Arhiva ‘Vesti’

Tone opasnih hemikalija u urušenim magacinima

“EI Niš” vratila, pa ponovo konkurisala za sredstva Ministarstva za zaštitu životne sredine

“Elektronska industrija Niš” konkurisala je kod Ministarstva za zaštitu životne sredine za novčana sredstva za uklanjanje velike količine opasnog i zapaljivog otpada koji je označavan i kao “ekološka bomba”. Rukovodstvo EI holdinga konkurisalo je za sredstva samo nekoliko meseci nakon što je samoinicijativno vratilo ovom ministarstvu prvih 20 miliona dinara namenjenih za dislociranje istog otpada.

Prvi “milioni” dobijeni su na konkursu Ministarstva s kraja prošle godine, a vraćeni su uz “samokritično” obrazloženje EI da je napravila proceduralne propuste pri izboru najboljeg ponuđača za uklanjanje otpada.

Prema poslednjem nalazu Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva životne sredine, koji je kontrolisao EI krajem prošle godine, u krugu holdinga nalazi se oko pet tona opasnog hemijskog otpada, 50 tona kancerogenog galvanskog mulja, 35 kubnih metara otpadne kontaminirane ambalaže, izvesna količina hemijskog otpada “nepoznatog sastava” i tako dalje. Utvrđeno je da je opasni otpad uskladišten u neadekvatnim objektima, od kojih neki prokišnjavaju i imaju dotrajale instalacije i nije obezbeđen, jer je ograda oko EI oštećena, a posle privatizacije nekih od preduzeća EI “ne postoji kontrola ulaska i izlaska ljudi”.

Radiša Spasić, jedan od rukovodilaca Samostalnog sindikata EI i diplomirani hemičar, za “Danas” procenjuje da se u ekonomski devastiranom holdingu nalazi oko 360 tona čvrstog i tečnog otpada, koji je “i otrovan, i kancerogen i radioaktivan”. Osim pobrojanog otpada u izveštaju Sektora za kontrolu, kako kaže Spasić, u krugu EI postoji i 14 ćelija sa rastvorom opasnog kalijum-hidroksida, paladijumska prašina, radioaktivne kutije za punjenje radio aparata i desetak radioaktivnih gromobrana čija je upotreba zakonom zabranjena.

– Dovoljno je, recimo, da neko pored paladijumske prašine zapali cigaretu i da sve eksplodira. A izvesna količina tih opasnih hemikalija stoji na otvorenom. Nešto od toga su novi vlasnici privatizovanih firmi, kao što je “EI Metal”, izneli iz fabričkog kruga i “slobodno” bacili, ko zna gde. Kroz isparenja i oticanje, otpad verovatno zagađuje i obližnje izvorište Medijana koje vodom snabdeva Niš, a preti i Arheološkom parku Medijana. Ugroženi su kako preostali zaposleni u EI, tako i potencijalni investitori, građani Niša i vredan arheološki lokalitet. Takav nemar i neodgovornost je neshvatljiv. Zbog toga, kao i zbog drugih propusta, Samostalni sindikat traži ostavku generalnog direktora Miodraga Stamenkovića – kaže Spasić.

Stamenković, međutim, negira da je na bilo koji način odgovoran za situaciju koja je nastala mnogo pre njegovog dolaska na mesto generalnog direktora. On ocenjuje da EI holding zapravo i ne spada u prvu kategoriju kompanija po ugroženosti od požara i drugih akcedenata, gde ga je pre četiri godine svrstao Sektor za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, već se tu našao “po inerciji, zbog tadašnjih nesreća u nekim drugim preduzećima”.

– Tog otpada nema u velikim količinama, ima ga samo za jedan kombi, a najviše je taložnog mulja, koji je smešten u posebnim i bezbednim kadama. Otpad i nije toliko opasan kako neko pokušava da prikaže, a nije ugrožavao zdravlje ljudi ili životnu sredinu ni kada je fabrika radila punim kapacitetom i imala 18.000 zaposlenih, a kamoli sada – tvrdi Stamenković.

Srbija u EFTA od 1. oktobra

Izvoz bez carine na multimilionsko tržište

Sporazum sa Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, omogućava izvoz bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Specijalni Sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA) počeće da se primenjuje od 1. oktobra i tim povodom Privredna komora Beograda u saradnji sa Upravom carina organizuje sutra skup o specifičnostima tog sporazuma i mogućnostima njegove primene, saopštila je komora.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa državama-članicama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA – Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, 17. decembra 2009.

