Arhiva ‘Vesti’

IPA 2009 Rezime rada ICR-a na međunarodnim projektima za 2009.

Vrlo je verovatno da je opština Kanjiža zajedno sa ICR-om bila jedna od najaktivnijih, ako ne i najaktivnija opština na polju potsticanja međunarodne saradnje u vidu kreiranja međunarodnih projekata. Sledi skraćeni pregled po pozivima.

IPA CBC Romania-Serbia, rok konkursa 29.jul 2009.

Dugo najavljivan i očekivan poziv za IPA prekograničnu saradnju između Srbije i Rumunije došao je početkom godine. ICR je napisao, pomogao u pisanju ili koordinisao pisanje 4 projekta.

1. Poboljšanje kapaciteta za upravljanje projektima Banata (570.195 SOK: 401.495)

2. Povećanje turističkih kapacitetau u Banatskom regionu (314.108, SOK: 49.514)

3. Promocija razvoja malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija (737.573, SOK: 70.4110, MZ TS: 25.000, MZ Ho: 70.000)

4. Rekonfiguracija i metode promocije ruralnog turizma u Banatu (314.108, SOK: 49.514)

Ova 4 projekta prošli su prvobitno administrativnu proveru.

Osim toga predat je i jedan projekt vezan za vatrogasce, na žalost taj projekat nije prošao administrativnu proveru.

Kao što se vidi, akcenat je bio na turizmu, jačanju projekt medažerskih kapaciteta za upravljanje projektima, i MSP. Ukupan iznos projekata je1.821.401 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 646.790 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 97.025,75 EUR. Naša je procena da nam je potrebno 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno a to je oko 256.000 EUR.

IPA CBC Hrvatska-Srbija, rok za predaju 16.10.2009

Sticajem okolniosti, po okrućnoj podeli, opština Kanjiža ne spada u opštine koje mogu da konkurišu na poziv IPA prekogranične saradnje izmešu Srbije i Hrvatske. Ipak, ICR je našao načina da konkuriše i na ovom pozivu, zastupajući tako opštinu i na ovom pozivu. Naime, uz dogovoru sa opštinom Bečej, potpisnicom Potiskog ugovora, iskoristili smo lične veze i uspostavili saradnju sa Valpovo. Rezultat saradnje je projekt:

1. Razvoj međunarodne saradnja putem razvoja MSP, potsticanjem prekogranične privredne saradnje (130.817 EUR, SO Bečej 71.511)

Osim toga, po pozivu iz Subotice, autori smo i projekta:

2. Razvoj međunarodne saradnja putem kreiranja alternativnih kurseva tj. specijalizacija  za mlade učitelje putem novih pravaca za Master studije

IPA CBC Mađarska-Srbija, rok za predaju 31.12.2009.

Konkursi prokogranične saradnje između Mađarske i Srbije oduvek su bili u glavnom fokusu pažnje iz nacionalnih kao i praktičnih razloga za ICR i Kanjižu. I ovaj put, na poziv IPA HU-SRB najviše se radilo. Sledi niz porjekata na kojima učestvuju ili Opština Kanjiža, pojedine mesne zajednice, CNESA ili ICR.

1. Niz kutlurnih manifestacija na obe strane granice (103.585, SOK: 26.279)

2. Održivi turistički razvoj mrtvaja reke Tisa (96.170, SOK:44.617)

3. Obnavljanje strategija razvoja opština i definisanje zajedničkog sektorskog prekograničnog razvoja i operativnih programa(111.000, SOK: 46.900)

4. Razvoj sadržaja i usluga MSP i osnivanje i funkcionisanje Zajedničke razvojne mreže biznisa (110.620, SOK: 46.460)

5. Standardizovan prekograničn mikroregionalni on-line informacioni sistem i sistem za planiranje ruta. (260.000, SOK: 100.000)

6.  Ekološki program zaštite izvora pijacće vode na pograničnom predelu HU-SRB (648.987, SOK: 239.085)

7. Stvaranje sistema za zaštitu od poplava i podzemnih voda uz reku Tisa na pograničnom području Mađarske i Srbije (977.368, SOK 319.284)

8. Potpomaganje EU integracionih procesa na Srspkoj i Mađarskoj strani granice (81.792, ICR: 47.967)

9. Rukovanje – razvoj srpskih i mađarskih sistema edukacije kroz treninge (400.000, CNESA: 84.810)

10. Centri protiv nasilja i za odvraćanja od kriminala za prekogranične ruralne sredine (115.370, Trešnjevac: 38.840,00)

Skoro sve teme i oblasti su pokrivene. Sa deset projekata opština Kanjiža je verovatno najaktivnija u regiona, možda i u celoj Vojvodini. Ukupan iznos projekata je 2.904.892 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 994.242 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 140.913 EUR. Procena od 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno stoji i za ovaj poziv, a iznosi 397.696 EUR.

