2007. godini.

Petković je podsteio da je broj turista prošle godine iznosio 2,3 miliona, od čega su 70 odsto domaći turisti.

“Važan je taj porast domaćih turista od devet odsto, posebno zbog problema sa padom životnog standarda u Srbiji”, rekao je Petković.

Kako je rekao, najviše stranih turista je iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ali je bitno i to što raste broj turista iz zapadno evropskih zemalja i Rusije.

“Nedostatak je što su turističke agencije više zaintesovane da turiste vode u inostranstvo, nego da imaju i programe koji strane turiste dovode u Srbiju”, kazao je Petković.

“Važno je i unaprediti kongresni turizam, jer su takvi gosti visoke platežne sposobnosti i dosta troše”, rekao je Petković.