Arhiva ‘Vesti’

Učenje na primerima i greškama suseda

SO SUBOTICA
Učenje na primerima i greškama suseda – Segedin nudi Subotici pomoć oko industrijskih parkova

Mađarska je do sada oformila ukupno 198 industrijskih parkova, koji su omogućili zapošljavanje 200.000 nezaposlenih, a proizvodi iz firmi koje rade u tim industrijskim zonama plasiraju se u celoj Evropi.

To iskustvo naših suseda bi svakako moglo poslužiti kao uzor za rad i industrijske zone u Subotici, zaključeno je na zajedničkom sastanku predstavnika projekta industrijskih parkova iz Mađarske i subotičke lokalne samouprave održanom u Subotici. Peter Sekelj iz Saveza tehnoloških i naučnih parkova Mađarske kaže da ovakva razmena iskustava može pomoći da Subotica izbegne negativna iskustva i prepreke na koje su nailazili oni u Mađarskoj.

Subotica završava Studiju o formiranju industrijskog parka, na prostoru bivše kasarne. Gradske vlasti su u pregovorima sa vojskom o kupovini tog objekta, i od tog posla, za koji se inače očekuje da će biti dovršen do kraja meseca, zavisi početak stvaranja industrijskog parka, što podrazumeva najpre infrastrukturno opremanje zemljišta.

Međutim, da bi takve poslovne zone bile efikasne, osim objekata i infrastrukture, neophodno je i zakonsko regulisanje stimulacija u oblasti poreske politike, povlastica za otvaranje novih radnih mesta i razne olakšice za investitore, kaže Dušan Guslov, gradski menadžer.

Ove godine četiri master plana za razvoj turizma

DRŽAVNI SEKRETAR ZA TURIZAM
Ove godine četiri master plana za razvoj turizma u Srbiji

Državni sekretar za turizam Goran Petković najavio je da će ove godine biti urađena četiri master plana, od kojih su tri velika, a četvrti je mali i odnosi se na Dimitrovgrad.

Petković je rekao da će jedan master plan biti rađen za korekciju postojećeg stanja na Kopaoniku, drugi za procenu potencijala Besne kobile, kao planinskog centra, i treći koji je najbliži realizaciji odnosi se na Sremske Karlovce i Frušku goru.

– To je onaj deo Podunavlja koji je ostao neobrađen prethodnim master planovima, koji su obuhvatili gornje Podunavlje – Apatin i Sombor i donje Podunavlje – od Golupca do granice sa Rumunijom – rekao je Petković.

On je ukazao da su Sremski Karlovci udarni deo Fruške gore u turističkom smislu, mada Fruška gora kao nacionalni park ima i manastire i prirodne potencijale. Njena prednost je u tome što se nalazi između Beograda i Novog Sada, pa ima obezbeđeno tržište, kad god dolaze poslovne delegacije ili veće grupe turista u te gradove oni dođu u Karlovce.

Petković je ocenio da je realno da se ti master planovi završe do kraja godine, napominjući da je finansiranje mnogih turističkih projekata u Vojvodini prešlo na pokrajinski budžet, s tim što će Ministarstvo nastaviti da pomaže one koji su već započeti, kao što je slučaj sa marinom u Apatinu.

Autoput kasni dan

MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU
Autoput kasni dan – izgradnja saobraćajnice Horgoš-Požega počeće 2. aprila
Radovi na izgradnji autoputa Horgoš – Požega počinju 2. aprila – najavio je u ponedeljak (24. mart 2008. godine) Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu. Prema njegovim očekivanjima, Vlada Srbije će ove nedelje dati saglasnost da se koncesionar uvede u posao. Ministar je, međutim, potvrdio da Deutsche banka do 31. marta neće dati bankarske garancije koncesinaru, austrijskim firmama “Alpine” i PORR.

– Nema nikakvih smetnji da se koncesionar uvede u posao, i o tome je postignuta saglasnost u Vladi – naglasio je Ilić. – Deutsche banka se u pismu, koje nam je dostavila, obavezala da će što pre, a najkasnije do kraja godine, dati garancije i da će pratiti ovu investiciju. Takođe, i koncesionar se obavezao da će svojim novcem finansirati radove dok se banka ne uključi. Ništa ne gubimo – tvrdi Ilić. – Koncesionar ima pravo po ugovoru i da sam finansira kompletan projekat. Kako će da zatvori finansijsku konstrukciju, to nas ne zanima. Koncesioni ugovor potpisali smo sa koncesionarom, a ne sa bankom.

Koncesionar mora da deponuje sredstva, koja će biti garant za kvalitetno i na vreme izvedene radove, a reč je o sumi od oko 100 mil EUR.