South East Europe (SEE) poziv

Osim ovih Opština Kanjiža i ICR učestvuju sa po jednim projektom u SEE pozivu.

1. I oN TISA – Međunarodna mreža za zaštitu Tise (1.070.600, ICR: 87.600)

2. KTTIC – Transfer znanja i tehnologije kroz institucionalnu saradnju lokalnih administracija u regionu Južne i Istočne Evrope(800.000, SOK: 100.000)

Zaključak:

Verujem da su Opština Kanjiža i ICR zadržali svoju vrlo dobru poziciju na evrospkim projektima i zadržali epitet jedne od projektno najaktivnijih opština u regionu. IPA se pokazala kao vrlo izazovan sistem konkurisanja, sa novim pravilima i različitim aplikacionim formularima, kao i potpuno različitom logikom za svaki poziv. Za IPA HU-SRB i ROM-SRB uveden je sistem delimičnog predfinansiranja i kvartalnog izveštavanja i post-finansiranja, što je upravo razlog da smatramo da je za projekt potrebno da imamo 40% ukupnog iznosa. Ovo nije slučaj sa IPA CRO-SRB, pošto je ovo prvi poziv prekogranične saradnje ove dve države, i uslovi su povoljniji sa 80% predfinansranja od strane EU (kao nekada Susedski programi i Exchange 1).

Da rezimiramo:
IPA ROM-SRB: 4 projekta,
IPA HU-SRB: 10 projekata,
IPA CRO-SRB: 2 projekta,
SEE: 2 projekta

Jača saradnja Vojvodine i italijanskih regija

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA INFORMACIJE
Jača saradnja Vojvodine i italijanskih regija

Jača saradnja Vojvodine i italijanskih regija

Italijanske regije su zainteresovane da u Vojvodini otvore predstavništva putem kojih bi bila uspostavljana poslovna i administrativna saradnja, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Regije Umbria i Molize bi bile prve predstavljene u budućoj “italijanskoj kući” u Vojvodini, dogovoreno je prilikom posete srpske delegacije Italiji , u kojoj su bili direktor Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov, pokrajinski sekretar za privredu Siniša Lazić i pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Jelena Marjanović.

Lazić je pozvao italijanske privrednike da u što većem broju prisustvuju predstojećim sajmovima u Vojvodini, poručivši da je naša pokrajina pogodno tlo za veće italijanske investicije.

Sa predstavnicima regija Friuli-Venecija-Đulija, Sangro Aventino i Bareze razgovarano je o mogućnostima ulaganja u građevinski sektor Srbije, navedeno je u saopštenju.

Isplaćeno preko 60 miliona dinara po osnovu 10 000 dinara po hektaru

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Isplaćeno preko 60 miliona dinara po osnovu “10 000 dinara po hektaru”

Po osnovu uredbe o regresiranju repromaterijala (“10000 dinara po hektaru”) do 17.aprila je na račune registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja su podnela validne zahteve, isplaćeno ukupno 60 513 219, 92 dinara.

Počela podela Poljoprivrednog informatora za 2008. godinu

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Počela podela Poljoprivrednog informatora za 2008. godinu

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je danas (14. april 2008. godine) da je počelo je distribuciju Poljoprivrednog informatora za 2008. godinu u kom se se nalaze podaci o 29 uredbi i načinu na koji poljoprivrednici mogu da dođu do sredstava iz agrarnog budžeta.

Odštampano je 450.000 primeraka koji će za nekoliko dana stići na adrese svih registrovanih poljoprivrednih proizvođača, rekao je ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević na konferenciji za novinare.

Informatori će biti dostupni i u 67 kancelarija za ruralni razvoj, a biće deljen i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Milosavljević je kazao da je od početka godine usvojeno 38 uredbi i istakao da je u prva tri meseca ove godine čitav agrarni budžet postao operativan, te da su po svim stavkama poljoprivrednicima krenula agrarna plaćanja.

Govoreći o rezultatima ankete koja je ocenjivala mere agrarne politike, a koju je Ministarstvo poljoprivrede prethodni mesec sprovodilo na svom internet sajtu (www.minpolj.sr.gov.yu), Milosavljević je kazao da je 81,4% onih koji su učestvovali u istraživanju pozitivno ocenilo sprovedene mere.