Taj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

– Sporazum predstavlja veliku šansu za srpske proizvođače i izvoznike i to je još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine – rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković.

Učesnici skupa od glavnog inspektora u Odeljenju za poreklo robe Uprave carina Milice Šuše će saznati na koji način što jednostavije da koriste prednosti koje ima EFTA sporazum za preduzeća u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

DRAGIN: Poljoprivredni izvoz povećan za 25%

Srbija je za sedam meseci ove godine izvezla poljoprivredno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,02 mlrd USD, što je za 25% više nego u isto vreme prošle godine, izjavio je danas ministar poljoprivrede Saša Dragin.

– To je najveći zabeleženi rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije koji je Srbija imala – kazao je on na otvaranju Prvog sajma fine hrane i pića u Beogradu “Kulinarija” i podsetio da je “prošle godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio 2 mlrd USD, uz suficit od 650 mil USD.

Dragin je kazao da je Srbija u poslednje dve godine usvojila 31 zakon iz oblasti poljoprivrede usklađena sa regulativom Evropske unije (EU) i da je novi izveštaj o EU napretku Ministarstva poljoprivrede bio pozitivan i da je Srbija dobila mogućnost izvoza prerađevina od svinjskog mesa, piletine i ribe.

Ministar poljoprivrede je poručio “onima koji su između srpskog seljaka i potrošača”, da bez obzira na pare i moć “apsolutno ne mogu da pokolebaju državu u politici čiji je prvenstveni interes da poljoprivrednik dobro zaradi i da građani imaju pristup kvalitetnoj i zdravoj hrani po prihvatljivim cenama”.

Dragin je rekao da su za državu najvažniji potrošači koji moraju da dobiju zdravstveno bezbednu i kvalitetnu hranu, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede ove godine izvršilo skoro 1.000 kontrola objekata u kojima se proizvodi hrana, navodeći da je iz prodaje povučeno više od 170 tona neispravnog mesa i namirnica od mesa.

Krivične prijave protiv firmi koje su proneverile novac za start-ap kredite

Član Gradskog veća Miroslav Čučković, gradski pravobranilac Strahinja Sekulić i zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj Goran Džafić posetili su juče sedišta dve firme koje su proneverile novac dobijen za start-ap kredite. Oni su obišli lokale “Aida Škorpije” u Bulevaru kralja Aleksandra 177 i “San Sebastijana” u Bulevaru Mihajla Pupina 10z (lokal 67), a start-ap krediti su dobijeni od Fonda za razvoj Republike Srbije za 2007. godinu.

Protiv 46 vlasnika firmi koji su proneverili ovaj novac (16 u Beogradu) podnete su krivične prijave.

– Ovakve pojave neće omesti grad Beograd da nastavi podsticanje samozapošljavanja u našem gradu. U protekle tri godine iz start-ap programa je otvoreno 1.500 firmi i u njima je zaposleno 4.489 ljudi, a samo 16 vlasnika je zloupotrebilo poverenje grada. Za razliku od ostatka Srbije, grad Beograd je sam isplatio prvu ratu start-ap kredita za svih 327 korisnika iz 2007. godine, pa ćemo tražiti da oni koji su proneverili sredstva vrate gradu taj novac, nezavisno od onoga što radi Fond za razvoj. Prva rata je u proseku bila oko 80.000 dinara, što znači da je pronevereno 1,3 miliona dinara iz gradskog budžeta. Grad će obavestiti i sve poslovne banke i organizacije da ovih 16 firmi ne može da posluje više ni sa kim koga je država ovlastila da daje subvencije, a obavestićemo i poslovni svet o njihovoj zloupotrebi sredstava Beograđana – rekao je Miroslav Čučković.

Strahinja Sekulić naglasio je da grad Beograd razmišlja da protiv onih koji su proneverili novac ne podnese krivične prijave za nenamensko trošenje kredita, već za krivično delo prevare.

Goran Džafić je istakao da je osnovna namera države pri davanju ovih start-ap kredita bila da se podstakne proizvodna delatnost, tako da ova sredstva nisu mogla da se koriste za trgovinu, taksi prevoz, kupovinu putničkih vozila i primarnu poljoprivrednu proizvodnju. “Aida Škorpija” je dobila kredit za pokretanje štamparije, u kojoj je trebalo da bude zaposleno četvoro ljudi, a novac je iskorišćen za otvaranje trafike.