Iako je koncesionim ugovorom predviđeno da radovi počnu najkasnije 1. aprila, rok se pomera za jedan dan, kako kaže Ilić, zbog prvoaprilske šale.

Ako radovi počnu na vreme, koncesionar može da preuzme naplatne rampe u Sirigu i Pazovi, odnosno na deonici Horgoš – Novi Sad i Novi Sad – Beograd, najranije u junu – tvrdi ministar Ilić.

Putarina mora da se naplaćuje u iznosu koji odredi Vlada Srbije, odnosno po cenovniku koji važi i na ostalim autoputevima u Srbiji. Ukoliko se saobraćaj poveća, Vlada čak može i da smanji cenu putarine.

Ulaganje u razvoj Vojvodine 20 milijardi dinara

IZVRŠNO VEĆE APV
Potvrđeni programi rada Fonda za kapitalna ulaganja i Fonda za razvoj Vojvodine – ulaganje u razvoj 20 milijardi dinara


Izvršno veće Vojvodine dalo je saglasnost za programe rada u ovoj godini koje su predložila dva pokrajinska razvojna fonda – Fond za kapitalna ulaganja i Fond za razvoj Vojvodine.

Fond za razvoj Vojvodine predviđa da se sa 4,9 milijardi dinara, putem 13 kreditnih linija podstiče razvoj poljoprivrede i prehrambeno-prerađivačke industrije, razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništvo i ujednačen regionalni razvoj. Pored postojećih kreditnih linija, u 2008. godini planiraju se nove vrste dugoročnih kredita za zalivne sisteme i skladištne kapacitete, kao što su hladnjače i silosi i za programe razvoja turizma u ruralnim sredinama.

Fond za kapitalna ulaganja planirao je ulaganja u iznosu od 14,92 milijarde dinara. U oblast arhitekture, urbanizma i graditeljstva za izgradnju i rekonstrukciju stambenih objekata, školskih i predškolskih ustanova, sportskih objekata, uređenje javnih i zelenih površina, ambijentalnih celina i parkova i verskih objekata uložiće se jedna i po milijarda dinara.

Za oblast energetike planirano je 200 miliona, za tehnološki razvoj 800 miliona, za poljoprivredu i šumarstvo 123 miliona, za vodoprivredu i zaštitu životne sredine 6 milijardi, za zdravstvo i socijalnu zaštitu 1,5 milijarda, kao i za obrazovanje, nauku i inovacije 1,5 milijarda, za saobraćaj i telekomunikacije 3 milijarde i za turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta 300 miliona dinara.

Konkurs za dijasporu

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
Konkurs za dijasporu

Sufinansiranje projekata/programa za dijasporu

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata/programa koji ima za cilj:

1. Organizaciju mobilnih kulturnih programa podobnih za prezentaciju u centrima dijaspore;

2. Poboljšanje uslova za ostvarivanje i unapređenje prava pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonih srpskih zajednica u zemljama u okruženju u matici;

3. Uspostavljanje i unapređenje ekonomske saradnje sa dijasporom i autohtonim srpskim stanovništvom u zemljama u okruženju;

4. Integrisanje pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju u kulturne, naučne i sportske tokove u matici;

5. Očuvanje srpskog jezika kod pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju.

Detaljnije informacije: http://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/dokumenta//konkursmart2008.pdf

Vlada odbacila predlog o početku izgradnje autoputa Horgoš-Požega

VLADA SRBIJE
Vlada odbacila predlog o početku izgradnje autoputa Horgoš-Požega

Vlada Srbije je na sednici većinom glasova odbacila predlog Ministarstva za infrastrukturu o započinjanju radova na izgradnji autoputa Horgoš – Požega, saopšteno je nakon sednice Vlade.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je, posle sednice, da zbog odluke Vlade radovi na tom autoputu neće početi 1. aprila i dodao da je “najveći projekat u istoriji Srbije stopiran zbog preglasavanja iz političkih razloga, pa samim tim neće doći do realizacije projekta”.

Samo četiri dana pre isteka roka za početak gradnje auto puta Horgoš Požega, koncesionar još nije dostavio neophodne bankarske garancije. Rok da koncesionar dostavi bankarske garancije je 31. mart, ukoliko se to do tada ne desi država zadržava 10 mil EUR i raspisuje se novi tender.

Koncesionari “Porr” i “Alpine” zatražili su da u prvoj godini sami finansiraju izgradnju autoputa pošto je finansijer Deutsche banka saopštila da nije u mogućnosti da da garancije za izgradnju u predviđenom roku.

