Arhiva ‘Vesti’

Počela elektronska provera uplata doprinosa za penzije

REPUBLIČKI FOND ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Zaposleni u Srbiji od danas (28. jun 2010. godine) mogu da elektronskim putem provere da li im poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu, saopštio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ta usluga je besplatna, a omogućena je dodelom pin kodova, koji se mogu uzeti na šalterima Fonda.

Ukucavanjem jedinstvenog matičnog broja i pin koda na portalu Fonda http://www.pio.rs/sr/cr/ zaposleni mogu, osim podataka o doprinosima, da se informišu i da li su prijavljeni, odnosno odjavljeni i s kojim datumima, odnosno da li su eventualne promene unete u bazu Fonda.

Takve podatake građani su i do sada mogli da dobiju, ali samo dolaskom u filijale Fonda.

Etno-Mreža zapošljava 100 žena i mladih iz ruralnih sredina

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

“Etno-Mreža” u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), organizovala je promociju projekta “Javni radovi 2010.”

Cilj projekta “Javni radovi 2010.” prvenstveno je osposobljavanje i organizovanje žena na tržištu rada, ali i promocija i očuvanje kulturnog nasleđa Srbije. Visoko kvalitetne rukotvorine spoj su srpske tradicije i modernog dizajna, upakovane prema propisanim standardima. Na projektu, tokom šest meseci, angažovano je 100 žena iz 23 lokalne samouprave širom Srbije.

– Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ima veliko zadovoljstvo da kroz jedan ovakav projekat podrži angažovanje žena u društvu. Sa “Etno-Mrežom” veoma uspešno sarađujemo već tri godine. Samo tokom 2008. i 2009. godine u okviru ovog programa angažovano je po 40 žena iz različitih opština širom Srbije, dok će se ove godine taj broj povećati na 100. Vodimo računa da zapošljavanje bude ravnomerno raspoređeno. Važno je takođe da istaknemo da je ministarstvo ove godine izdvojilo 3,7 milijardi dinara za različite programe zapošljavanja građana – istakla je Dragijana Radonjić Petrović, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, napomenuo je da je u realizaciju projekta “Javni radovi 2010” uloženo oko 20 miliona dinara i da je oko 60% navedenih sredstava uloženo u nerazvijeni deo Srbije.

Do sada je ukupno uloženo oko 700 miliona dinara u projekte “Javni radovi” – dodao je Jovanović.

Neće biti povećanja PDV-a u naredne dve godine

MLAĐAN DINKIĆ

Neće biti povećanja PDV-a u naredne dve godine

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je 27. juna 2010. godine na sednici Glavnog odbora stranke u Subotici da u naredne dve godine neće biti povećanja PDV-a, da poslanici G17 plus neće glasati za vreme trajanja skupštinskog mandata za tu meru i naglasio da je nacionalni cilj Srbije borba za zapošljavanje.

– G17 plus ne podržava povećanje PDV-a u ovom trenutku, zato što bi to bilo štetno za Srbiju i pogodilo bi najslabije- rekao je Dinkić i dodao da će se nakon dve godine, kada dođe nova vlada, videti “kako stoji ekonomija”.

Prema njegovim rečima, sve mere koje se budu realizovale i predlagale moraju biti usmerene ka ostvarenju zapošljavanja, “mora se smanjiti birokratija, a investitore treba stimulisati tako što će se pitati šta im treba, a ne postavljati im uslove”.

On je ocenio da je dobra ideja da se smanje porezi na plate, ali i da je pitanje kada će biti moguće to sprovesti.

Danska spremna da ulaži 5,3 mil EUR u voćarstvo na jugu Srbije

Danska spremna da ulaži 5,3 mil EUR u voćarstvo na jugu Srbije

Vlada Danske je spremna da u razvoj voćarstva na jugu Srbije uloži 5,3 mil EUR, izjavio je danas predstavnik Ministarstva inostranih poslova Danske Dejvid Bak.

On je novinarima u Prokuplju kazao da su Danci zainteresovani za proizvodnju voća, posebno jagodičastog, za šta postoje i resursi i prirodne mogućnosti na jugu Srbije uz razvojnu strategiju i valjane proizvodne programe.

Bak je izrazio očekivanje da danski program za razvoj voćarstva podrži i Vlada Srbije i dopuni ga sredstvima u iznosu od 5,6 mil EUR iz budžeta, kojima će se podržati već postojeće a i potpuno nove mere u cilju razvoja te poljoprivredne grane.