“San Sebastijanu” su odobrena sredstva za nabavku opreme za proizvodnju kozmetičkih preparata, a vlasnica se bavi prodajom tekstila i čarapa.

– Kontrolu start-ap kredita smo počeli posle isteka grejs perioda od godinu dana, ali smo na osnovu ovog iskustva ove godine kontrolisali i start-ap kredite odobrene 2008. i 2009, pa i 2010. godine. Što se tiče 2007. godine, više od 60% kredita je uspešno realizovano, dok je 10 odsto preduzeća zloupotrebilo poverenje države. Zloupotrebe su uglavnom bile kupovina automobila, organizovanje svadbi, putovanja i otvaranje fantomskih firmi za pranje novca – rekao je Goran Džafić.

Miroslav Čučković je najavio i da je grad pripremio program podrške za revitalizaciju mašina malih i srednjih preduzeća, u okviru koga će se davati sredstva u visini od 500.000 do milion dinara. Konkurs će biti objavljen do kraja godine.

Za čistu vodu 5 mlrd EUR

Nove investicije u prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Udruženje komunalne delatnosti PKS, uz podršku kompanije BVC, organizovali su okrugli sto – Evropska iskustva u prikupljanju i prečišćavanju otpadnih voda, sa akcentom na dobra iskustva Češke i Rumunije.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izneo je podatak da bi ukupna srpska ulaganja u sisteme za tretman otpadnih voda trebalo da iznose oko 5 milijardi EUR do 2019. godine. U našoj zemlji oko 87% otpadnih voda nema nikakav tretman i one se direktno izlivaju u vodotokove, a samo 1,5% sistema ima zadovoljavajući tretman otpadnih voda. Upravo ova činjenica ukazuje na potrebu pomenutog velikog investicionog ciklusa u sisteme za tretman otpadnih voda, kako bi Srbija uspešno očuvala resurse pijaće vode i kvalitet života svojih građana.

Hana Hubačkova, ambasadorka Češke Republike u Beogradu, rekla je da je prečišćavanje otpadnih voda jedno od najvažnijih problema za sve evropske zemlje i da je potrebno prečistiti 0,2 m3 otpadnih voda po glavi stanovnika. Češka je intenzivno razvijala tehnologiju za prečišćavanje, zbog svih neophodnih standarda koje je trebalo primeniti tokom njenog pristupanja EU. Za proteklih deset godina Češka je izvoz svojih tehnoloških postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uvećala sa 30 na 150 mil EUR.

Ona je naglasila da je Srbija strateški partner Češke u Jugoistočnoj Evropi. Srbija, koja bi trebalo što pre da stekne status kandidata, mora da identifikuje korake i rešenja na evropskom putu i u oblasti prečišćavanja otpadnih voda.

Željka Juraković, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine, najavila je da će od početka januara 2011. godine, u skladu sa Zakonom vodama, Fond finansirati aktivnosti koje su u vezi sa unapređenjem kvaliteta voda u Srbiji. Prihodi će se ostvarivati od nadoknada zasnovanih na principu – “zagađivač plaća”, a ta sredstva će se plasirati u projekte zaštite voda i postrojenja za preradu otpadnih voda kao bespovratna pomoć, ili putem kredita.

Ona je istakla da će lokalne samouprave moći od sledeće godine da konkurišu i za sredstva kojima bi se sufinansirala izrada projektne dokumentacije za ovakva postrojenja, a u saradnji sa poslovnim bankama privreda će moći da dobije povoljne kredite, kako bi svoju tehnologiju prerade otpadnih voda prilagodila evropskim standardima. Cilj Fonda je da se sredstva obezbede najširem krugu korisnika, pod najpovoljnijim mogućim uslovima.

Češka je sa Srbijom je sarađivala na ravitalizaciji Velikog bačkog kanala, reke Ibar, sprečavanju zagađenja reke Kolubare, a upravo je počeo projekat prečišćavanja čvrstog otpada u Valjevu.

Predstavnik kompanije “Topolvoter” iz Češke Jan Topol predstavio je prednosti decentralizovanih sistema prčišćavanja otpadnih voda, naročito za male lokalne zajednice, koji su uz daljinsku kontrolu iz dispečerskog centra, jeftiniji od centralizovanih jer ne zahtevaju troškove izgradnje kanalizacione mreže.