Najveća elektronska baza privrednih subjekata

“SOKO” GROUP BEOGRAD
Najveća elektronska baza privrednih subjekata

Predstavljen sajt “Nacionalno tržište roba i usluga” – najveća elektronska baza privrednih subjekata

Najveća elektronska baza privrednih subjekata, kao i spisak njihovih roba i usluga odnedavno se nalazi na internet sajtuhttp://www.trzistesrbije.com/ i dostupna je javnosti u Srbiji, rečeno je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen sajt “Nacionalno tržište roba i usluga”, čiji je osnivač preduzeće “Soko group” iz Beograda.

Na sajtu će biti obrađivani i redovno ažurirani podaci o svim privrednim subjektima u Srbiji, kao i podaci o uvozu i izvozu, tržišnim viškovima individualnih proizvođača, propisi vezani za standarde i kvalitet proizvodnje u EU.

Prema rečima direktora projekta Miodraga Kapora cilj je da se svi privredni subjekti učlane i prezentuju svoje mogućnosti na ovom sajtu.

Kapor je naveo da je poseta sajtu i uvid u podatke potpuno besplatan ali da preduzeća, ukoliko žele da imaju svoju prezentaciju na ovom portalu, moraju da plate članarinu.

Članarina zavisi od vrste preduzeća, pa je tako godišnja članarina za samostalne trgovinske i zanatske radnje, agencije, kancelarije, zadruge, udruženja – 8.000 dinara, za mala preduzeća 33.600, srednja preduzeća – 50.880, a za velika preduzeća 74.880 dinara.

Učlanjenje je potpuno besplatno za poljoprivredne proizvođače i humanitarne organizacije i ustanove iz Srbije. Učlanjenjem se dobija besplatna mail adresa i izrada web sajta.

Kapor je naveo da sajt ima za cilj da preduzeća uštede sebi vreme, i da umesto obilaska banaka, osiguravajućih društava i institucija, na jednom mestu pronađu informacije šta im je sve od dokumentacije potrebno za pokretanje privredne aktivnosti.

Od 31. marta do 15. maja konkurs za projekte koje finansira NIP

NACIONALNI INVESTICIONI PLAN
Od 31. marta do 15. maja konkurs za projekte koji će 2009. biti finansirani iz NIP

Svi projekti za koje su odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana dobiće novac i ne moraju da čekaju ishod izbora da bi bili realizovani. Kada je reč o projektima za 2009. godinu o njima će odlučivati nova vlada. Konkurs za prijavljivanje projekata biće objavljen 31. marta i trajaće do 15. maja – najavio je 26. marta 2008. godine, na konferenciji za novinare, ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje NIP, Dragan Đilas.

On je podsetio da je Vlada na prošlonedeljnoj sednici usvojila Uredbu o postupku izbora i sprovođenje projekata iz NIP i dodao da će osim infrastrukturnih, prioritet imati i programi koji imaju za cilj stvaranje uslova za opstanak, ali i povratak nealbanskog stanovništva na Kosovo.

– Prošle godine realizovano je 39,3 milijarde dinara iz NIP, odnosno 88% budžeta. Cilj je da ove godine od planiranih 600 mil EUR potrošimo sva sredstva, jer svaki dinar koji ostane neiskorišćen izgubljen je za investicije, pošto budžet ne može da se prenosi iz jedne u drugu godinu. U ovoj godini trebalo bi da se realizuju 973 projekata od čega je polovina već započeta, a drugu polovinu predstavljaju novi projekti. Iz NIP je u 2006. potrošeno 9,1 milijarda dinara ili više od 110 mil EUR, a prošle godine 39,3 milijarde dinara ili oko 500 mil EUR. Plan za 2008. godinu “težak” je 47 milijardi dinara, i do sada su realizovane 3,4 milijarde dinara – rekao je Đilas i naglasio da o trošenju sredstava NIP brinu sva ministarstva i da je za realizaciju bilo kog projekta potreban i potpis resornog ministra.

Đilas je rekao da je u 2008. godini za regulisanje svih dugovanja prema izvođačima radova na obilaznici oko Beograda potrošeno 700 miliona dinara. On je podsetio da je za obilaznicu iz NIP ukupno odobreno 2,7 milijardi dinara i da se poštuju i dinamika plaćanja i dinamika radova zbog čega treba očekivati završetak radova do polovine oktobra na sektoru 4.

Za rekonstrukciju Pančevačkog mosta u ovoj godini obezbeđeno je 800 miliona dinara i raspisan je tender za izvođača prvog dela radova. Đilas je izrazio očekivanje da će radovi na rekonstrukciji početi polovinom maja i da će trajati između jednu i po i dve godine.

Oko 300 miliona dinara biće usmereno u ovaranje novih radnih mesta, a kroz programe Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) do sada je odobreno čak 26 mil EUR zahvaljujući kojima je privučeno više od 360 mil EUR investicija i otvoreno više od 12.000 radnih mesta u 38 opština.

