Arhiva ‘Vesti’

Zarada u avgustu bila 33.955 dinara

Prosečna mesečna zarada u Srbiji po zaposlenom bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu ove godine iznosila je 33.955 dinara.

Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, u privredi je prosečna mesečna zarada iznosila 32.193, a u vanprivredi 37.506 dinara.

Prosečna ukupna mesečna zarada po zaposlenom isplaćena u avgustu ove godine iznosila je 47.190, odnosno u privredi 44.577, a u vanprivredi 52.455 dinara.

Mesečni koeficijent rasta cena na malo u septembru ove godine u odnosu na avgust 2010. bio je 0,010, dok koeficijent rasta cena na malo od početka 2010. do kraja septembra ove godine iznosi 0,077.

Koeficijent prosečnog mesečnog rasta cena na malo od početka ove godine do kraja septembra 2010. je 0,0083, dok je koeficijent rasta cena na malo u septembru 2010. u odnosu na isti mesec prethodne godine 0,087, pokazuju statistički podaci.

Besplatna obuka za buduće preduzetnike

Poziv za prijavljivanje na program besplatnih obuka za buduće preduzetnike

Regionalna razvojna agencija Bačka poziva sva zainteresovana nezaposlena lica sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine da se prijave za učešće u programu obuka za buduće preduzetnike koji će biti sproveden tokom oktobra i novembra 2010. godine u Novom Sadu. Obuke za buduće preduzetnike biće realizovane u dve petodnevna modula.

Obuke se realizuju u okviru projekta „Integralna nefinansijska podrška potencijalnim preduzetnicima – podrška programima samozapošljavanja u AP Vojvodini” koji finansira Pokrajinski Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vlade AP Vojvodine.

Osnovni ciljevi obuka su jačanje kapaciteta i sposobnosti nezaposlenih osoba sa područja AP Vojvodine u oblasti samozapošljavanja, pokretanja i voñenja sopstvenog posla kao i obezbeñivanje održivost stečenih znanja i veština i njihovu primenu kroz različite vidove nefinansijske pomoći koja je važna za uspešno voñenje posla u sektoru MSPP u uslovima svetske ekonomske krize.

Specifični ciljevi koji će se postići realizacijom projekta su sticanje osnovnih znanja iz oblasti preduzetništva, pravne regulative za započinjanje posla, finansijskog upravljanja, izrade poslovnog plana, marketinga, društveno odgovornog poslovanja i sl.

Pored obuka, svim zainteresovanim učesnicima nakon sprovedenih obuka biće dostupne individualne konsultacije iz navedenih oblasti.

Učešće u programu obuka i pružanje individualnih konsultacija od strane Regionalne razvojne agencija Bačka su besplatne.

Obuke će se realizovati u periodu od 24.10. – 29.10.godine za prvu grupu polaznika i od 01.11. – 05.11.2010. godine za drugu grupu polaznika.

Zainteresovani kandidati potrebno je da svoju prijavu zajedno sa popunjenim upitnikom koji se nalazi u nastavku Poziva pošalju na email: office@rda-backa.rs najkasnije do 20.10.2010. godine

Prednost prilikom konkurisanja imaće nezaposlena lica, mladi do 30 godina starosti, žene i raseljena lica.

Za sve dodatne informacije u vezi sa programom besplatnih obuka, molimo vas da kontaktirate Mariju Prokopić – rukovodioca sektora za mala i srednja preduzeća, socijalnog i omladinskog preduzetništa, putem email-amarija.prokopic@rda-backa.rs

Poljoprivrednicima 54 mil EUR subvencionisanih kredita

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je do sada oko 8.200 poljoprivrednika preuzelo 53,7 mil EUR kratkoročnih i dugoročnih subvencionisanih kredita.

Kako se navodi u saopštenju, u okviru kreditne podrške poljoprivredi koju provodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa poslovnim bankama, do sada je osam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne oko 30,7 mil EUR.

Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Te kredite su, precizira se, odobrile ProCredit banka, Erste banka, Credit Agricole Srbija, banka Intesa, Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja Metals banka), Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka Beograd i Agrobanka.