Iskustva Rumunije u oblasti prečišćavanja otpadnih voda izneo je Radu Kristijan, direktor kompanije “Ekoturs” iz Kluža. On je istakao pad investicija sa nastupanjem ekonomske krize krajem 2008. i upozorio na opasnosti od birokratije, koja usporava izgradnju, i korupcije koja je poskupljuje.

Slobodan Škundrić, direktor kompanije BVC, koja se u Srbiji bavi poslovima vezanim za prečišćavanje otpadnih voda od 2006, naglasio je otežane uslove poslovanja zbog nedostatka ljudskih resursa, primene nepotpune ili zakasnele zakonske regulative, kao i jeftinije ali zastarele opreme, zbog čega se zemljište i vodotokovi zagađuju, a sredstva uzaludno troše.

Brži transport robe vozom od Subotice do Bara

U Regionalnoj privrednoj komori Subotice predstavnici kompanije “Kontejnerski terminal i generalni tereti” iz Bara predstavili su subotičkim privrednicima mogućnost za transport različitih roba.

Slobodan Vojinović, predsednik Regionalne privredne komore Subotice, rekao je na početku ove prezentacije da dnevno od sedam do devet kontejnerskih vozova, doprema robu iz pravca Vojvodine i Srbije do Bara u Crnoj Gori.

Andrija Radusinović, izvršni direktor kompanije “Kontejnerski terminal i generalni tereti” iz Bara, naglasio je da je italijanska Vlada finansirala studiju kojom se ukazuje šta treba uraditi kako bi se povećala brzina kretanja vozova na pruzi od Subotice do Bara sa sadašnjih 40 na 80 kilometara na čas.

Italijanska Vlada stavila je na raspolaganje Srbiji i Crnoj Gori 139 mil EUR za popravku pruge, kako bi se i putnici i roba brže kretali ka Jadranu, rečeno je privrednicima Vojvodine i Subotice.

Institucionalni okvir, šanse i izazovi za održivost ženskog preduzetništva u Srbiji

Udruženje poslovnih žena Srbije, uz institucionalnu podršku Nemačke agencije za tehničku saradnju-GTZ, organizovalo je 17. septembra okrugli sto na temu “Održivost ženskih biznisa u Srbiji – institucionalni okvir, šanse i izazovi”.

Skup je otvorila ministarka Jasna Matić koja je kao uvodničarka, govorila o potencijalu sektora informaciono-komunikacionih tehnologija za nastanak i razvoj malih, održivih biznisa. Osvrnula se i na srazmerno mali broj žena u ovom sektoru i najavila zajedničku inicijativu sa Udruženje poslovnim žena Srbije u pravcu podsticanja pre svega mladih žena, da u ovom sektoru pronađu zaposlenje i prvu šansu.

Mr Sanja Popović-Pantić predstavila je najnovije rezulatate istraživanja o održivosti ženskih firmi u Srbiji, nastalih pre četiri godine. Od 57 ispitanih, 38 je i dalje u statusu aktivne preduzetnice dok je 19 zatvorilo firme, pretežno iz ekonomskih razloga.

Aktivne preduzetnice ocenjuju da je sadašnji poslovni ambijent lošiji nego kad su počinjale svoj biznis ali ipak većina njih namerava da nastavi sa preduzetništvom. Takođe, indikativni podatak je da su ova preduzeća ostala na nivou samozapošljavanja i da nije bilo niti otpuštanja niti novog zapošljavanja. Mr Sanja Popović-Pantić je navela da bi zbog toga trebalo doneti strategiju razvoja ženskog preduzetništva i navela primer Hrvatske koja je pre nekoliko dana usvojila ovu strategiju.

U nastavku okruglog stola, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, Radmila Bukumirić-Katić je prezentovala promene u Zakonu o radu kojem predstoji usvajanje. Prisutne preduzetnice su podržale ove mere, posebno promene koje se odnose na sprečavanja zloupotreba prava na otpremnine.

Od predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje Dragane Jović i Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ane Žegarac, preduzetnice su mogle da čuju koji su to programi kojima država podstiče zapošljavanje i konkurentnost malih i srednjh preduzeća.

e-Kapija, 20.09.2010.