Ministar poljoprivrede je najavio da se u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku traži način da se nekomercijalnim, staračkim poljoprivrednim gazdinstvima isplati jednokratna pomoć od 50.000 dinara.

Milosavljević očekuje da se za oko dve sedmice javnosti predstavi konkretan način pomoći.

190 miliona dinara za 6 projekata u oblasti turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta

POKRAJINSKI FONDA ZA KAPITALNA ULAGANJA
Fond za kapitalna ulaganja odobrio 190 miliona dinara za 6 projekata u oblasti turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta u Vojvodini

Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja odobrio je 190 miliona dinara za šest projekata u oblasti turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta u Vojvodini, izjavila je predsednica Saveta za investicione poslove u oblasti turizma Lukrecija Đeri.

– Za izgradnju aqua-parka i velnes centra u Apatinu i izgradnju i rekonstrukciju omladinskog naselja “Letenka” u opštini Novi Sad opredeljeno je po 80 miliona dinara – rekla je Đeri na konferenciji za novinare u Bačkoj Topoli.

Ona je dodala da će uređenje kompleksa “Kupinovo” i turističko-rekreativnih sadržaja na obali Obedske bare biti podržano sa skoro 11 miliona dinara, dok je za lovačko-ugostiteljski objekat sa smeštajnim kapacitetima opredeljeno sedam miliona dinara.

– Projekat pod nazivom “Projektovanje i destinacija koridora za turizam i aktivnosti slobodnog vremena u funkciji održivog razvoja Potisja” u opštini Senta podržan je sa 7,51 miliona dinara – kazala je Đeri, istakavši da će izgradnju i opremanje sportsko-rekreativnog centra “Šumice” u opštini Odžaci Fond finansirati sa 3 miliona dinara.

Početak prve faze poribljavanja reke Tise

MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Početak prve faze poribljavanja reke Tise

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Saša Dragin, direktor Državne lutrije Srbije Tijana Anđelić i generalni direktor NIS-a Miloš Saramandić otpočeće u ponedeljak, 7. aprila, prvu fazu poribljavanja reke Tise.

Akcija poribljavanja dela toka reke Tise počeće u 10.30 časova u Senti (kej kod Kapetanije), a nastaviće se u 14 časova u blizini Žablja (kod šljunkare i mosta na Zrenjaninskom putu).

Kontakt osoba je Bojana Nedeljković, telefon 064/ 8166-331

Dodatni podsticaji za proizvođače šećerne repe

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE
Ministarstvo poljoprivrede priprema dodatne podsticaje za proizvođače šećerne repe
Uvidom u postojeće stanje prolećne setve šećerne repe, koja se odvija u uslovima značajnog povećanja troškova inputa u proizvodnji i smanjenog interesovanja proizvođača za dalje zasnivanje proizvodnje, ukazala se potreba da se, pored do sada preduzetih mera, dodatnim podsticajima stimuliše nastavak zasnivanja proizvodnje šećerne repe u Srbiji u 2008.godini.

U tom cilju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je opredelilo dodatna sredstva za proizvođače šećerne repe kako bi se, u okvirima setvenih rokova, povećale površine pod šećernom repom. Time će se obezbediti uslovi za proizvodnju dovoljnih količina sirovine za preradu tj. proizvodnju šećera u količinama koje će zadovoljiti domaće bilansne potrebe i realizaciju izvoza u okviru preferencijalne kvote po osnovu čega je u prošloj godini ostvaren devizni priliv od 150 miliona dolara.

Narednih dana, Ministarstvo poljoprivreede, šumarstva i vodoprivrede će republičkoj Vladi predložiti na usvajanje uredbu kojom će se propisati uslovi, način i visina sredstava za pomenute namene.

Finansiranje 612 projekata

FOND ZA KAPITALNA ULAGANJA
Finansiranje 612 projekata

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine doneo odluku o finansiranju 612 projekata ukupne vrednosti 14,7 miliona dinara
Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine doneo je u petak (4. april 2008. godine) odluku o finansiranju više od 600 projekata u ukupnoj vrednosti od blizu 15 milijardi dinara.

– Za 612 projekata Fond će izdvojiti 14,7 milijardi dinara, a realizovaće se u svih 45 vojvođanskih opština, prosečno po 15 u svakoj – rekao je predsednik Upravnog odbora Fonda i pokrajinski premijer Bojan Pajtić.