Istovremeno je 11 banaka isplatilo oko 23 mil EUR kratkoročnih kredita koji se, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

To kredite su odobrile NLB banka, Credy banka, Banka Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credit Agricol Srbija, Agrobanka, AIK banka, Univerzal banka “Beograd” i Razvojna banka Vojvodine.

Otvoreni sajmovi LORIST i Sajam turizma u Novom Sadu

Potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor svečano je otvorio 43. međunarodni sajam lova, ribolova i sporta LORIST i 43. međunarodni sajam turizma.

– Sajmovi su bolji nego lane, jer su prisutni izlagači iz 11 zemalja, a ima i kompanija koje prvi put učestvuju, kao što su gosti iz Egipta. Sajam turizma je postao reperna manifestacija u regionu što potvrđuje njegov značaj – rekao je Ištvan Pastor.

Poželevši uspešne poslovne dane svim učesnicima on je dodao da svečanosti otvaranja sajmova na Novosadskom sajmu uvek imaju i nešto novo, dodatni bljesak – rezultat intelektualnog napora ekipe koja ih priprema.

U prvom jesenjem terminu na Novosadskom sajmu predstavlja se više od 300 izlagača iz Srbije, zemalja u regionu i Evropske unije. Svetske vrhunske robne marke, premijere za tržište Srbije i promocije noviteta iz oblasti lova i ribolova, turizma gradova i opština, manifestacije, sajamski popusti, neke su od izlagačkih aktivnosti.

Sajmove će obeležiti i više od 40 naučnih i stručnih skupova zakazanih u Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma i na štandovima učesnika.

Sajmovi su otvoreni do 3. oktobra 2010. godine.

Međunarodni sajam organske hrane “BioBalkan Expo”

Međunarodni sajam organske hrane “BioBalkan Expo” od 29. septembra do 2. oktobra na Beogradskom sajmu

Prvi međunarodni sajam organske hrane i drugih organskih proizvoda zemalja jugoistočne Evrope “BioBalkan Expo” biće održan od 29. septembra do 2. oktobra u Hali 3 Beogradskog sajma.

Sajam će okupiti više od 40 izlagača iz Srbije, i jedan broj proizvođača iz Evropske Unije i drugih zemalja, uključujući one iz Austrije, Holandije, Indije, Italije, Slovenije, Mađarske, Alžira i Hrvatske. Organizator sajma je “A&L Expo”.

U toku sajma biće održano savetovanje pod nazivom “Ruralni razvoj i organska poljoprivreda”, specijalna prezentacija Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Ekonomskog fakultelta u Zagrebu, posvećena statusu organske poljoprivrede u zemljama Zapadnog Balkana, kao i drugi sadržaji.

Tone opasnih hemikalija u urušenim magacinima

“EI Niš” vratila, pa ponovo konkurisala za sredstva Ministarstva za zaštitu životne sredine

“Elektronska industrija Niš” konkurisala je kod Ministarstva za zaštitu životne sredine za novčana sredstva za uklanjanje velike količine opasnog i zapaljivog otpada koji je označavan i kao “ekološka bomba”. Rukovodstvo EI holdinga konkurisalo je za sredstva samo nekoliko meseci nakon što je samoinicijativno vratilo ovom ministarstvu prvih 20 miliona dinara namenjenih za dislociranje istog otpada.

Prvi “milioni” dobijeni su na konkursu Ministarstva s kraja prošle godine, a vraćeni su uz “samokritično” obrazloženje EI da je napravila proceduralne propuste pri izboru najboljeg ponuđača za uklanjanje otpada.

Prema poslednjem nalazu Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine, koji je kontrolisao EI krajem prošle godine, u krugu holdinga nalazi se oko pet tona opasnog hemijskog otpada, 50 tona kancerogenog galvanskog mulja, 35 kubnih metara otpadne kontaminirane ambalaže, izvesna količina hemijskog otpada “nepoznatog sastava” i tako dalje. Utvrđeno je da je opasni otpad uskladišten u neadekvatnim objektima, od kojih neki prokišnjavaju i imaju dotrajale instalacije i nije obezbeđen, jer je ograda oko EI oštećena, a posle privatizacije nekih od preduzeća EI “ne postoji kontrola ulaska i izlaska ljudi”.