Osim toga, ove godine odobreno je i oko 200 miliona dinara za jačanje vatrogasne sposobnosti države pa će Vlada u narednim nedeljama odlučiti koju će letelicu kupiti za gašenje požara.

27. 03. 2008.

Konkurs za kredite u nerazavijenim područjima

MINISTARSTVO EKONOMIJE
Konkurs za kredite u nerazavijenim područjima

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Fond za razvoj Srbije objavili su 25. marta konkurs za kredite preduzećima i preduzetnicima u nerazvijenim područjima u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara.

Za kredit u vrednosti od 500.000 do 2.500.000 dinara mogu da konkurišu investitori u 35 najnerazvijenijih opština u Srbiji, a otplaćhuje se u roku od sedam godina, sa godišnjom kamatom od jedan odsto i jednogodišnjim grejs periodom. Za korisnike kredita u 23 nerazvijene opštine kamata je dva odsto.

“Danas će biti objavljen i konkurs za kredite projektima pretvaranja inovacija u nov proizvod u iznosu od 250 miliona dinara”, najavila je na konferenciji za novinare državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Verica Kalanović.

Otplata tih pozajmica je u roku od sedam godina, sa jednogodišnjim grejs periodom, a kamata za investitore u najnerazvijenijim opštinama je jedan odsto, u ostalim opštinama u Srbiji tri odsto.

Kalanovićeva je naglasila da su ti krediti trenutno najjeftiniji koji se mogu dobiti na finansijskom tržištu Srbije.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo Nacrt zakona o regionalnom razvoju, kojim je predviđeno osnivanje Državne agencije za regionalni razvoj, Regionalne razvojne zajednice i Fonda za regionalni razvoj.

“Novoj vladi Srbije će biti predloženo da traži povraćaj isplaćenog kosovskog duga u iznosu od 340 miliona dolara, i taj novac bi bio uplaćen u Fond za regionalni razvoj”, rekla je Kalanovićeva.

Preostali kosovski dug u iznosu od 1,24 milijarde dolara, kako je dodala, ne bi se isplaćivao inostranim poveriocima već bi bio namenjen razvoju opština u srpskim enklavama na Kosovu.

Besplatni softverski alati

MINISTARSTVO TELEKOMUNKACIJA
Besplatni softverski alati na srpskom jeziku sada dostupni svima


– Jedini način da se Srbija razvija kao informaciono društvo jeste da osnovni softverski alati budu dostupni svima, a oni su sada prevedeni na srpski jezik, na ćirilicu i latinicu i mogu se besplatno preuzeti sa web stranice Ministarstva telekomunikacija www.mtid.sr.gov.yu, izjavila  25. marta 2008. godine ministarka Aleksandra Smiljanić u Privrednoj komori Srbije.

Smiljanićeva je, otvarajući skup na kome su prezentovani projekti lokalizacije besplatnog softvera – OpenOffice.org, “Mozilla Firefox” i “Mozilla Thunderbird|”, kao i lokalizacije “Fedor” operativnog sistema, kazala da su projekte realizovale različite ekipe sa fakulteta Beogradskog i Niškog univerziteta, a finasiralo ih je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.

Milenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, istakao je da Srbija sada ima legalan i besplatan softver na srpskom jeziku, i dodao da su “softveri za desktop aplikacije” namenjeni građanima, malim firmama, školama i državnim institucijama.

– Da bi naša intelektualna svojina bila cenjena i zaštićena u svetu, moramo da štitimo i tuđu, što znači da svako ko hoće da koristi komercijalne softvere, treba da ih i plati – kazao je Cvetinović.

Međutim, treba pružiti mogućnost i onima koji ne mogu da plate, ili onima kojima nisu neophodne sve funkcionalne mogućnosti koje nudi komercijalni softver, rekao je on i dodao da država na taj način ispunjava obavezu da građanima učini dostupnim usluge informatičkog društva.

Lokalizaciju paketa OpenOffice.org realizovala je ekipa Matematičkog fakulteta iz Beograda, lokalizaciju softverskih proizvoda “Mozilla Firefox” i “Mozilla Thunderbird” Elektronski fakultet u Nišu, a srpsku verziju operativnog sistema “Fedra” uradilo je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.

Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Duško Vitas istakao je prilikom prezentacije projekta, da je u pitanju slobodan softver, što znači otvoren kod, bez troškova licenciranja i proširiv.

Na skupu su govorili i profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Janković i profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Dušan Starčević, a svi učesnici skupa zaključili su da je neophodno raditi na stvaranju srpskog IT rečnika.