Od 1. oktobra lakše prijavljivanje zaposlenih

Poslodavci će od 1. oktobra zaposlene prijavljivati uz jednostavniju proceduru, popunjavanjem jednog umesto dosadašnja tri obrasca, najavila je danas direktorka Centralnog registra osiguranika Milica Danilović.

U izjavi agenciji Beta, Danilović je podsetila da poslodavci sada moraju da popunjavaju tri prijave na tri šaltera – u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Od prvog oktobra procedura ce biti jednsotavnija, brža i jeftinija.

– Poslodavci će moći da odaberu da li će prijave podneti na šalteru neke od filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili Zavoda za zdravstveno osiguranje. Kojoj god službi da podnesu obrazac podaci će biti prosleđeni ostalim službama obaveznog osiguranja – navela je direktorka Centralnog registra osiguranika.

Ona je ukazala i da bi uspostavljanje jednošalterskog sistema u obaveznom socijalnom osiguranju trebalo da na godišnjem nivou privredi donese uštedu veću od 14 mil EUR.

Prema rečima Milice Danilović, da bi zaposleni mogli da mesečno proveravaju da li im i po kojoj osnovici poslodavci uplaćuju doprinose moraju da se izmene obrasci poreskih prijava, kao i da se sluzba Poreske uprave i poslodavci tehnički pripreme za to.

– Očekujem da će provera uplate doprinosa na mesečnom nivou biti moguća krajem 2011. ili početkom 2012. godine – navela je direktorka Centralnog registra osiguranika.

e-Kapija, 16.09.2010.

MOL među 12 najboljih naftnih kompanija po održivom razvoju

MOL grupa je prva i jedina kompanija iz regiona koja je uključena u svetski indeks o održivom razvoju Dau Džons (Dow Jones Sustainability World Index) i od 112 naftnih kompanija, koje su ove godine uključene u to ocenjivanje, uvrštena je u 12 najboljih.

Pri analizi kompanija, ocenjuje se 2.500 najvećih svetskih kompanija, odabranih iz globalnog berzanskog indeksa Dau Džons, a zatim se deset odsto najbolje plasiranih, biraju kao kompanije sa najodrživijim poslovanjem.

Ove godine 112 naftnih kompanija uključeno je u proces ocenjivanja, a MOL grupa je uvrštena u 12 najboljih.

– Priznanje “MOL Grupi”, kao jednoj od najodrživijih kompanija u naftnoj i gasnoj industriji, rezultat je dugotrajne posvećenosti ekološkoj i društvenoj odgovornosti – ističe se u saopštenju te kompanije.

MOL Grupa se, kako se navodi, fokusirala na dugoročnu ekonomsku održivost kao strateško pitanje, vodeći računa o društvenim i ekološkim vrednostima od suštinskog značaja za sektor, poput klimatskih promena, transparentnosti, ili zdravlja i bezbednost na radu.

Ta naftno-gasna grupacija je uključena u svetski indeks o održivom razvoju na osnovu procene švajcarske kompanije SAM (Sustainable Asset Management), koja je vodeća kompanija specijalizovana za globalne korporativne analize.

e-Kapija, 14.09.2010.

Počela rekonstrukcija internata za smeštaj učenika Tehničke škole u Adi

Predsednik Vlade Vojvodine juče je u Adi označio početak radova na izgradnji još jednog kapitalnog objekta.

Radi se o izgradnji i opremanju nameštajem budućeg internata za smeštaj učenika Tehničke škole. Ova srednja škola, jedina u Adi, ima oko 500 učenika na smerovima mašinstva, elektrotehnike, građevinarstva i tekstila.

Više od 60% učenika živi u susednim opštinama i zbog toga, ili svakodnevno putuje na nastavu, ili iznajmljuje stanove i sobe u privatnim kućama. Za realizaciju ovog projekta, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine planirao je 30 miliona dinara.

– U poslednje tri godine, u opštinu Ada uložili smo više od 2,5 milijardi dinara, što je, rekao je Pajtić, još po dva opštinska budžeta godišnje koje smo uložili u razvoj, u infrastrukturu, u obrazovanje. Ulaganje u izgradnju internata, ulaganje je u budućnost. To je ulaganje u obrazovanje, u našu decu, a bez obrazovanja nema daljeg razvoja.

Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki je naglasio da će izgradnjom internata opština Ada osigurati opstanak i dalji razvoj svoje srednje škole.

Izvođač radova je konzorcijum “Porr-Millennium Team”.

e-Kapija, 14.09.2010.