Delegacija Danske sastala se u Prokuplju sa predstavnicima poljoprivrednih sektora Topličkog okruga i upoznala se sa problemima i razvojnim mogućnostima u proizvodnji voća u opštinama Kuršumlija, Blace, Žitorađa i Prokuplje.

– Ovde smo kako bi locirali probleme i našli načine da ih zajednički prevaziđemo, kao i da se uverimo da program razvoja voćarstva juga Srbije, na kojem radimo već nekoliko godina validan i primenjiv u praksi – rekao je Bak.

Danci su razgovarali i sa direktorima svih banaka koje imaju ekspoziture u Toplici i razmatrali mogućnost finansiranja poljoprivrednika, proizvođača voća, kroz kredite koji bi se vraćali po najpovoljnijim uslovima.

U okviru posete Prokuplju delegacija Ministarstva inostranih poslova Danske obišla je poljoprivredno gazdinstvo Ljubiše Mitića iz sela Babin Potok u opštini Prokuplje, jednog od najvećih proizvođača oblačinske višnje u tom kraju.

Zeleno svetlo za investitore

GRAD SUBOTICA

Zeleno svetlo za investitore – Subotica dobila NALED sertifikat

Iako Subotičani smatraju da je njihov grad proteklih godina zaostajao u razvoju i da ga investitori obilaze, Vladimir Čupić, predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) obavestio je građane da je upravo Subotica jedna od tri opštine kojima je dodeljen sertifikat ove institucije, a koji znači da su ispunjeni svi uslovi za investiciona ulaganja.

– To znači da je poslovno okruženje u Subotici prilagođeno potrebama investitora, i privrede uopšte, i da su time stvorene i povoljne okolnosti za znatno brži ekonomski razvoj – rekao je Čupić.

Vest bi mogla biti jedna od najvažnijih za proteklih nekoliko godina, jer je subotička privreda poprilično posustala, a standard građana odavno pao ispod republičkog proseka.

Do kraja godine digitalni katastar nepokretnosti u Srbiji

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

Republički geodetski zavod će do kraja 2010. godine napraviti jedinstven digitalni katastar nepokretnosti u Srbiji, izjavio je danas (22. februar 2010. godine) direktor tog zavoda Nenad Tesla.

On je na regionalnoj konferenciji o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u zemljišnoj administraciji kazao da su svi podaci katastra nepokretnost dostupni na lokalnom nivou, a cilj je da se svima obezbedi dostupnost centralnom digitalnom registru.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej (Simon Gray) kazao je da modernizacija informaciono komunikacionih sistema predstavlja pitanje od ključnoj značaja za pružanje usluga i da će omogućiti transprarentnost, efikasnosti i dostupnost podataka o zemljištu.

On je kazao da dobar informacioni sistem omogućava pružanje sigurnih vlasničniki prava, masovnu procenu nepokretnosti i koordinaciju državnih institucija.

– Za efikasno tržište nepokrestni potreban je sređen katastar, koji podrazumeva sigurno vlasništvo nad nepokretnostima, a to je uslov razvojne ekonomije – ocenio je Grej.

Republički geodetski zavod od 2004. godine realizuje projektat unapređenja katastra nepokretnosti i upisa prava u Srbiji, koji se delom finasira iz kredita Svetske banke.

– Rezultati u poboljšanju sređivanja katastra koje je Srbija postigla do sada su impresivni – ocenio je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej.

Fond za otvoreno društvo

KO MOŽE DA KONKURIŠE: pravna lica i pojedinci sa teritorije Srbije.
(više…)

Instruktivna obuka za samozapošljavanje

ICR
Instruktivna obuka za samozapošljavanje

Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencije za samozapošljavanje.

Subvencija se dodeljuje nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 160.000 hiljada dinara, u cilju obavljanja novoregistrovane delatnosti.

I ove godine uslovi su dosta jednostavni:

  • lice mora da bude prijavljeno na evidenciji nezaposlenih,
  • završilo instruktivnu obuku za samozapošljavanje.

ICR želi da pomogne onima koji nameravaju iskoristiti ovu subvenciju. Zato organizujemo obuku koja će biti prihvaćena od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.

Cilj obuke će biti podizanje nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla.

Obuka je besplatna.

Mesto predavanja je ICR-ova zgrada u Kanjiži u ul. Doža Đerđa br. 4., a datum je 8. mart, ponedeljak od 9.00 časova.