Radiša Spasić, jedan od rukovodilaca Samostalnog sindikata EI i diplomirani hemičar, za “Danas” procenjuje da se u ekonomski devastiranom holdingu nalazi oko 360 tona čvrstog i tečnog otpada, koji je “i otrovan, i kancerogen i radioaktivan”. Osim pobrojanog otpada u izveštaju Sektora za kontrolu, kako kaže Spasić, u krugu EI postoji i 14 ćelija sa rastvorom opasnog kalijum-hidroksida, paladijumska prašina, radioaktivne kutije za punjenje radio aparata i desetak radioaktivnih gromobrana čija je upotreba zakonom zabranjena.

– Dovoljno je, recimo, da neko pored paladijumske prašine zapali cigaretu i da sve eksplodira. A izvesna količina tih opasnih hemikalija stoji na otvorenom. Nešto od toga su novi vlasnici privatizovanih firmi, kao što je “EI Metal”, izneli iz fabričkog kruga i “slobodno” bacili, ko zna gde. Kroz isparenja i oticanje, otpad verovatno zagađuje i obližnje izvorište Medijana koje vodom snabdeva Niš, a preti i Arheološkom parku Medijana. Ugroženi su kako preostali zaposleni u EI, tako i potencijalni investitori, građani Niša i vredan arheološki lokalitet. Takav nemar i neodgovornost je neshvatljiv. Zbog toga, kao i zbog drugih propusta, Samostalni sindikat traži ostavku generalnog direktora Miodraga Stamenkovića – kaže Spasić.

Stamenković, međutim, negira da je na bilo koji način odgovoran za situaciju koja je nastala mnogo pre njegovog dolaska na mesto generalnog direktora. On ocenjuje da EI holding zapravo i ne spada u prvu kategoriju kompanija po ugroženosti od požara i drugih akcedenata, gde ga je pre četiri godine svrstao Sektor za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, već se tu našao “po inerciji, zbog tadašnjih nesreća u nekim drugim preduzećima”.

– Tog otpada nema u velikim količinama, ima ga samo za jedan kombi, a najviše je taložnog mulja, koji je smešten u posebnim i bezbednim kadama. Otpad i nije toliko opasan kako neko pokušava da prikaže, a nije ugrožavao zdravlje ljudi ili životnu sredinu ni kada je fabrika radila punim kapacitetom i imala 18.000 zaposlenih, a kamoli sada – tvrdi Stamenković.

Srbija u EFTA od 1. oktobra

Izvoz bez carine na multimilionsko tržište

Sporazum sa Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, omogućava izvoz bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Specijalni Sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA) počeće da se primenjuje od 1. oktobra i tim povodom Privredna komora Beograda u saradnji sa Upravom carina organizuje sutra skup o specifičnostima tog sporazuma i mogućnostima njegove primene, saopštila je komora.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa državama-članicama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA – Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, 17. decembra 2009.

Taj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

– Sporazum predstavlja veliku šansu za srpske proizvođače i izvoznike i to je još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine – rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.

Učesnici skupa od glavnog inspektora u Odeljenju za poreklo robe Uprave carina Milice Šuše će saznati na koji način što jednostavije da koriste prednosti koje ima EFTA sporazum za preduzeća u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

DRAGIN: Poljoprivredni izvoz povećan za 25%

Srbija je za sedam meseci ove godine izvezla poljoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,02 mlrd USD, što je za 25% više nego u isto vreme prošle godine, izjavio je danas ministar poljoprivrede Saša Dragin.

– To je najveći zabeleženi rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije koji je Srbija imala – kazao je on na otvaranju Prvog sajma fine hrane i pića u Beogradu “Kulinarija” i podsetio da je “prošle godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio 2 mlrd USD, uz suficit od 650 mil USD.

Dragin je kazao da je Srbija u poslednje dve godine usvojila 31 zakon iz oblasti poljoprivrede usklađena sa regulativom Evropske unije (EU) i da je novi izveštaj o EU napretku Ministarstva poljoprivrede bio pozitivan i da je Srbija dobila mogućnost izvoza prerađevina od svinjskog mesa, piletine i ribe.