Prema njegovim rečima, članovi stručnih saveta i komisije Fonda su, kao predlagači planova koje bi trebalo podržati, posebno vodili računa o ekonomskoj opravdanosti projekata i njihovom doprinosu poboljšanja kvaliteta života ljudi u datim sredinama.

Sredstva su odobrena za programe u devet oblasti, a najviše će biti izdvojeno za dalji razvoj telekomunikacija i saobraćaja (4,4 milijade dinara), građevinarstva (3,2), vodoprivrede i ekologije (3,2), zdravstvene i socijalne zaštite (1,2 miliona dinara).

– Biće urađena infrastruktura za osam industrijskih zona, rekonstrukcija ili dogradnja šest bolnica, izgrađeno ili popravljeno 414 kilometara puteva, podignut nasip na obe obale Tamiša u dužini od 32 kilometra, a sa 500 miliona dinara dotirana modernizacija rada Univerziteta u Novom Sadu – rekao je Pajtić.

Direktor Fonda Momčilo Milović je, u tom kontekstu, naveo da će tokom ove godine početi ili biti nastavljena izgradnja četiri mosta, uključujući i prelaz na Savi kod Sremske Rače.

Prva tranša iz IPA-e

VLADA SRBIJE
Prva tranša iz IPA-e

Novčana pomoć EU od 165 mil EUR biće raspoređena na 36 projekata – u Beogradu potpisan finansijski sporazum

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras potpisali su u petak (4. april 2008. godine) finansijski sporazum, kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoć od 165 mil EUR.

Potpisivanju sporazuma u “Palati Srbije” prisustvovao je i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel.

Đelić je nakon potpisivanja sporazuma istakao da se radi o prvoj tranši iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske unije Srbiji u iznosu od milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.

Pomoć od 165 mil EUR za 2007. godinu biće raspoređena na 36 projekata koji će direktno pomoći boljem životu građana Srbije, naglasio je on.

– Oko 40 mil EUR biće iskorišćeno za ravnomeran lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove Srbije, a za podršku izbeglicama i interno raseljenim licima 10 mil EUR – rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima, za reformu hitne medicinske službe biće izdvojeno 10 mil EUR, za informacioni sistem na Dunavu 11 mil EUR, a za smanjenje emisije štetnih gasova iz Termoelektrane “Nikola Tesla” 12 mil EUR.

Određena sredstva biće iskorišćena i za jačanje kapaciteta državne administracije, poboljšanje uslova za izdržavanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, poboljšanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.

Đelić je ukazao da se očekuje da će prva sredstva stići tokom leta i u septembru, kao i da se već radi na pripremi IPA sporazuma za 2008. godinu, koji će biti potpisan u narednim mesecima, a do kraja godine trebalo bi da budu završene i pripreme za IPA za 2009. godinu.

On je napomenuo i da je Evropska komisija u svom izveštaju dala ohrabrujuće ocene o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, što će imati veliki značaj u ukidanju viza za građane naše zemlje, a prvi korak ka tome, prema Đelićevim rečima, trebalo bi da bude da vize za zemlje EU budu besplatne.

Mirel je istakao da se ne radi o zajmu već o bespovratnoj pomoći, koja treba da pomogne zemljama da se reformišu, transformišu i spreme za članstvo u EU.

Ljoveras je podsetio da je od 2000. godine EU obezbedila više od 2 milijarde EUR pomoći za Srbiju, što ne uključuje bilateralnu pomoć zemalja članica, pomoć za Kosovo od 1,4 milijarde EUR, kredite Evropske investicione banke od 1,3 milijarde EUR, ni pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj.

On je ukazao da je Srbija u vrhu po visini pomoći iz EU po glavi stanovnika, što dokazuje da je posvećenost Unije Srbiji “dugoročna i čvrsta”.

Formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera

AGENCIJA ZA DRVO
Formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera

Agencija za drvo (www.agencijazadrvo.co.yu) najavila je formiranje regionalne mreže drvnoindustrijskih klastera. Na regionalnoj konferenciji o drvnoindustrijskim klasterima, u organizaciji Agencije za drvo, formirana je radna grupa koja je dobila zadatak da u naredna dva meseca utvrdi principe funkcionisanja ove mreže.

Za predstavnika Agencije za drvo u ovoj radnoj grupi postavljen je Rajko Sredanović.

Regionalnu mrežu činiće klasteri iz Italije, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.