Pošto broj polaznika je ograničen, molim da Vaše prisustvo najavite na telefon 873 151 ili na kristina@icr.rs mejl adresu.

Registracija udruženja u APR

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE

Registracija udruženja u APR
Narodna skupština Republike Srbije donela je novi Zakon o udruženjima (“Službeni glasnik RS”, broj 51/09) koji je stupio na snagu  22.07.2009. godine, a počinje da se primenjuje istekom tri meseca od

U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu doneće propise za izvršavanje ovog zakona, a od 22.10.2009. godine vođenje Registra udruženja i Registra stranih udruženja preuzeće Agencija za privredne registre kao povereni posao.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao i Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, okončaće sve postupke započete do dana početka primene ovog zakona.

Ministarstvo za družavnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove će Agenciji za privredne registre predati predmete, arhivu i registraturski materijal nastao u radu na vođenju Registara u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija za privredne registre će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, od nadležnih organa pribaviti postojeću evidenciju o stranim udruženjima.

Sve društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana, kao i oni koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, a upisani su u Registar prema Zakonu o udruživanju građana u
udruženja, društvene organizacije i političke organizacije, dužni su da u roku od 18 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte i Agenciji za privredne registre podnesu prijavu za upis usklađivanja.

Strana udruženja koja su otpočela sa delovanjem na teritoriji Republike Srbije pre dana početka primene ovog zakona, dužna su da svoje delovanje usaglase sa ovim zakonom i da podnesu prijavu za upis u Registar stranih udruženja, sa potrebnim dokumentima, u roku od 3 meseca od dana početka primene ovog zakona.

Ministarstvo će, prema novom zakonu o udruženjima, odlučivati o žalbama na prvostepena rešenja registratora udruženja i registratora stranih udruženja i vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Sve informacije o predmetima po kojima je započet postupak upisa udruženja građana u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija, kao i o postupcima za promenu podataka u Registru i brisanje udruženja građana i društvenih organizacija, kao i o početku rada Registra udruženja pri Agenciji za privredne registre, mogu se dobiti putem telefona:

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu: 011 2646 964 i 011 2685 379
Agencija za privredne registre: 011 202 33 50.

http://www.drzavnauprava.gov.rs

IPA 2009 Rezime rada ICR-a na međunarodnim projektima za 2009.

Vrlo je verovatno da je opština Kanjiža zajedno sa ICR-om bila jedna od najaktivnijih, ako ne i najaktivnija opština na polju potsticanja međunarodne saradnje u vidu kreiranja međunarodnih projekata. Sledi skraćeni pregled po pozivima.

IPA CBC Romania-Serbia, rok konkursa 29.jul 2009.

Dugo najavljivan i očekivan poziv za IPA prekograničnu saradnju između Srbije i Rumunije došao je početkom godine. ICR je napisao, pomogao u pisanju ili koordinisao pisanje 4 projekta.

1. Poboljšanje kapaciteta za upravljanje projektima Banata (570.195 SOK: 401.495)

2. Povećanje turističkih kapacitetau u Banatskom regionu (314.108, SOK: 49.514)

3. Promocija razvoja malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija (737.573, SOK: 70.4110, MZ TS: 25.000, MZ Ho: 70.000)

4. Rekonfiguracija i metode promocije ruralnog turizma u Banatu (314.108, SOK: 49.514)

Ova 4 projekta prošli su prvobitno administrativnu proveru.

Osim toga predat je i jedan projekt vezan za vatrogasce, na žalost taj projekat nije prošao administrativnu proveru.

Kao što se vidi, akcenat je bio na turizmu, jačanju projekt medažerskih kapaciteta za upravljanje projektima, i MSP. Ukupan iznos projekata je1.821.401 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 646.790 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 97.025,75 EUR. Naša je procena da nam je potrebno 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno a to je oko 256.000 EUR.