Ministar poljoprivrede je poručio “onima koji su između srpskog seljaka i potrošača”, da bez obzira na pare i moć “apsolutno ne mogu da pokolebaju državu u politici čiji je prvenstveni interes da poljoprivrednik dobro zaradi i da građani imaju pristup kvalitetnoj i zdravoj hrani po prihvatljivim cenama”.

Dragin je rekao da su za državu najvažniji potrošači koji moraju da dobiju zdravstveno bezbednu i kvalitetnu hranu, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede ove godine izvršilo skoro 1.000 kontrola objekata u kojima se proizvodi hrana, navodeći da je iz prodaje povučeno više od 170 tona neispravnog mesa i namirnica od mesa.

Krivične prijave protiv firmi koje su proneverile novac za start-ap kredite

Član Gradskog veća Miroslav Čučković, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić i zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić posetili su juče sedišta dve firme koje su proneverile novac dobijen za start-ap kredite. Oni su obišli lokale “Aida Škorpije” u Bulevaru kralja Aleksandra 177 i “San Sebastijana” u Bulevaru Mihajla Pupina 10z (lokal 67), a start-ap krediti su dobijeni od Fonda za razvoj Republike Srbije za 2007. godinu.

Protiv 46 vlasnika firmi koji su proneverili ovaj novac (16 u Beogradu) podnete su krivične prijave.

– Ovakve pojave neće omesti grad Beograd da nastavi podsticanje samozapošljavanja u našem gradu. U protekle tri godine iz start-ap programa je otvoreno 1.500 firmi i u njima je zaposleno 4.489 ljudi, a samo 16 vlasnika je zloupotrebilo poverenje grada. Za razliku od ostatka Srbije, grad Beograd je sam isplatio prvu ratu start-ap kredita za svih 327 korisnika iz 2007. godine, pa ćemo tražiti da oni koji su proneverili sredstva vrate gradu taj novac, nezavisno od onoga što radi Fond za razvoj. Prva rata je u proseku bila oko 80.000 dinara, što znači da je pronevereno 1,3 miliona dinara iz gradskog budžeta. Grad će obavestiti i sve poslovne banke i organizacije da ovih 16 firmi ne može da posluje više ni sa kim koga je država ovlastila da daje subvencije, a obavestićemo i poslovni svet o njihovoj zloupotrebi sredstava Beograđana – rekao je Miroslav Čučković.

Strahinja Sekulić naglasio je da grad Beograd razmišlja da protiv onih koji su proneverili novac ne podnese krivične prijave za nenamensko trošenje kredita, već za krivično delo prevare.

Goran Džafić je istakao da je osnovna namera države pri davanju ovih start-ap kredita bila da se podstakne proizvodna delatnost, tako da ova sredstva nisu mogla da se koriste za trgovinu, taksi prevoz, kupovinu putničkih vozila i primarnu poljoprivrednu proizvodnju. “Aida Škorpija” je dobila kredit za pokretanje štamparije, u kojoj je trebalo da bude zaposleno četvoro ljudi, a novac je iskorišćen za otvaranje trafike.

“San Sebastijanu” su odobrena sredstva za nabavku opreme za proizvodnju kozmetičkih preparata, a vlasnica se bavi prodajom tekstila i čarapa.

– Kontrolu start-ap kredita smo počeli posle isteka grejs perioda od godinu dana, ali smo na osnovu ovog iskustva ove godine kontrolisali i start-ap kredite odobrene 2008. i 2009, pa i 2010. godine. Što se tiče 2007. godine, više od 60% kredita je uspešno realizovano, dok je 10 odsto preduzeća zloupotrebilo poverenje države. Zloupotrebe su uglavnom bile kupovina automobila, organizovanje svadbi, putovanja i otvaranje fantomskih firmi za pranje novca – rekao je Goran Džafić.

Miroslav Čučković je najavio i da je grad pripremio program podrške za revitalizaciju mašina malih i srednjih preduzeća, u okviru koga će se davati sredstva u visini od 500.000 do milion dinara. Konkurs će biti objavljen do kraja godine.