IPA CBC Hrvatska-Srbija, rok za predaju 16.10.2009

Sticajem okolniosti, po okrućnoj podeli, opština Kanjiža ne spada u opštine koje mogu da konkurišu na poziv IPA prekogranične saradnje izmešu Srbije i Hrvatske. Ipak, ICR je našao načina da konkuriše i na ovom pozivu, zastupajući tako opštinu i na ovom pozivu. Naime, uz dogovoru sa opštinom Bečej, potpisnicom Potiskog ugovora, iskoristili smo lične veze i uspostavili saradnju sa Valpovo. Rezultat saradnje je projekt:

1. Razvoj međunarodne saradnja putem razvoja MSP, potsticanjem prekogranične privredne saradnje (130.817 EUR, SO Bečej 71.511)

Osim toga, po pozivu iz Subotice, autori smo i projekta:

2. Razvoj međunarodne saradnja putem kreiranja alternativnih kurseva tj. specijalizacija  za mlade učitelje putem novih pravaca za Master studije

IPA CBC Mađarska-Srbija, rok za predaju 31.12.2009.

Konkursi prokogranične saradnje između Mađarske i Srbije oduvek su bili u glavnom fokusu pažnje iz nacionalnih kao i praktičnih razloga za ICR i Kanjižu. I ovaj put, na poziv IPA HU-SRB najviše se radilo. Sledi niz porjekata na kojima učestvuju ili Opština Kanjiža, pojedine mesne zajednice, CNESA ili ICR.

1. Niz kutlurnih manifestacija na obe strane granice (103.585, SOK: 26.279)

2. Održivi turistički razvoj mrtvaja reke Tisa (96.170, SOK:44.617)

3. Obnavljanje strategija razvoja opština i definisanje zajedničkog sektorskog prekograničnog razvoja i operativnih programa(111.000, SOK: 46.900)

4. Razvoj sadržaja i usluga MSP i osnivanje i funkcionisanje Zajedničke razvojne mreže biznisa (110.620, SOK: 46.460)

5. Standardizovan prekograničn mikroregionalni on-line informacioni sistem i sistem za planiranje ruta. (260.000, SOK: 100.000)

6.  Ekološki program zaštite izvora pijacće vode na pograničnom predelu HU-SRB (648.987, SOK: 239.085)

7. Stvaranje sistema za zaštitu od poplava i podzemnih voda uz reku Tisa na pograničnom području Mađarske i Srbije (977.368, SOK 319.284)

8. Potpomaganje EU integracionih procesa na Srspkoj i Mađarskoj strani granice (81.792, ICR: 47.967)

9. Rukovanje – razvoj srpskih i mađarskih sistema edukacije kroz treninge (400.000, CNESA: 84.810)

10. Centri protiv nasilja i za odvraćanja od kriminala za prekogranične ruralne sredine (115.370, Trešnjevac: 38.840,00)

Skoro sve teme i oblasti su pokrivene. Sa deset projekata opština Kanjiža je verovatno najaktivnija u regiona, možda i u celoj Vojvodini. Ukupan iznos projekata je 2.904.892 EUR, od kojih je deo budžeta za opština Kanjiža 994.242 EUR, dok je ukupno sopstveno učešće 140.913 EUR. Procena od 40% predfinansiranja od našeg dela kako bi projekti funkcionisali normalno stoji i za ovaj poziv, a iznosi 397.696 EUR.

South East Europe (SEE) poziv

Osim ovih Opština Kanjiža i ICR učestvuju sa po jednim projektom u SEE pozivu.

1. I oN TISA – Međunarodna mreža za zaštitu Tise (1.070.600, ICR: 87.600)

2. KTTIC – Transfer znanja i tehnologije kroz institucionalnu saradnju lokalnih administracija u regionu Južne i Istočne Evrope(800.000, SOK: 100.000)

Zaključak:

Verujem da su Opština Kanjiža i ICR zadržali svoju vrlo dobru poziciju na evrospkim projektima i zadržali epitet jedne od projektno najaktivnijih opština u regionu. IPA se pokazala kao vrlo izazovan sistem konkurisanja, sa novim pravilima i različitim aplikacionim formularima, kao i potpuno različitom logikom za svaki poziv. Za IPA HU-SRB i ROM-SRB uveden je sistem delimičnog predfinansiranja i kvartalnog izveštavanja i post-finansiranja, što je upravo razlog da smatramo da je za projekt potrebno da imamo 40% ukupnog iznosa. Ovo nije slučaj sa IPA CRO-SRB, pošto je ovo prvi poziv prekogranične saradnje ove dve države, i uslovi su povoljniji sa 80% predfinansranja od strane EU (kao nekada Susedski programi i Exchange 1).

Da rezimiramo:
IPA ROM-SRB: 4 projekta,
IPA HU-SRB: 10 projekata,
IPA CRO-SRB: 2 projekta,
SEE: 2 projekta