Za čistu vodu 5 mlrd EUR

Nove investicije u prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Udruženje komunalne delatnosti PKS, uz podršku kompanije BVC, organizovali su okrugli sto – Evropska iskustva u prikupljanju i prečišćavanju otpadnih voda, sa akcentom na dobra iskustva Češke i Rumunije.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izneo je podatak da bi ukupna srpska ulaganja u sisteme za tretman otpadnih voda trebalo da iznose oko 5 milijardi EUR do 2019. godine. U našoj zemlji oko 87% otpadnih voda nema nikakav tretman i one se direktno izlivaju u vodotokove, a samo 1,5% sistema ima zadovoljavajući tretman otpadnih voda. Upravo ova činjenica ukazuje na potrebu pomenutog velikog investicionog ciklusa u sisteme za tretman otpadnih voda, kako bi Srbija uspešno očuvala resurse pijaće vode i kvalitet života svojih građana.

Hana Hubačkova, ambasadorka Češke Republike u Beogradu, rekla je da je prečišćavanje otpadnih voda jedno od najvažnijih problema za sve evropske zemlje i da je potrebno prečistiti 0,2 m3 otpadnih voda po glavi stanovnika. Češka je intenzivno razvijala tehnologiju za prečišćavanje, zbog svih neophodnih standarda koje je trebalo primeniti tokom njenog pristupanja EU. Za proteklih deset godina Češka je izvoz svojih tehnoloških postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uvećala sa 30 na 150 mil EUR.

Ona je naglasila da je Srbija strateški partner Češke u Jugoistočnoj Evropi. Srbija, koja bi trebalo što pre da stekne status kandidata, mora da identifikuje korake i rešenja na evropskom putu i u oblasti prečišćavanja otpadnih voda.

Željka Juraković, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, najavila je da će od početka januara 2011. godine, u skladu sa Zakonom vodama, Fond finansirati aktivnosti koje su u vezi sa unapređenjem kvaliteta voda u Srbiji. Prihodi će se ostvarivati od nadoknada zasnovanih na principu – “zagađivač plaća”, a ta sredstva će se plasirati u projekte zaštite voda i postrojenja za preradu otpadnih voda kao bespovratna pomoć, ili putem kredita.

Ona je istakla da će lokalne samouprave moći od sledeće godine da konkurišu i za sredstva kojima bi se sufinansirala izrada projektne dokumentacije za ovakva postrojenja, a u saradnji sa poslovnim bankama privreda će moći da dobije povoljne kredite, kako bi svoju tehnologiju prerade otpadnih voda prilagodila evropskim standardima. Cilj Fonda je da se sredstva obezbede najširem krugu korisnika, pod najpovoljnijim mogućim uslovima.

Češka je sa Srbijom je sarađivala na ravitalizaciji Velikog bačkog kanala, reke Ibar, sprečavanju zagađenja reke Kolubare, a upravo je počeo projekat prečišćavanja čvrstog otpada u Valjevu.

Predstavnik kompanije “Topolvoter” iz Češke Jan Topol predstavio je prednosti decentralizovanih sistema prčišćavanja otpadnih voda, naročito za male lokalne zajednice, koji su uz daljinsku kontrolu iz dispečerskog centra, jeftiniji od centralizovanih jer ne zahtevaju troškove izgradnje kanalizacione mreže.

Iskustva Rumunije u oblasti prečišćavanja otpadnih voda izneo je Radu Kristijan, direktor kompanije “Ekoturs” iz Kluža. On je istakao pad investicija sa nastupanjem ekonomske krize krajem 2008. i upozorio na opasnosti od birokratije, koja usporava izgradnju, i korupcije koja je poskupljuje.

Slobodan Škundrić, direktor kompanije BVC, koja se u Srbiji bavi poslovima vezanim za prečišćavanje otpadnih voda od 2006, naglasio je otežane uslove poslovanja zbog nedostatka ljudskih resursa, primene nepotpune ili zakasnele zakonske regulative, kao i jeftinije ali zastarele opreme, zbog čega se zemljište i vodotokovi zagađuju, a sredstva uzaludno troše.